ЕКСКЛУЗИВНО Руска историчарка: Невидљиве силе помоћи ће Србији да сачува Косово – кад победи Русија

Запад води против Русије егзистенцијални хибридни рат, а прву етапу већ је изгубио јер ниједан стратешки циљ није остварио. Напротив – свет се дефинитивно променио, каже руска историчарка и страни члан САНУ Наталија Нарочницка. Она истиче да је и судбина Срба повезана са судбином Русије чија је снага увек доносила стабилност српској историји.

Зато, ако би Русија убрзо победила, уверена је Нарочницка, то би променило расподелу невидљивих снага у свету што би помогло и кад је у питању Косово, односно да се сачувају и ојачају позиције Србије.

„Уцена са стране Запада не би била тако снажна. Засад се дивим способности српског руководства да бескрајно лавира и држи се. Поштено говорећи, шта му друго преостаје. Али, Запад притиска и притискаће, спутаваће, мамиће вас у Европску унију, а заправо им је потребан само НАТО – да имају овде трупе. Штавише, у виду уцене против Срба потежу и оптужбе за Сребреницу“, упозорава у интервјуу за Спутњик историчарка.

Запад покушава да понизи и умањи Србију

Нарочницка помно прати дешавања у Србији и региону, посматрајући их кроз шири контекст глобалних промена. Она објашњава да преко Косова Запад покушава да понизи и умањи Србију, али и да држи важан геостратешки коридор према Солуну, а с друге стране, Србима не могу да опросте што се у јеку русофобије само овде пева руска химна испред америчке амбасаде, а на стадиону развија транпарент на коме пише „Срби и Руси браћа заувек“.

Нарочницка подсећа и да су грађани Русије, кад је почело НАТО бомбардовање Југославије, одмах изашли на демонстрације, као и да је тај догађај био прекретница, тренутак кад је у Русији престала прозападна еуфорија, а додаје да је много сличности између Срба и Руса.

„Не предајемо се него баш супротно. Ни Срби се без боја неће дати, чак и ако знају да могу да изгубе неће ништа дати без борбе. Са Србима су се 1999. уплашили да крену и у копнену операцију јер су знали да ће сваки камен на њих пуцати. Зато они не могу да се супротставе отворено, могу само покварено, тако да не можеш да им одговориш на исти начин. А чак и у време рата постоји неки појам морала, ма како то апсурдно звучало“, примећује наша саговорница.

Сви знају да је победа Украјине немогућа

Данас, с горчином констатује, ратови се воде без морала , убија се, као у време Хитлера, и цивилно станоништво, али упркос свему Русија ће победити у рату против Запада у ком је Украјина само инструмент.

„Сада постоје већ и материјалне претпоставке за то: експерти кажу да је наша војска тако ојачала, да је тако снабдевена и да влада већ таквим напредним технологијама да би, кад би била донета таква политичка одлука, за четири месеца могла да дође до северне границе Украјине. Ми то не радимо јер не желимо да имамо велике губитке, а не желимо ни да уплашимо сву ту западноевропску елиту без мозга која се налази у стању антируске параноје. Јер, они могу да изврше неки непоправљиви акт, рецимо да баце неку прљаву атомску бомбу. Односно, ми не рачунамо на њихов разум и зато им дајемо времена да мало привикну на помисао да шта год радили с Русијом ништа неће постићи. Победа је наша, наш циљ је исправан и ми ћемо победити“, одлучна је Нарочницка.

И Западу је, каже јасно, да је победа Украјине апсолутно немогућа а чуди се како су уопште могли да помисле друкчије:

„Колико год помоћи да им дају војна машинерија Русије је веома моћна и није нам потребна никакава мобилизација јер само за последњих годину дана имамо више од 400.000 добровољаца.“

Притом, објашњава даље наша саговорница, степен консолидације друштва је никад већи и зато у аналитичким круговима у Америци влада права хистерија и треба нешто смислити – треба смислити неке провокације да се не дозволи да Русија из ове конфронтације изађе као лидер незападног света или, ако не и лидер, оно стегоноша са заставом која у сваком случају угрожава, пре свега, улогу Запада као контролора.

„Али јасно је да је прву етапу хибридног рата Запад изгубио, свет се променио а тај незападни свет се већ види и светска већина отворено саосећа са Русијом - арапски свет, Индија, Кина. У Латинској Америци нису прошле све резолуције које су САД хтеле да прогурају на разним самитима током две године. У Африци се читав појас окренуо од Француске, што је узгред у великој мери и разбеснело Емануела Макрона“, описује стање у свету Нарочницка.

Неће бити класичног рата НАТО и Русије

Ипак, она верује да иако Америка покушава да нахушка НАТО на Русију то може да успе само код појединих земаља те из тог разлога неће бити активиран члан пет Северноатлантског уговора.

Много је важније, истиче саговорница Спутњика, да би дошло до класичног рата између Западне Европе, односно НАТО и Русије, потребна је идеја рата, а Европа такву идеју нема и зато се све своди на пропаганду.

Притом, генерација западноевропских политичара, ако нешто и знају на уређење Европе гледају као на покретање неживих фигура где нема места за националну културу.

„Видите какве вредности оне промовишу. Отуд заправо и читава та наша егзистенцијална конфронтација. Јер оно за шта се ми залажемо, и поред свих наших грехова, а грешили смо толико , и сами смо рушили цркве а сад их обнављамо - Рус неће историју без моралних идеала. Добро и зло. А тамо, погледајте: никад се више неће стварати монолози Хамлета и Магбета зато што нема разлике између добра и зла, између морала и антиморала, између истине и лажи, између лепоте и ружноће – све је релативно. Тај вредносни нихилизам управо и јесте филозофија краја историје. Зато нас та елита мрзи“, истиче Нарочницка.

Као супротност томе стоји, додаје она, оно што нуди Русија.

„Наша идеја мултиполарног света не подразумева неке обавезе. Чак нико не покушава да намеће Бриксу неку структуру с управним органима. То је нови тип обједињавања везан за заједничке приступе у свету. Али свако остаје свој посебан свет. То је сазвежђе цивилизација које су веома различите. И поштујемо једни друге управо због тога што ценимо своје јер само онај ко цени и воли своје наслеђе у стању је да се с истим осећањем односи према другима“, поручује на крају руска историчарка.

Стопама свог оца

Наша саговорница, носилац је бројних награда за свој рад, између осталог и Златне медаље за заслуге Републике Србије. Добар је познавалац Европе, а води Фонд историјске перспективе и од 2017. члан је Грађанске коморе Русије која окупља истакнуте личности друштвеног живота земље.

Нарочницка је у Београду чест гост, не само зато што је новембра 2021. године постала инострани члан САНУ, идући тако стопама свог оца Алексеја Нарочницког који је био совјетски али и српски академик. Долазила је овде, присећа се, и 90-их година, путујући сатима преко Мађарске јер авио саобраћај са Србијом није радио, а Београд је посетила и за време НАТО агресије, пробијајући се околним путем преко Бугарске. Овога пута у српску престоницу допутовала је да увелича промоцију књиге историчарке Јелене Бондареве о Александру И Карађорђевићу, који је, подсећа, веома важан и за Русе јер је широм отворио врата за руске емигранте који су овде нашли уточиште након Октобарске револуције.