Вархељи: Наставити преговоре ЕУ са Србијом

Европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархељи позвао је данас на наставак приступних преговора ЕУ са Србијом и отварање Кластера 3 о конкуренцији и инклузивном расту и поручио да ЕУ, кроз План раста за Западни Балкан, жели да промовише примену свих договора постигнутих у оквиру дијалога Београда и Приштине.

Вархељи је током форума „ЕУ се сусреће са Балканом“ у Софији рекао да је у виталном интересу ЕУ да дође до њеног проширења што је пре могуће и да би следећи сазив Европске комисије требало да дочека нове чланове на крају свог мандата, а када је реч о Србији, нагласио је да је Србија напредовала и да је потребно да ЕУ настави приступне преговоре са њом.

„Имамо један кластер спреман за отварање већ две године. Србија је напредовала када је реч о основама, посебно у реформи правосуђа и медијских закона. Док реформе морају да се наставе, требало би да се отвори Кластер о конкуренцији и инклузивном расту", рекао је Вархељи.

Говорећи о ситуацији на КиМ, упозорио је да је „Косово у сталној кризи у последњих годину дана“ и поручио да је потребно да влада у Приштини пружи конструктивнији приступ у решавању свих захтева ЕУ за деескалацију ситуације.

„Први корак би требало да буде да у потпуности испуне наше захтеве како би мере могле да буду повучене и како би наша економска и политичка подршка на путу Косова ка ЕУ напредовала пуном брзином“, рекао је Вархељи.

Он је додао да је „нови елемент у томе“ План раста за Западни Балкан, који је Европска комисија представила у новембру 2023. године, а кроз који, како је рекао, ЕУ жели да промовише примену свих договора постигнутих у оквиру дијалога.

„То би требало да буде подстицај за регион да повећа свој економски раст и повећа социо-економску конвергенцију са ЕУ, али не само то, то је и средство за убрзавање реформских агенди у овим земљама, како би им се олакшало спровођење реформи“, рекао је Вархељи.

Он је додао да ће ЕУ до 2027. године, тачније до краја актуелног вишегодишњег финансијског оквира, моћи да испоручи „90 одсто интензитета помоћи Западном Балкану“, што, како је навео, значи да од 2027. Западни Балкан неће имати разлога да каже да није спреман за чланство у ЕУ.

Вархељи је оценио да је велико достигнуће то што су Савет ЕУ и Европски парламент прошле недеље постигли привремени споразум о успостављању Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан.

„Када га формално одобре ЕП и Савет, покренућемо точкове како бисмо могли да усвојимо овогодишње реформске агенде непосредно пре краја летње паузе, како би прве исплате могле да буду реализоване пре краја летње паузе“, рекао је Вархељи.

Када је реч о Црној Гори, он је изразио наду да ће у јуну бити одржана међувладина конференција која ће довести до последње фазе приступних преговора са том земљом и истакао да је ЕУ спремна за отварање првог кластера са Албанојом, као и да се нада да ће, након избора у Северној Македонији, моћи да убрза рад са том земљом.

Он је рекао да политика проширења ЕУ данас, више него икада, представља „јасно и неопходно геостратешко улагање у сопствени дугорочни мир, стабилност и безбедност“.

„Данас је врло јасно да до проширења мора да дође. То је и у нашем сопственом виталном интересу унутар ЕУ да се проширење догоди што је пре могуће. Радимо више него икада да бисмо били спремни да дочекамо нове земље чланице ЕУ. Рачунам да ће сви партнери у проширењу искористити овај историјски замах, јер су врата отворена и можемо заједно да завршимо све неопходне реформе како бисмо напредовали на одговарајућим путевима ЕУ сваке земље кандидата“, поручио је Вархељи.

Он је додао да би требало да „имамо следећу Комисију као Комисију за проширење, која ће дочекати нове чланове на крају свог мандата“ и поручио партнерима са Западног Балкана да имају све алате на располагању да се што пре припреме за чланство у ЕУ.

„Проширење је одмах иза угла“, закључио је Вархељи.

Предедница Европског парламента Роберта Мецола рекла је да је овогодишњи форум „ЕУ се сусреће са Балканом“ кључан за потврду „заједничке посвећености заједничкој будућности у ЕУ“.

„Верујем да наша демократија може да буде јака све док смо уједињени и окупљени око истог циља да изградимо јачу, стабилнију и просперитетнију унију са нашим партнерима са Западног Балкана као пуноправним чланицама“, поручила је Мецола.

Она је оценила да је сукоб Русије и Украјине послужио као позив на буђење и дао нови замах процесу придруживања Западног Балкана ЕУ, који је, како је навела, дуго био у застоју.

Указала је и на одлуку Европског савета да отвори приступне преговоре са БиХ и значај Инструмента за реформу и раст за Западни Балкан, у вредности од шест милијарди евра, који ће, како је истакла, омогућити постепену интеграцију региона у јединствено тржиште ЕУ како би људи на Западном Балкану могли да осете предности чланства у ЕУ уочи пуноправног приступања ЕУ.

Вархељи је на друштвеној мрежи Икс објавио и да је у Софији разговарао са бугарским председником Руменом Радевом о „приоритетима који су пред нама у погледу процеса проширења Западног Балкана“.

„Посвећени смо томе да одржимо замах. План раста је оруђе без преседана да се проширење догоди што пре“, поручио је Вархељи.

Погледајте и: