Како је немачки канцелар дочекан у Кини: Четири услова Си Ђинпинга /видео/

Олафа Шолца је на пут у Кину портал „Политико“ испратио уз увредљив коментар да иде на поклоњење кинеском змају. У Кини је канцелара Немачке дочекала заменица градоначелника Чункинга. А онда га је председник Кине Си Ђинпинг љубазно обавестио да не може да поставља услове, ни економске ни (гео)политичке. Таква времена су, изгледа, заувек прошла.

Уосталом, Кина је забележила импресиван раст БДП-а од 5,3 одсто. Док је истовремено Немачка, којој је Кина највећи трговински партнер, у рецесији из које евидентно нема јасног излаза. Већ, напротив, шеф једне од водећих немачких компанија, Маркус Кребер из РВЕ-а, преко „Фајненшел тајмса“ поручује да „нема изгледа да ће се немачка индустрија опоравити на ниво од пре избијања украјинског рата“ јер су високе цене течног гаса немачку економију, највећу у Европи, „ставиле у неравноправан положај“ у односу на све остале.

Што ће рећи да је стагнација још и бољи међу сценаријима који су у изгледу…

Очајничко путовање

А какав економски и политички однос то заузврат производи између Пекинга и Берлина, кинески домаћин учтиво је објаснио свом немачком госту када му је поручио да нема права да му држи лекције, и да нема снаге да му поставља услове: „Докле год се држимо принципа узајамног поштовања, тражења заједничких решења упркос разликама и учења једних од других, наши билатерални односи могу да наставе са стабилним развојем“.

Да би кинески „Глобал тајмс“ потом указао и на четири принципа односа на којима инсистира кинески председник: сарадња није ризик него гаранција стабилности и прилика за будућност; сарађује се на обострану корист, уз помоћ једних другима да успеју; опрезно против мера протекционизма; усклађивање ставова о питању мултиполарног света, дефинисаног као свет у коме мирољубиво коегзистирају различити системи и цивилизације.

Елем, на пут у Кину, већ други откако је ступио на дужност пре две и по године, Шолца је портал „Политико“ – власништво немачко-америчког крупног капитала – испратио описујући га као очајника, разапетог између онога што мора – да сарађује с Кином – и онога што не сме – да не послуша Америку која му командује да с Кином престане да сарађује као што је већ престао с Русијом. Па је зато немачка привреда и доспела у стање парализе, бедног расположења и велике несигурности, како описује водећи немачки економски Институт Ифо из Минхена.

А на све то и рекордно низак Шолцов политички рејтинг и несложна владајућа коалиција, па се чини да „Политико“ ипак не претерује кад у описивању Шолцовог поклоњења змају у неколико наврата користи поменуту реч очајање. И што је, ваљда, у складу с тим канцелара најважније земље Европске уније у Кини дочекала само једна заменица градоначелника. Макар то био и 30-милионски Чункинг. Тим пре што се из једног извештаја „Билда“ поуздано зна да Кинези пуно пажње поклањају протоколарним детаљима; на пример, столице за потписнике споразума у Пекингу биле су обележене са 1 и А, како би се избегло да било ко буде стављен на место 2 или Б.

Две немачке зависности

Овакво протоколарно понижење – шта год да је било његов формални разлог – Шолц је морао да истрпи јер је, напросто, Немачкој Кина неопходна.

„Трговина с Кином доноси нам просперитет и практично је незаменљива у кратком року“, опомиње Мориц Шуларик, председник угледног Килског института за светску економију, док ће Ралф Томас, финансијски директор „Сименса“, за „Фајненшел тајмс“ опоменути и да ће немачким произвођачима бити потребне деценије да смање зависност од Кине. Уосталом, „Фолксваген“, на пример, у Кини оствари 50 одсто своје укупне продаје, а немачке компаније су у ту земљу прошле године инвестирале рекордних 12 милијарди евра.

„Нажалост по Немачку, Кина јој је и даље потребна“, констатује „Политико“ док са друге стране, без ироније и уз мањак свести да то није нормално, указује како „Сједињене Државе, велики заштитник Немачке, врше притисак на Берлин да ’де-рескира’ свој однос с Пекингом“, те да „зависност Немачке од САД у погледу безбедности значи да она неће имати избора него да на крају попусти под америчким притиском да се окрене од Кине“.

Прекомерни капацитет

Једноставније речено, Немачка је окупирана земља и зато ће морати да уради оно што јој окупатор – Америка – нареди. Управо је зато Шолц сада у Кини као папагај понављао оно што је пре њега у Кини говорила америчка министарка финансија Џенет Јелен, оптужујући свог главног економског конкурента за прекомерне произвођачке капацитете.

Кина је те оптужбе, преноси „Блумберг“ речи једног учесника састанка, одбацила као „лажне вести“ – што потврђују и објективни подаци о искоришћености индустријских капацитета и инвентарима који су на нивоу САД – да би Си Ђинпинг, изазивачки, свом немачком госту пружио руку помирења, рекавши да „узајамно корисна сарадња Кине и Немачке не представља ’ризик’“ – као што тврди Америка у покушају да их раздвоји – већ „гаранцију стабилности билатералних односа и прилику за будућност“.

Да ли ће Немачка искористити ту прилику? Зашто Америка то не жели? И како ће Кина на то реаговати?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили некадашњи дописник наших медија из Кине Милорад Денда и аналитичар Бранко Павловић.

Погледајте видео: