НАСА са астероида одломила гомилу стена, научници израчунали колико је то опасно /видео/

Током своје недавне мисије истраживања могућности одбијања астероида који представљају претњу Земљи, НАСА је одломила гомилу огромних стена које би могле да угрозе људе на Марсу у будућности.

Мисија из септембра 2022. била је фасцинантан успех, али нова анализа путања стена избачених са астероида Диморфос ударом летелице ДАРТ открила је да су неке од њих можда на путу судара с Марсом.

То у овом тренутку није велики проблем јер на Марсу нема људи којима би могли бити угрожени падом стена пречника између четири и седам метара. Али, ако се истраживања и могућа колонизација наставе како је планирано, када стене падну на Марс за хиљаду година, тамо би већ могло да буде људи.

Прва успешна промена правца астероида

НАСА је послала летелицу ДАРТ до бинарног пара астероида Диморфос и Дидимос, али се она срушила и ударила у мањи Диморфос. Мерећи промене његове орбите, НАСА је сазнала да постоји могућност да се скрене путања астероида који би могли да представљају претњу Земљи, уколико има довољно времена за планирање и извршење мисије.

Наиме, анализа података прикупљених током последње две недеље мисије показала је да је пре удара Диморфосу било потребно 11 сати и 55 минута да обиђе већи астероид Дидимос, а после удара 32 минута мање. ДАРТ је премашио минималну успешну промену у орбити Диморфоса, која је дефинисана као промена од 73 секунде или више. Овај резултат је отворио могућности за будућу употребу сличне технологије у заштити Земље од судара са астероидима, пренео је „Индекс“.

Диморфос није чврсто камено тело

Али проблем је што Диморфос није чврсто камено тело. То је заправо гомила лабаво повезаног камења, па је НАСА летелица, ударивши у њу, бацила читаву гомилу камења у свемир.

Након завршене мисије, научнике је занимало шта се десило са лансираним стенама – где су летеле и где ће завршити.

Астрономи Марко Фенучи из Европске свемирске агенције и Албино Карбоњани са Националног института за астрофизику покушали су да нађу одговоре на то питање у раду објављеном у „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“.

У својој студији, фокусирали су се на нумеричке симулације избацивања камена и њихових резултирајућих путања у наредних 20.000 година. Посебно су били заинтересовани за 37 стена величине од 4 до 7 метара које је идентификовао свемирски телескоп Хабл.

Да ли је Земља у опасности

Њихове анализе су показале да неће угрозити Земљу. Међутим, четири камене громаде ће се приближити довољно да ударе директно Марс - две за око 6.000 година и две за 15.000 година.

Треба имати на уму да Марс није заштићен густом атмосфером као што је Земљина у којој већина стена гори и распада се. Наиме, атмосферски притисак на Марсу је мањи од 1% притиска на Земљи. Црвена планета је изгубила велики део своје атмосфере због сунчевог ветра и радијације јер нема глобално магнетно поље које би је заштитило од честица и плазме које долазе са Сунца.

Према прорачунима астрономског двојца, четири стене са Диморфоса ће пасти целе директно на површину Марса и на њој направити кратере пречника око 300 метара.

Због своје танке атмосфере, Марс је прекривен мноштвом кратера и свемирских стена, тако да се ништа драстично неће променити у његовом пејзажу.

Ново откриће научног двојца подржава њихов ранији рад који је показао да су неки метеорити који су погодили Земљу у прошлости вероватно настали сударом астероида у окружењу наше планете.

Бинарни систем астероид-месец

Дидимос (од грчког назива за близанце) има пречник од око 780 метара, а његов месец Диморфос око 177 метара.

Сматра се да је Диморфос настао када је Дидимос изгубио масу због брзе ротације. Прво је формирао прстен у орбити састављен од крхотина којe су се постепено скупљалe у гомилу камења, која се данас зове Диморфос.

Дидимос је откривен 1996. године, а Диморфос 2003. године. Бинарни систем кружи око Сунца на удаљености која се креће између 1 и 2,3 астрономске јединице (удаљеност од Сунца до Земље). Турнеја траје 770 дана. Минимално растојање између орбите Земље и орбите Дидимоса је тренутно 0,04 АЈ, или око шест милиона километара.

Погледајте и: