Ментално стимулативни рад има кључну улогу у спречавању деменције

Људи који обављају рутинске и репетитивне послове имају 31% већи ризик од болести касније у животу и 66% већи ризик од благих когнитивних проблема, показала је нова студија.

Ако је ваш рад стална бујица ментално захтевних изазова, излива креативности или деликатних преговора, сматрајте се срећним.

Научници су открили да што људи више користе мозак на послу боље су заштићени од проблема са размишљањем и памћењем које доноси старост.

У студији која је обухватила више од 7.000 Норвежана и 305 занимања, они са ментално најмање захтевним пословима имали су 66% већи ризик од благих когнитивних поремећаја и 31% већи ризик од деменције након 70. године, у поређењу са онима на ментално најзахтевнијим позицијама, пише Гардијан.

„То показује колико је рад заиста значајан. Важно је радити и користити мозак, учитинове ствари“, каже др Трине Едвин из Универзитетске болнице у Ослу.

Она и њен тим су испитали когнитивну комплексност разних послова на основу количине рутинског мануелног и менталног рада и степена аналитичких и интерперсоналних задатака.

Већина људи је радила послове са сличним степенима когнитивних захтева током својих 30-их, 40-их, 50-их и 60-их, што значи да су они који су почели да раде на мање ментално стимулативним позицијама имали тенденцију да остану на њима, као и они који су почели са когнитивно захтевних послова.

Добровољци изнад 70 година старости су урадили стандардне тестове размишљања и памћења и класификовани као они без когнитивних оштећења, они са благим когнитивним оштећењем или они са деменцијом. Од оних који су радили когнитивно најмање захтевне послове 42% је имало благо когнитивно оштећење, у поређењу са само 27% оних на когнитивно најподстицајнијим радним местима.

Међу најстимулативније послове су сврстани учитељи и универзитетски наставници, наведено је у студији на порталу Неурологија. Неки од најмање когнитивно захтевних послова су укључивали репетитивне мануелне задатке, као што су чишћење и достављање поште.

Раније студије су показале да образовање има велики значај у заштити од когнитивног пропадања у старости. Део разлога је то што образованији људи имају веће шансе, и способност, да воде здравије животе.

Међутим, изгледа да образовање такође ствара „когнитивну резерву“ – капацитет за импровизацију и проналажење алтернативних начина да се нешто уради – што можда доприноси спречавању менталног пропадања, као што физичко вежбање одлаже физичко пропадање.

Виши нивои образовања су доприносили око 60% заштитног ефекта код људи са ментално подстицајним пословима.

„То значи да је образовање врло важно, али и шта радите касније – како употребљавате мозак током рада. Градите вашу когнитивну резерву на послу тако што сте когнитивно активни“, објаснила је Трине Едвин.

Налази сугеришу да би људи који радни век проведу на мање ментално подстицајним радним местима могли имати користи од додатног образовања и когнитивно захтевнијег слободног времена ван радног места.

„Не само да образованији људи раде когнитивно подстицајније послове, већ когнитивна стимулација на радном месту путем решавања проблема и нових ситуација има утицај. То је много когнитивне стимулације, пошто већина људи ради много сати дневно много година“, каже проф. Џил Ливингстон са Лондонског универзитетског колеџа.

Међутим, рад можда нема толико велики утицај као образовање јер се мозгови деце и младих могу променити више него мозгови одраслих ради повећања когнитивне резерве.

Погледајте и: