Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Селаковић: Циљ НАТО агресије био и остао да се Србији отме КиМ

© Tanjug / MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJAНикола Селаковић
Никола Селаковић  - Sputnik Србија, 1920, 12.04.2024
Пратите нас
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић изјавио је данас да је једини циљ НАТО агресије 1999. године био и остао да се Србији отме Косово и Метохија.
"Та агресија је почела у оружаном облику 24. марта 1999. године. И даћу себи за право да кажем, мишљења сам да та агресија траје до дана данашњег, јер је циљ те агресије био и остао да се Србији отме КиМ", рекао је Селаковић на комеморативном скупу поводом 25. годишњице од страдања цивила у НАТО бомбардовању путничког воза на железничком мосту у Грделици.
Он је истакао да је то разлог зашто је 19 најмоћнијих земаља тога времена у свету напало једну неупоредиво мању, војнички слабију, а по броју људи малобројнију државу, без одлуке Савета безбедности УН и тиме извршило чин агресије на једну суверену, слободну и независну земљу, преноси Танјуг.
Селаковић је навео да је агресија стала у јуну 1999., али да је уследило етничко чишћење наше јужне покрајине које је почело, како је рекао, долазском међународних мировних снага.
"То јесте и мартовски погром 2004. године. То јесте и режирани одлазак Црне Горе из заједничке државе 2006. То јесте и самопроглашење такозване независности 2008. И све оно што нам и дан данас раде, то је одговор на питање зашто. А овај овде мост и воз на њему бомбардовали су да би нашем народу посејали страх. Да нам покажу да смо мали, да смо небитни", рекао је Селаковић.
Како је рекао, мало јаче од годину дана од како су ту недужни људи страдали, десиле су се и неке политичке ствари и догађаји у Београду, после којих, како сматра, оно што је био наратив злочинаца који су те људе побили, почиње да се појављује и у наративу нашег тадашњег државног руководства.
"Од 2000. године, па до 2012. или тачније 2014. године, није смело да се каже да је над нашим народом и државом извршена агресија. Први пут су страдали људи, баш они који су страдали овде, у возу на овом мосту названи колатералном штетом, после тог злочина", поручио је Селаковић.
Како је рекао, непријатељ је мислио да ће у року три до четири дана у потпуности уништити нашу војску, нарочито на подручју треће армијске области, поготово на нашем КиМ.
"Да ће нас уништити, осрамотити, бацити на колена и натерати на срамну капитулацију. Како је време одмицало и како је прошао тај трећи, четврти и пети дан, видевши са каквим су се отпором и војске и народа и државе суочили, агресори су у потпуности почели да губе свој ум. И тада кренули да ракетирају, да гађају цивилне, чисто цивилне циљеве и објекте", констатовао је Селаковић.
Нагласио је да је један од таквих објеката био железнички, али и друмски мост на улазу у Грделичку клисуру.
"Оно што ово место издваја у односу на сва друга јесте чињеница да није ракетиран мост, већ је ракетиран путнички воз, пун путника, путника различитих старосних доби. Путника различитих занимања, путника различитих животних прича, али једнаких у једном. Сви до једног припадници нашег многострадалног српског народа", поручио је министар.
Он је посебно истакао да су недужни људи, цивили, страдали на други дан Васкрса тог 12. априла 1999. године.
"Страдали су од истих оних који су свега 55 година пре тога гађали Лесковац на Васкрс и Београд и Никшић и Подгорицу и на својим бомбама писали срећан вам Васкрс. Исти ти су се, дакле, вратили недалеко од свог места злочина после више од пола века и на овај воз изручили бомбу", рекао је Селаковић, преноси Танјуг.
У нападу на путнички воз у Грделичкој клисури, 12. априла 1999. године, другог дана православног Васкрса, авион НАТО пакта испалио је две ракете и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клисури.
Тачан број погинулих и рањених до данас није са сигурношћу утврђен. Пронађено је девет лешева и још четири дела људског тела, а многи се воде као нестали.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала