Представа „Употреба човека“ гостује у Народном позоришту

Представа „Употреба човека”, по роману Александра Тишме, у драматизацији Федора Шилија и режији Бориса Лијешевића, гостоваће 30. априла на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.

Овај комад, премијерно изведен у септембру 2021. године у Будви, у копродукцији ЈУ „Град театра” Будва, Новог тврђава театра, Новосадског позоришта/Újvidéki Színház и East West centra из Сарајева, освојио је бројне награде на позоришним фестивалима у Ужицу, Алексинцу, Шапцу, Александровцу, Вршцу...

„Употреба човека” је прича о свету којим је завладала верска, расна, политичка и свака друга нетрпељивост. Лудило се шири, а људи се надају да оно неће стићи до мирољубивог Новог Сада, и да Европа и свет неће дозволити ширење нацизма, те не предузимају ништа иако им све говори да треба бежати и спасавати се. Сигурни су да разум увек на крају надвлада.

Главна јунакиња је Вера Kронер, девојка из богате трговачке јеврејске породице, која из господског новосадског живота бива депортована у Аушвиц

© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Denis Ruvic

Главна јунакиња је Вера Kронер, девојка из богате трговачке јеврејске породице, која из господског новосадског живота бива депортована у Аушвиц 1943. са својом породицом, али и са осталим јеврејским породицама.

Вера једина преживљава тај стравичан живот и призоре, јер логорско време проводи у „кући радости”, борделу где им сексуалне услуге које пружају СС војницима продужавају живот и одлажу пут у крематоријум.

После ослобођења Вера бива интернирана у Нови Сад, преко кога је прешао ваљак рата, уништења, убистава, рација, ослобођења и у коме нема више ни своје куће нити икога и ичега што је везује за живот пре логора.

Без посла и готово без помоћи и подршке, Вера преживљава онако како је у логору научила да се опстаје - подавањем свог тела мушкарцима.

Представа покреће питања да ли треба преживети када се цео твој свет распадне и нестане, није ли боље, часније и паметније нестати заједно са њим, да ли се треба борити за живот ако после тога следе трауме и слике најгорих ужаса, које се враћају и не дају мира, како се не борити за живот када је то најјачи човеков нагон, како му објаснити да не треба да живи.

Представа покреће питања да ли треба преживети када се цео твој свет распадне и нестане, није ли боље, часније и паметније нестати заједно са њим

© Фото : Спутњику уступило Народно позориште/Denis Ruvic

„Ратна психологија која ступа претвара човека у робу за употребу, материјал, за спровођење туђих намера. Није ли тада нагон за преживљавање непријатељ који нас гура у пропаст? Шта је све човек и шта је све у њему, било је главно питање током рада на ово представи. У миру је цивилизован грађанин који се бори за мирнодопске вредности, а исти тај у рату постаје део злогласног механизма који, спроводећи наредбе гура у понижење и смрт хиљаде других, док га после рата опет затичемо у неким мирним породичним условима. Човека мењају околности. Прилагођава се. Постаје оно што време од и њега тражи. Ово је прича о потрази за изгубљеним животом, који се никад није ни десио“, истиче екипа представе.

У представи играју Емина Елор, Драгиња Вогањац, Југослав Kрајнов, Душан Вукашиновић, Огњен Никола Радуловић, Аљоша Ђидић и Огњен Петковић.

Музику је компоновао Стефан Ћирић, костиме је осмислила Марина Сремац, а сценографију Жељко Пишкорић.