https://sputnikportal.rs/20240428/ovo-je-vest-koju-mnogi-nisu-primetili-beli-labud-se-vratio-u-srbiju-foto-1171553030.html

Симбол доброте опет окупирао Србију, али стручњаци позивају на - опрез /фото/

Sputnik Србија

Тачно је четири деценије од када је први пут званично забележено да је један пар лабудова направио гнездо у Србији. Прелепе птице у Европи су биле готово... 28.04.2024, Sputnik Србија

2024-04-28T14:45+0200

2024-04-30T15:58+0200

србија

србија – друштво

лабудови

бели лабуд

даница вељковић

друштво за заштиту и проучавање птица

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1c/1171550890_0:243:2048:1395_1920x0_80_0_0_a0c33b38a88b2749b3da3b711a929dd1.jpg

Некада реткост, највећа и најлепша водена птица, симбол доброте и благости, инспирација уметницима, поново улепшава воде и небо Србије. Иако се чини да је одувек ту, бели лабуд се заправо вратио.Даница Вељковић, ветеринар Друштва за заштиту и проучавање птица Србије за Спутњик каже да за ову лепоту захвалност дугујемо британској краљевској породици:"Од тридесетих до осамдесетих година прошлог века лабудови су били јако изловаљавани, људи су их јели. Популација је дошла до критичног нивоа, претио им је нестанак. Краљевска породица у Великој Британији их је заштитила, па се бројност постепено повећавала".Овај пример следиле су и друге земље северно од Србије, лабудови су заштићени, тада су почели и да се чешће јављају у нашој земљи."Прво гнежђење је забележео 1984. године. Од тада и расте њихова бројност коју сада примећујемо, не само у Београду, све чешће су и у градовима који поред река имају кеј. Људи их хране. Ако одете у мања места, где се ређе хране лабудови, ту ћете их ређе и видети. Једноставно, преферирају станишта где људи шетају и хране их".Не храните лабудове хлебом!Вељковићева додаје да је порив људи да нахране лабудове леп и да га је лако разумети, али, верујући да чине добро, заправо убијају ове божанствене, али и друге птице, хранећи их хлебом. То никако не треба радити."Када узмете у руке хлеб натопљен водом и гњечите га, он се грудва. У желуцу ових птица, али и голубова, прави се грудва. Она прави поремећај у варењу и може изазвати угинуће. Хлеб никако и због соли које су у њему. Због њих може доћи до метаболичких обољења, дисбаланса који могу довести кривљења крила и сличних деформација", истиче и додаје да су искривљена крила код појединих јединки у градовима видљива голим оком.Лабудови се у природи хране искључиво зеленилом, једу речно или барско растиње. Ако баш не можете да обуздате жељу да нахраните ове предивне птице, на реку понесите необрађена зрна кукуруза. Кокице никако. Можете понети и купус. Са уживањем ће лабудови појести и свеж грашак.Наша саговорница ипак додаје да нема потребе за храњењем лабудова, али и других птица, оне се одлично сналазе и без помоћи људи."Најбоље је уопште не прилазити дивљим врстама, наручито лабудовима и другим птицама водених станишта. Могу бити заражене птичијим грипом који може мутирати и прећи на човека. У Србији није било таквих случајева, али то је могуће. Такође, вирус је склон мутацијама, па може доћи и до преласка на псе".Лош имуни системЛабудови који живе код нас укрштају се у сродству због мањка јединки који је настао пред њихово истребљење, због тога њихов имуни систем није најбољи, склони су разним болестима."То смо могли да видимо и прошле зиме када је птичији грип однео велики број јединки. Сваке године преко сто лабудова угине од птичијег грипа, али угрожавају их и други фактори. Знатно мањи у односу на заразне болести, али велики број њих угине и услед лоше исхране".Не дајте деци да прилазеВељковићева се у Друштву за заштиту и проучавање птица бави утицајем птичјег грипа на ове птице. Посебан опрез још једном саветује ако смо поред реке са децом. Лабуд, не само да може да их повреди, ако се осети угроженим, ако га деца уплаше. Птичји грип се преноси блиским контактом, а деца су имунски слабија од одраслих.Ипак, додаје да лабуд ретко напада људе, искључиво у ситуацији када се осећа угрожено, ако неко иде ка њему. Није територијалан, али гнездо ће сигурно бранити. Даће вам и шансу да се склоните, прво ће шиштати, да вас упозори на напад.Посни лабудови за вечеруЉуди су одувек јели лабудове, а када су готово истребљени, сматрани су специјалитетом. Били су обавезна храна на енглеском и руском двору."Између тридесетих и осамдесетих година прошлог века, када је било нормално ловити их, тада су сматрани и посним, зато што су у воденом станишту. Звучи невероватно, али писани докази о томе постоје".За очекивати је да и данас у Кини једу лабудове, има их на трпезама, али нема узгоја зарад конзумације. Кинези њихово место не сматрају претерано укусним.Да ли нам прети инвазија лабудоваЕвидентно је да је лабудова у Србији све више. Буквално су запосели поједине површине Саве и Дунава, а могуће је видети три врсте. Међутим, само се лабуд грбац гнезди у нашој земљи, остали су овде у пролазу. Поред белих, ту су и црни и црноврати лабудови који живе на другим крајевима света.Вељковићева каже да може доћи до додатног пораста броја јединки, зато што нема грабљивице која би их угрозила, али природа га ипак балансира."Имамо поменути моменат уског грла што се тиче генетике. Размножавање у сродству смањује њихову бројност, умиру због аномалија. Косе их и вирусне и бактеријске болести којих је све више због промене климе. Генетика је утицала на њихов имунитет. Зато још једном молим све, не храните лабудове хлебом. Не храните их уопште", поручује Вељковићева.Погледајте и:

https://sputnikportal.rs/20240406/malo-poznata-prica-kakva-se-drama-odvijala-u-zooloskom-vrtu-u-beogradu-dok-su-padale-nato-bombe-1170752463.html

србија

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

2024

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Вести

sr_RS

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/1c/1171550890_0:51:2048:1587_1920x0_80_0_0_b17dc000a39b6475d8cb117010e00ff6.jpg

1920

true

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rosiya Segodnya“

252

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

србија, србија – друштво, лабудови, бели лабуд, даница вељковић, друштво за заштиту и проучавање птица

Симбол доброте опет окупирао Србију, али стручњаци позивају на - опрез /фото/

14:45 28.04.2024 (Освежено: 15:58 30.04.2024)

Лабуд грбац који се гнезди у Србији, зову га и неми или црвенокљуни - Sputnik Србија, 1920, 28.04.2024

Сенка Милош

Сви текстови

Тачно је четири деценије од када је први пут званично забележено да је један пар лабудова направио гнездо у Србији. Прелепе птице у Европи су биле готово истребљене, ловљене су као храна. Запањујуће, али чак су сматране и посним специјалитетом. Данас красе већину река и језера у Србији. Међутим, прете им разне опасности. Поново је највећа - човек.

Некада реткост, највећа и најлепша водена птица, симбол доброте и благости, инспирација уметницима, поново улепшава воде и небо Србије. Иако се чини да је одувек ту, бели лабуд се заправо вратио.

Даница Вељковић, ветеринар Друштва за заштиту и проучавање птица Србије за Спутњик каже да за ову лепоту захвалност дугујемо британској краљевској породици:

"Од тридесетих до осамдесетих година прошлог века лабудови су били јако изловаљавани, људи су их јели. Популација је дошла до критичног нивоа, претио им је нестанак. Краљевска породица у Великој Британији их је заштитила, па се бројност постепено повећавала".

Овај пример следиле су и друге земље северно од Србије, лабудови су заштићени, тада су почели и да се чешће јављају у нашој земљи.

"Прво гнежђење је забележео 1984. године. Од тада и расте њихова бројност коју сада примећујемо, не само у Београду, све чешће су и у градовима који поред река имају кеј. Људи их хране. Ако одете у мања места, где се ређе хране лабудови, ту ћете их ређе и видети. Једноставно, преферирају станишта где људи шетају и хране их".

1/8

Тачно је четири деценије од када је први пут званично забележено да је један пар лабудова направио гнездо у Србији

2/8

Пошто је тежак, мора да има 15 до 20 м празног простора на води, да би узлетео

3/8

Они који живе у Србији од осталих се лабудова разликују по великој савијености врата, помоћу којег могу да допру до муљевитог дна у потрази за храном без роњења

4/8

Лабуд има врло снажне мишиће, може да прелети и више од 1000 км до гнездишта. Веома брзо лети, и до 70 км/х.

5/8

Оба родитеља заједно брину о младунцима. Остају с њима до године дана

6/8

Распон њихових крила може бити преко 3 метра

© Фото : Спутњику уступио Дејан КовачићЛабудови су често надахњивали људску машту, о томе сведочи и бајка „Ружно паче”. У тој бајци, као и иначе у европској митологији, лабуд симболизује зрелост и довршеност, а у уметности се често користи као алегорија за чистоту

7/8

Лабудови су често надахњивали људску машту, о томе сведочи и бајка „Ружно паче”. У тој бајци, као и иначе у европској митологији, лабуд симболизује зрелост и довршеност, а у уметности се често користи као алегорија за чистоту

© Фото : Спутњику уступио Дејан КовачићДуго се мислило да ова птица предосећа своју смрт и почиње да пева, међутим посреди нешто сасвим другачије. Иако се кричање лабудова тешко може назвати песмом, у питању је њихова љубавна игра

8/8

Дуго се мислило да ова птица предосећа своју смрт и почиње да пева, међутим посреди нешто сасвим другачије. Иако се кричање лабудова тешко може назвати песмом, у питању је њихова љубавна игра

1/8

2/8

Пошто је тежак, мора да има 15 до 20 м празног простора на води, да би узлетео

3/8

4/8

Лабуд има врло снажне мишиће, може да прелети и више од 1000 км до гнездишта. Веома брзо лети, и до 70 км/х.

5/8

Оба родитеља заједно брину о младунцима. Остају с њима до године дана

6/8

Распон њихових крила може бити преко 3 метра

7/8

8/8

Не храните лабудове хлебом!

Вељковићева додаје да је порив људи да нахране лабудове леп и да га је лако разумети, али, верујући да чине добро, заправо убијају ове божанствене, али и друге птице, хранећи их хлебом. То никако не треба радити.

"Када узмете у руке хлеб натопљен водом и гњечите га, он се грудва. У желуцу ових птица, али и голубова, прави се грудва. Она прави поремећај у варењу и може изазвати угинуће. Хлеб никако и због соли које су у њему. Због њих може доћи до метаболичких обољења, дисбаланса који могу довести кривљења крила и сличних деформација", истиче и додаје да су искривљена крила код појединих јединки у градовима видљива голим оком.

Лабудови се у природи хране искључиво зеленилом, једу речно или барско растиње. Ако баш не можете да обуздате жељу да нахраните ове предивне птице, на реку понесите необрађена зрна кукуруза. Кокице никако. Можете понети и купус. Са уживањем ће лабудови појести и свеж грашак.

Наша саговорница ипак додаје да нема потребе за храњењем лабудова, али и других птица, оне се одлично сналазе и без помоћи људи.

"Најбоље је уопште не прилазити дивљим врстама, наручито лабудовима и другим птицама водених станишта. Могу бити заражене птичијим грипом који може мутирати и прећи на човека. У Србији није било таквих случајева, али то је могуће. Такође, вирус је склон мутацијама, па може доћи и до преласка на псе".

Лабуд ће немилосрдно напасти све што види као претњу својим младима, укључујући људе

Лош имуни систем

Лабудови који живе код нас укрштају се у сродству због мањка јединки који је настао пред њихово истребљење, због тога њихов имуни систем није најбољи, склони су разним болестима.

"То смо могли да видимо и прошле зиме када је птичији грип однео велики број јединки. Сваке године преко сто лабудова угине од птичијег грипа, али угрожавају их и други фактори. Знатно мањи у односу на заразне болести, али велики број њих угине и услед лоше исхране".

Не дајте деци да прилазе

Вељковићева се у Друштву за заштиту и проучавање птица бави утицајем птичјег грипа на ове птице. Посебан опрез још једном саветује ако смо поред реке са децом. Лабуд, не само да може да их повреди, ако се осети угроженим, ако га деца уплаше. Птичји грип се преноси блиским контактом, а деца су имунски слабија од одраслих.

"Треба имати дистанцу. Уживати у њима. Јако су лепи, наручито сада када се удварају једни другима и плешу. Са природом треба тако, посматрати, дивити се и што мање је угрожавати и дирати".

Ипак, додаје да лабуд ретко напада људе, искључиво у ситуацији када се осећа угрожено, ако неко иде ка њему. Није територијалан, али гнездо ће сигурно бранити. Даће вам и шансу да се склоните, прво ће шиштати, да вас упозори на напад.

Дејан Ковачић један је од ретких фотографа који је у Србији забележио овог ретког госта, црног лабуда

Посни лабудови за вечеру

Људи су одувек јели лабудове, а када су готово истребљени, сматрани су специјалитетом. Били су обавезна храна на енглеском и руском двору.

"Између тридесетих и осамдесетих година прошлог века, када је било нормално ловити их, тада су сматрани и посним, зато што су у воденом станишту. Звучи невероватно, али писани докази о томе постоје".

За очекивати је да и данас у Кини једу лабудове, има их на трпезама, али нема узгоја зарад конзумације. Кинези њихово место не сматрају претерано укусним.

Да ли нам прети инвазија лабудова

Евидентно је да је лабудова у Србији све више. Буквално су запосели поједине површине Саве и Дунава, а могуће је видети три врсте. Међутим, само се лабуд грбац гнезди у нашој земљи, остали су овде у пролазу. Поред белих, ту су и црни и црноврати лабудови који живе на другим крајевима света.

Вељковићева каже да може доћи до додатног пораста броја јединки, зато што нема грабљивице која би их угрозила, али природа га ипак балансира.

"Имамо поменути моменат уског грла што се тиче генетике. Размножавање у сродству смањује њихову бројност, умиру због аномалија. Косе их и вирусне и бактеријске болести којих је све више због промене климе. Генетика је утицала на њихов имунитет. Зато још једном молим све, не храните лабудове хлебом. Не храните их уопште", поручује Вељковићева.