Каква судбина чека планете које се превише приближе белим патуљцима у свемиру

Међународни тим стручњака проучавао је понашање и утицај белих патуљака, односно последње фазе звезда, на планетарне системе попут нашег. Закључили су да, када се астероиди, сателити и планете превише приближе белим патуљцима, њихова огромна гравитација кида та планетарна тела на мање делове, која се потом сударају и мрве у прашину.

Док научници сматрају да ће нашу планету највероватније прогутати Сунце пре него што постане бели патуљак, за остатак соларног система од Марса до Јупитера наводе да ће бити измрвљен нашом звездом када буде постала бели патуљак.

Вођа студије, Аморнрат Аунгвероџвит са Универзитета Наресуан на Тајланду, указао је да су претходна истраживања показала како планете, сателити и астероиди који се превише приближе белим патуљцима бивају покидани изузетном гравитационом силом ових свемирских тела.

После хаоса који настаје сударањем и мрвљењем свих мањих тела остаје прашина која омогућава истраживачима да утврде од које врсте материјала су била направљена.

„Чињеница да можемо да детектујемо остатке астероида, сателита па чак и планета који пролећу око белог патуљка сваких неколико сати је фантастично, а наша студија је показала да се стање система са белим патуљком у себи рапидно мења, у року од неколико година“, истакао је професор Борис Генсик са одељења за физику Универзитета у Варвику, објавио је „Гардијан“.

Бели патуљци

За нову студију, научници су испитивали промене у бљештавости звезда током 17 година, чиме су утврдили како се мењају и понашају. Фокусирали су се на три различита бела патуљка, а сви су се другачије понашали.

Први бели патуљак, познат као ZTF J0328-1219, „лепо се понашао“ протеклих неколико година, али су научници пронашли доказе о великом катаклизмичном догађају који се десио око 2010. године.

Друга звезда (ZTF J0923+4236) сваких неколико месеци је имала осцилације у бљештавости, а током тамнијих фаза показивала је хаотичну варијабилност на нивоу од неколико минута.

Последњи бели патуљак (WD 1145+017), који је анализирали у претходној студији 2015. године, понашао се близу теоријских претпоставки, преноси РТС. Нова студија је показала да је протеклих година постајао све сјајнији, што указује да је пре 2015. године дошло до катастрофалних судара који су створили много прашине која се сада полако распршује.

Погледајте и: