Између бескрајне туге и врхунске радости: „Ђурђевдан“ у верзији познатог руског саксофонисте /видео/

Почетком априла на свим стриминг платформама изашао је нови сингл Олега Кирејева „Ђурђевдан“. Добро позната песма у обради руског музичара део је албума „Уживај у Србији“, који садржи још осам популарних, жанровски разноврсних мелодија.

Поред обраде песме „Ђурђевдан“, која се већ може послушати преко интернета, Кирејев је обрадио и песме „Несаница“, „Ово је Србија“, „Ружица си била“, „Април у Београду“, „Ђурђевдан“, „Девојко мала“, „Звиждук у осам“, „Пукни зоро“, „Сомборске руже“ и „Тамо далеко“.

„То су све веома лепе мелодије које воле и сами Срби, али и сви Балканци. А, наравно, ни моја душа словенска није остала равнодушна према тој прелепој музици. Те песме, као и у руској музици, представљају „златни фонд“ најпопуларнијих композиција. Наравно, нисам обухватио све, али сам се потрудио да овај изабрани репертоар обрадим на свој начин. То свакако није само џез обрада, напротив, спектар жанрова је врло широк. Реч је о инструменталној популарној музици, коришћена су и средства савремене електронске музике, а задатак који сам себи поставио био је да те песме са задовољством могу да слушају не само у Србији, него и у Америци, у Европи“, каже Олег Кирејев у разговору за Спутњик.

Руски саксофониста истиче да је већ добио мноштво позитивних реакција, не само од људи с Балкана и из Русије, него и с других континената, из Аргентине, Бразила и других средина у којима песма „Ђурђевдан“ није позната ширем кругу слушалаца.

„У Русији је, на пример, 'Ђурђевдан' познат многима, као и 'Бијело дугме', старије генерације знају како звучи оригинал, али веома је пријатно то што су људи који су већ чули моју верзију током протекле две седмице рекли да сам врло деликатно и суптилно обрадио мелодију“, истиче Кирејев.

Наш саговорник напомиње да је, док је радио на обради песме, истраживао и њену историју, трудећи се да сазна како је настала оригинална верзија. Верује се да је основа текста преузета од страдалника који су били у „возу смрти“ за јасеновачки логод, а да је потом прерађена.

„То је песма која се, како је познато, изводи на свадбама, на разним прославама, али ја сам се потрудио и копао мало дубље да проучим њену историју. А прича о овој песми је прилично трагична и настала је када је један од путника у вагону, заробљеник, почео да је пева. Потом су му се придружили и остали. Она је тада, наравно, носила сасвим други карактер“, истиче Кирејев.

Његова верзија је, како каже, нешто између трагичне мелодије коју певају људи осуђени на смрт и песме коју људи радо слушају и певају када су романтично расположени.

На питање да ли постоје песме које му се допадају, али које губе своју лепоту и драж при покушају да се пренесу у неки други жанр и стил, Кирејев каже да постоје песме које се једноставно не могу обрадити, а да то не буде својеврсно „скрнављење“.

„Ако узмемо класичну музику, човек свира, рецимо, Баха, Менделсона, или рецимо великог Стравинског, и заиста нипошто не може да их пренесе у неком савременом аранжману или некаквој авангарди. Постоји фолклорна, народна српска музика која није једноставна, на седам осмина, много је композиција које нису једноставне, потребно је нарочито се посветити њиховој ритмици, а ни то не гарантује да ће она бити исправно интерпретирана. И то не важи само за мене него за све оне који се у савременом свету труде то да учине“, закључује Кирејев.

Олег Кирејев је шире познат у светским музичким круговима, а његов албум „The Meeting“, снимљен уз учешће истакнутог џез трубача Тома Харела, доспео је на листу топ 100 америчких радио-станица и задржао се на њој неколико недеља.

Кирејев доста сарађује са српским музичарима и има заједничке пројекте с Василом Хаџимановом, Драганом Чалином и другима. Његова дискографија обухвата више од 18 објављених албума, а наступао је и на бројним џез фестивала.