Либански уметник уочи распродатих концерата: Од мене Азнавуру и - Београду

Никада ми није био циљ да имитирам Азнавура, њега нико не може имитирати, каже за Спутњик либански уметник Гасан Јамин уочи два распродата београдска концерта у „Гварнеријусу" названа „Од мене Азнавуру“. Уметник импресивне међународне каријере поред својих изводиће и најпопуларније песме Шарла Азнавура, у част једног од највећих шансоњера.

„Памтим још као дете да се у мојој кући стално слушао Шарл Азнавур. Претпостављам да ме је привукла мелодија тих песама, будући да сам тада био превише млад да бих разумео текст. Са временом ме је све више привлачила „прича“ песме, а потом све заједно, Шарлов глас, харизма... Много касније сам имао срећу да га и лично упознам, постали смо добри пријатељи, а он је остао извор моје инспирације.“

Још једна нит повезује га са Азнавуром: слична боја гласа.

„Једном, док сам преслушавао његове шансоне и након тога своје, десило се да у једном тренутку нисам више био сигуран које су моје а које његове песме... И то је билоневероватно!“

Поред тога што је пијаниста, Гасан Јамин је и композитор и текстописац , ствара своју музику која чува најбољу шансоњерску традицију. И мада је Азнавуров утицај на његов рад очигледан, веома се труди, како каже, да сачува свој већ изграђени сопствени стил и израз. У то ће се уверити и београдска публика којој ће певати и своје шансоне.

„Верујем да публика, док слуша моје песме, може да осети колико је у њима мог личног печата, идентитета. Разуме се да ту свакако има и Азнавуровог утицаја, међутим мој циљ никада није био да га имитирам Азнавура, то је једноставно немогуће, јер је Азнавур – јединствен. То што радим свакако је јако лично, и није имитација, копирање.“

Од великог уметника научио је да добри текстови личе на романе – било да певају о родној земљи, боемству, изневереном пријатељству, пропалој младости, изгубљеним љубавима…

„Азнавур је дотакао пуно тема које су у вези са свакодневним животом. То га и данасчини посебним, јер памтимо слике из тих песама – тужне Венеције, Монмартра под јоргованима, времена младости и боемства… За мене шансона представља најбољи начин да се изрази све што преживљавамо, било да је реч о осећањима, патриотизму, психологији... Једна од мојих последњих шансона носи назив „Анестезија“, у њој говорим о искуству доживљеном током анестезирања, које за мене представља нешто попут вежбања смрти, из кога треба да закључимо да је наш живот попут танке нити која лако може да се прекине и да зато треба искористити сваки моменат. Ту песму ћу отпевати у Београду.“

На питање да ли је певати и песму у којој велики француски шансоњер помиње Београд („…у неколико корака од Каракаса или Београда…") либански уметник каже да жали што се тога није сетио, али обећава да ће је следећи пут када дође у Београд сигурно уврстити у свој програм.

„Певаћу „Camarade“ кад дођем следећи пут, али ћу на овим концертима отпевати једну песму у којој се помиње Москва и која каже `видећемо се једног дана`. Иначе, моја интерпретација чувене „Натали“ на свим мојим друштвеним мрежама је остварила невероватан успех. Знате, ја обожавам Азнавура, али певам и песме Жилбера Бекоа, Ива Монтана, Едит Пијаф, Жака Брела...“

Потврду да шансона није превазиђена и да стоји раме уз раме са поп и рок музиком поткрепљују управо Јаминови милионски прегледи на друштвеним мрежама. То што га прате људи из свих крајева света и свих узраста објашњава тиме да је свима потребно повезивање емоцијама, а шансона управо то нуди.

„И музички начин на који се то нуди је важан. Азнавур пева "Треба знати", дакле, треба знати то и извести, између осталог.“

Иако добитник Националног ордена кедра витешког реда, Златне медаље части Француске академије уметности, науке и књижевности као и медаље коју му је уручио председник Либана, Гасан Јамин је и даље загледан у изазове које пред њега ставља музика. Уз осмех каже да су му амбиције – бескрајне:

„Радим на пуно нових песама које ће се постепено појављивати. То нису само теме о љубави, слободи и томе слично, већ и теме које се први пут појављују у некој шансони. Оно што ме посебно мотивише јесу и многобројни позиви из разних змаља, које нису само Европа, већ стижу из Кине, Бразила, Чилеа, Аргентине, Мексика, САД-а, Канаде… Сматрам да је путовање најлепша магија која постоји, било да је физичко или у мислима. Ако је човек здрав, треба да искористи тај дар, најлепши који се може дати. Јер када путујете, када на концертима видите срећу на лицима своје публике, та повратна информација ореаговању на моје песме даје ми фантастичан осећај среће. То ме изнова увери да је цео свет заправо само једно место, да не постоје разлике између људи, нити по религији, нити по географским подручјима, нити по било којој другој основи. Човек је свуда човек.“

Погледајте и: