https://sputnikportal.rs/20240407/ona-je-otkrila-veliku-mrezu-srednjovekovnih-tvrdjava-u-srbiji---blago-za-koje-malo-ko-zna-foto-1170801029.html

Она је открила велику мрежу средњовековних тврђава у Србији - благо за које мало ко зна /фото/

Sputnik Србија

Светлана Дингарац проналази српске средњовековне тврђаве за које мало ко зна да постоје. Открила је читаву мрежу, царство утврђења која нису била само војни... 07.04.2024, Sputnik Србија

2024-04-07T12:53+0200

2024-04-07T14:44+0200

моја прича

србија

србија – друштво

тврђава

утврђење

фотограф

истраживање

светлана дингарац

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/04/1170753958_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_30cb8abed62a123e18338dae4ee883ca.jpg

"Када сам кретала у овај пројекат могла сам да набројим једва 30 утврђења у Србији, јако сам се изненадила када сам видела да је још академик Александар Дероко набројао 200 утврђења, углавном из средњовековног периода. Каснија истраживања су показала да нека потичу и из ранијих епоха. Наишла сам и на списак од више од 250 касноантичких и рановизантијских утврђења на тлу Србије, што са овим из Средњег Века заиста чини импозантан број".На сајту ове уметнице тврђаве.рс постоји интерактивна мапа на којој константно додаје нове локалитете које буквално свакодневно проналази. Тренутно је на њој скоро 250 утврђења. Каже да зна за још 50 грађевина, али још не може тачно да их позиционира."То ме вуче, проучавам научну литературу, једва чекам да откријем нешто ново, податке убацујем на сајт и правим планове за будућа путовања и истраживања. Када се уђе у материју, јасно је да су већина тих локалитета заправо вишеслојни, да су се надограђивали. Наши преци имали су потребу да налазе посебна места која су их привлачила да граде баш ту. То можемо да осетимо када се нађемо у неком манастиру, како тамо влада неки мир, како је природа фантастична и како је манастир уклопљен у њу".Ова уметница додаје да исто важи и за градове, било да су из античке епохе, рановизантијске или средњовековне. Неимари тог доба су имали осећај да бирају места која су посебна због стратешког значаја, али и због лепоте, а у Средњем Веку били су то центри српског света.Тврђаве у обручу змија, отимача блага и инвеститораДанас је још теже. Свако истраживање на терену је права авантура, тврђаве су често зарасле у коров, многе су и "осуте", па их је тешко наћи, више су испод, него над земљом. Поред фотоапарата, њено оружје у овој мисији су и велике маказе којима пробија пут."То је њачешће трњак и змијарник. То је једна туга. Ми смо народ који има јако богато културно наслеђе, традицију коју очигледно не умемо да ценимо, истакнемо и сачувамо.Народ који не чува своју традицију и историју, тешко да ће добро проћи у будућности", каже Светлана и додаје да је то што су тврђаве оронуле и зарасле можда и најмањи проблем.Много већи су трагачи за благом којих има у целој Србији. Копачи блага су посебно активни у јужном и југоисточном делу Србије где су сви локалитети буквално преорани."Такође, на волшебан начин, инвеститори често добијају дозволе за каменоломе у непосредној близини тврђаве, углавном су грађене на стеновитим узвишењима. Тврђава у Словцу је нестала са лица земље, њен патрљак виси над провалијом, јер је са друге стране огроман каменолом који је интензивно радио током градње ауто пута ка Ваљеву. Тврђаве су згодне и за постављање далековода".Наша саговорница се нада се да ће пројекат макар у малом делу помоћи да људи сазнају какавим смо благом обдарени, да се заинтересују и потруде да оно буде сачувано за будуће генерације.Одлазак на крај пута војводе ПријездеМнога утврђења истраживана су, али радови нису публиковани и јако их је тешко пронаћи на терену.Када се прочуло за пројекат, а посебно сада, после велике изложбе фотографија Светлане Дингарац у Ковину, почели су да јој се јављају археолози из различитих делова Србије који указују на локалитете.Управо се спрема да крене на тронедељно истраживање. Прво ће посетити тврђају у Трубареву, средњовековну грађевну изнад Јужне Мораве за коју се верује да је можда право место описано у песми "Смрт војводе Пријезде"."У тој песми он на крају скаче у Мораву са својом љубом Јелицом да се не би предао султану Мехмеду II. Јужна Морава иде управо испод ове тврђаве, док је код Сталаћа доста удаљена, физички то није било могуће. То ме је заинтригирало. Наставићу ка Сићевачкој клисури, на Нишаву, где је у време цара Јустинијана, у 6. веку саграђено чак 30 кастела који су чували пут. До скора нисам могла да пронађем ни један податак, осим неколико имена кастела. Сада их имам, верујем да ћу их пронаћи".Болест као опомена, Блу хотел и поглед од милион долараПоред тога што је радила као фотограф, наша саговорница била је и туристички консултант у Јерменији, Грузији, Турској и Бугарској. Каже да је дијагноза леукемије била прекретница да више не губи ни тренутак на глупости, решила је да се у потпуности посвети фотографији, којом се одавно бавила. Заправо, окренула се љубави."Болест је била опомена да мало станем, добро сам размислила како да потрошим време до краја живота. На срећу, то је најлакша од свих леукемија, са њом се живи, али је страшно оптерећујућа. Морате да измените целокупан живот, јер нисте особа од раније. То ме спутава, али не желим да ме и одређује. Када сам се разболела, почела сам да размишљам шта бих оставила иза себе, тако сам дошла до овог пројекта".Борба са болешћу траје, али ова жена је храбра, на путовањима кроз клисуре и у ноћима које проводи у дивљини прате је само верни пријатељи, њени пси. Осмислила је и како да стигне до удаљених локалитета на којима су "бели" градови:"Још 2018. године сам набавила аутомобил од кога сам направила кампер. У њему имам и кревет, све што ми је потребно на терену, да не морам да силазим до продавнице, тражим смештај у околним селима. Ту је и све што ми је потребно за снимање и обраду фотографија.То је моја кућа на точковима, од је милоште зовем "Блу хотел". Паркирам је тако да увек имам најлепши поглед. То је увек поглед од милион долара".Руси ће ме сигурно разуметиНа мапу на порталу Тврђаве Србије је управо додала седам нових градишта, чак пет на територији општине Бабушница, Грделицу, град Јелицу и до сада непознати, неистражени локалитет близу Власинског језера. Што се тиче сајта, има велику жељу:"Руси су наш братски народ. Велики број њих је дошао у Србију, верујем да би били заинтересовани да се упознају са нашим културним наслеђем, они су циљна група о којој треба размишљати. Треба им омогућити да на једноставан начин обиђу те локалитете, да упознају нашу историју и географију. Они то умеју да цене".Пројекат је сама финансирала, па се нада да ће имати помоћ око превођења сајта, пре свега на руски, али и на енглески језик, како би важан део српског културног и историјског наслеђа био представљен што широј публици."Нажалост, нисам имала подршку ни једне институције, већ искључиво од појединаца, а посебно од људи из села по читавој Србији која се налазе у околини ових локалитета. Они ми пружају гостопримство и сваку врсту помоћи. Њима се овим путем дубоко захваљујем".Погледајте и:

србија

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

2024

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Вести

sr_RS

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/04/1170753958_99:0:1807:1281_1920x0_80_0_0_449a1fdf5b1e144551fd1106326e6d9a.jpg

1920

true

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

моја прича, србија, србија – друштво, тврђава, утврђење, фотограф, истраживање, светлана дингарац

Она је открила велику мрежу средњовековних тврђава у Србији - благо за које мало ко зна /фото/

12:53 07.04.2024 (Освежено: 14:44 07.04.2024)

Светлана Дингарац - Sputnik Србија, 1920, 07.04.2024

Сенка Милош

Сви текстови

Светлана Дингарац проналази српске средњовековне тврђаве за које мало ко зна да постоје. Открила је читаву мрежу, царство утврђења која нису била само војни објекти. Били су то прави мали градови, центри културног, економског и политичког живота Срба. Отргнула их је од заборава својим фотографијама, али њима се мисија ове храбре жене не завршава.

"Када сам кретала у овај пројекат могла сам да набројим једва 30 утврђења у Србији, јако сам се изненадила када сам видела да је још академик Александар Дероко набројао 200 утврђења, углавном из средњовековног периода. Каснија истраживања су показала да нека потичу и из ранијих епоха. Наишла сам и на списак од више од 250 касноантичких и рановизантијских утврђења на тлу Србије, што са овим из Средњег Века заиста чини импозантан број".

На сајту ове уметнице тврђаве.рс постоји интерактивна мапа на којој константно додаје нове локалитете које буквално свакодневно проналази. Тренутно је на њој скоро 250 утврђења. Каже да зна за још 50 грађевина, али још не може тачно да их позиционира.

"То ме вуче, проучавам научну литературу, једва чекам да откријем нешто ново, податке убацујем на сајт и правим планове за будућа путовања и истраживања. Када се уђе у материју, јасно је да су већина тих локалитета заправо вишеслојни, да су се надограђивали. Наши преци имали су потребу да налазе посебна места која су их привлачила да граде баш ту. То можемо да осетимо када се нађемо у неком манастиру, како тамо влада неки мир, како је природа фантастична и како је манастир уклопљен у њу".

Ова уметница додаје да исто важи и за градове, било да су из античке епохе, рановизантијске или средњовековне. Неимари тог доба су имали осећај да бирају места која су посебна због стратешког значаја, али и због лепоте, а у Средњем Веку били су то центри српског света.

1/10

Портрет витеза на тврђави Сталаћ, кули Тодора од Сталаћа

© Фото : Спутњику уступила Светлана ДингарацОстаци тврђаве Ковин саграђене између 11. и 12. века на месту ранијег римског каструма. Подигли су је Угари, како би заштитили пограничну зону краљевине од напада Бугара и Византинаца

2/10

Остаци тврђаве Ковин саграђене између 11. и 12. века на месту ранијег римског каструма. Подигли су је Угари, како би заштитили пограничну зону краљевине од напада Бугара и Византинаца

© Фото : Спутњику уступила Светлана ДингарацОстаци Косаниног града, римског утврђења саграђеног крајем 3. или почетком 4. века,. Према једном од предања, постанак града везује се за Косану, сестру Милоша Обилића

3/10

Остаци Косаниног града, римског утврђења саграђеног крајем 3. или почетком 4. века,. Према једном од предања, постанак града везује се за Косану, сестру Милоша Обилића

4/10

Планинари на врху Латин града - средњовековна тврђава Врмџа имала је изванредан положај са кога се могла контролисати читава Сокобањска котлина

Детаљ непознанице Хомоља - утврђење Градац налази се источно од Крепољина на маркантном узвишењу у централном делу Рибарске клисуре

5/10

© Фото : Спутњику уступила Светлана ДингарацСредњовековни град Ждрело, рајем 13. века, овај град је био седиште бугарских великаша Дрмана и Куделина, који су одавде владали областима Браничева и Кучева, све док их српски краљеви Драгутин и Милутин нису покорили и припојили ове крајеве Србији

6/10

Средњовековни град Ждрело, рајем 13. века, овај град је био седиште бугарских великаша Дрмана и Куделина, који су одавде владали областима Браничева и Кучева, све док их српски краљеви Драгутин и Милутин нису покорили и припојили ове крајеве Србији

7/10

Маглич кроз објектив Светлане Дингарац

8/10

Средњовековни град Копријан, познат и као Корвинград, Курвинград или Курвинокале,11 километара југозападно од Ниша. Имао је пет кула и три капије

9/10

Девојка са крчагом на Брвенику

10/10

Светлана Дингарац у својој мисији

1/10

Портрет витеза на тврђави Сталаћ, кули Тодора од Сталаћа

2/10

3/10

4/10

5/10

6/10

7/10

Маглич кроз објектив Светлане Дингарац

8/10

9/10

Девојка са крчагом на Брвенику

10/10

Светлана Дингарац у својој мисији

"Ти градови су били центри нашег културног, привредног и политичког живота, то нису биле обичне фортификације, већ је у њима бујао живот. Навешћу Маглич, где је био епсикоп Данило II, који је ту основао и преписивачку школу. Такође и Борач, кога су походили дубровачки трговци, доносили утицаје са приморја. Мешали су се са нашом културом. Ту су били и забављачи, све се дешавало на тргу испод саме тврђаве, јер до ње није било баш лако доћи".

Тврђаве у обручу змија, отимача блага и инвеститора

Данас је још теже. Свако истраживање на терену је права авантура, тврђаве су често зарасле у коров, многе су и "осуте", па их је тешко наћи, више су испод, него над земљом. Поред фотоапарата, њено оружје у овој мисији су и велике маказе којима пробија пут.

"То је њачешће трњак и змијарник. То је једна туга. Ми смо народ који има јако богато културно наслеђе, традицију коју очигледно не умемо да ценимо, истакнемо и сачувамо.Народ који не чува своју традицију и историју, тешко да ће добро проћи у будућности", каже Светлана и додаје да је то што су тврђаве оронуле и зарасле можда и најмањи проблем.

Много већи су трагачи за благом којих има у целој Србији. Копачи блага су посебно активни у јужном и југоисточном делу Србије где су сви локалитети буквално преорани.

"Такође, на волшебан начин, инвеститори често добијају дозволе за каменоломе у непосредној близини тврђаве, углавном су грађене на стеновитим узвишењима. Тврђава у Словцу је нестала са лица земље, њен патрљак виси над провалијом, јер је са друге стране огроман каменолом који је интензивно радио током градње ауто пута ка Ваљеву. Тврђаве су згодне и за постављање далековода".

Наша саговорница се нада се да ће пројекат макар у малом делу помоћи да људи сазнају какавим смо благом обдарени, да се заинтересују и потруде да оно буде сачувано за будуће генерације.

Остаци средњовековног града Купиника на крајњем југу Срема подигнутог крајем 13. века. После пада Смедерева постао резиденција и престоно место српских деспота - Sputnik Србија, 1920, 06.04.2024

Остаци средњовековног града Купиника на крајњем југу Срема подигнутог крајем 13. века. После пада Смедерева резиденција и престоно место српских деспота

Одлазак на крај пута војводе Пријезде

Многа утврђења истраживана су, али радови нису публиковани и јако их је тешко пронаћи на терену.

Када се прочуло за пројекат, а посебно сада, после велике изложбе фотографија Светлане Дингарац у Ковину, почели су да јој се јављају археолози из различитих делова Србије који указују на локалитете.

Управо се спрема да крене на тронедељно истраживање. Прво ће посетити тврђају у Трубареву, средњовековну грађевну изнад Јужне Мораве за коју се верује да је можда право место описано у песми "Смрт војводе Пријезде".

"У тој песми он на крају скаче у Мораву са својом љубом Јелицом да се не би предао султану Мехмеду II. Јужна Морава иде управо испод ове тврђаве, док је код Сталаћа доста удаљена, физички то није било могуће. То ме је заинтригирало. Наставићу ка Сићевачкој клисури, на Нишаву, где је у време цара Јустинијана, у 6. веку саграђено чак 30 кастела који су чували пут. До скора нисам могла да пронађем ни један податак, осим неколико имена кастела. Сада их имам, верујем да ћу их пронаћи".

Болест као опомена, Блу хотел и поглед од милион долара

Поред тога што је радила као фотограф, наша саговорница била је и туристички консултант у Јерменији, Грузији, Турској и Бугарској. Каже да је дијагноза леукемије била прекретница да више не губи ни тренутак на глупости, решила је да се у потпуности посвети фотографији, којом се одавно бавила. Заправо, окренула се љубави.

"Болест је била опомена да мало станем, добро сам размислила како да потрошим време до краја живота. На срећу, то је најлакша од свих леукемија, са њом се живи, али је страшно оптерећујућа. Морате да измените целокупан живот, јер нисте особа од раније. То ме спутава, али не желим да ме и одређује. Када сам се разболела, почела сам да размишљам шта бих оставила иза себе, тако сам дошла до овог пројекта".

Тврђава са најлепшим свитањима на Дунаву - Акуминкум или Градина, античко утврђење и средњовековна тврђава код Старог Сланкамена

Борба са болешћу траје, али ова жена је храбра, на путовањима кроз клисуре и у ноћима које проводи у дивљини прате је само верни пријатељи, њени пси. Осмислила је и како да стигне до удаљених локалитета на којима су "бели" градови:

"Још 2018. године сам набавила аутомобил од кога сам направила кампер. У њему имам и кревет, све што ми је потребно на терену, да не морам да силазим до продавнице, тражим смештај у околним селима. Ту је и све што ми је потребно за снимање и обраду фотографија.То је моја кућа на точковима, од је милоште зовем "Блу хотел". Паркирам је тако да увек имам најлепши поглед. То је увек поглед од милион долара".

Руси ће ме сигурно разумети

На мапу на порталу Тврђаве Србије је управо додала седам нових градишта, чак пет на територији општине Бабушница, Грделицу, град Јелицу и до сада непознати, неистражени локалитет близу Власинског језера. Што се тиче сајта, има велику жељу:

"Руси су наш братски народ. Велики број њих је дошао у Србију, верујем да би били заинтересовани да се упознају са нашим културним наслеђем, они су циљна група о којој треба размишљати. Треба им омогућити да на једноставан начин обиђу те локалитете, да упознају нашу историју и географију. Они то умеју да цене".

Пројекат је сама финансирала, па се нада да ће имати помоћ око превођења сајта, пре свега на руски, али и на енглески језик, како би важан део српског културног и историјског наслеђа био представљен што широј публици.

"Нажалост, нисам имала подршку ни једне институције, већ искључиво од појединаца, а посебно од људи из села по читавој Србији која се налазе у околини ових локалитета. Они ми пружају гостопримство и сваку врсту помоћи. Њима се овим путем дубоко захваљујем".

© Фото : Спутњику уступила Светлана ДингарацСредњовековно утврђење Железник налази се на око два километра североисточно од нишког села Миљковац, претпоставља се да га је подигао непознати властелин у другој половини 14. века

Средњовековно утврђење Железник налази се на око два километра североисточно од нишког села Миљковац, претпоставља се да га је подигао непознати властелин у другој половини 14. века

Погледајте и: