НБС задржала референту каматну стопу на нивоу од 6,5 одсто

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто, а на непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто), објавила је данас централна банка.

Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу девети месец заредом пре свега су определили опадајући, али и даље повишени глобални инфлаторни притисци, актуелна средњорочна пројекција инфлације, као и присутна неизвесност у међународном окружењу по основу кретања цена енергената и примарних производа.

Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду повећане референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.

Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања, указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике, саопштила је НБС.

Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација наставља да успорава и да су ризици у погледу њеног даљег кретања све више балансирани.

Како је наведнео, многе централне банке са све већом извесношћу предвиђају да ће се инфлација у њиховим земљама вратити у границе циља у другој половини ове или првој половини наредне године, имајући у виду смиривање инфлаторних притисака и ефекте које су дали рестриктивни монетарни услови.

На опрезност у зони евра и Сједињеним Америчким Државама још увек упућује базна инфлација, која наставља да се креће изнад укупне инфлације, пре свега услед виших зарада, због чега су Европска централна банка и Систем федералних резерви опрезни у погледу почетка циклуса ублажавања монетарних политика.

Према оцени Извршног одбора Народне банке Србије, опрезност домаће монетарне политике потребна је и због раста цене нафте на светском тржишту услед одлуке земаља ОПЕЦ+ да ограниче понуду и током другог тромесечја, у условима изражених геополитичких тензија, дужих транспортних рута и већих логистичких трошкова.

У складу с најавама Извршног одбора, снажно опадање међугодишње инфлације у Србији настављено је у овој години, на 5,6 одсто у фебруару.

Даљем опадању инфлације кључно је допринело успоравање међугодишњег раста цена хране испод нивоа укупне инфлације, на 4,7 одсто у фебруару, као и цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на 5,2 одсто у фебруару.

У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља вероватно у мају ове године, што је нешто раније у односу на очекивања из последње средњорочне пројекције инфлације из фебруара.

Инфлација би требало да се приближи централној вредности циља крајем ове године и да се око тог нивоа креће и у средњем року.

Томе ће допринети ефекти претходног заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и наставак смањења инфлационих очекивања, која се у случају финансијског сектора и за годину дана унапред налазе у границама циља Народне банке Србије.

Расположиви подаци у реалном сектору указују да су остварења у два месеца ове године била повољнија од очекивања, наводи централна банка.

Међугодишње посматрано, раст индустријске производње у јануару и фебруару убрзан је на око осам одсто, вођен растом прерађивачке индустрије од близу девет одсто.

Истовремено, реални промет у трговини на мало повећан је за 6,4 одсто међугодишње, а раст броја туриста и њихових ноћења указује на наставак позитивних трендова у туризму.

Упркос слабијој екстерној тражњи, даљи напредак је забележен и у робној размени са иностранством, где је, према подацима Републичког завода за статистику, у прва два месеца остварен међугодишњи раст извоза од 3,2 одсто (вођен извозом прерађивачке индустрије и пољопривреде), док је истовремено увоз био мањи за 1,3 одсто, као последица и даље нижег увоза енергената.

Имајући у виду смањење глобалних инфлаторних притисака и постепен опоравак зоне евра, као и очекивано даље убрзање реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, Извршни одбор очекује да ће стопа раста бруто домаћег производа у 2024. години бити у распону 3-4 одсто, са централном вредношћу од 3,5 одсто.

Извршни одбор Народне банке Србије наглашава да ће будуће одлуке монетарне политике зависити од кретања кључних фактора инфлације из међународног и домаћег окружења и брзине даљег успоравања домаће инфлације.

Истовремено, приликом доношења одлука водиће рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. маја 2024. године, саопштила је НБС.

Погледајте и: