Цвијановићева на седници СБ УН: Српска је за мир, а бошњачки званичници прете ратом /видео/

У Савету безбедности Уједињених нација у Њујорку одржана је ванредна седница на којој је на захтев Русије разматрана ситуација у Босни и Херцеговини..

Представници Русије заказали су ванредну седницу како би упозорили да је БиХ на ивици оружаног сукоба, али и због тога што је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија без сагласности покренуо причу о Резолуцији о Сребреници.

Руски амбасадор у УН Василиј Небензја изјавио је вечерас да се ситуација у БиХ нагло погоршава и да Савет безбедности мора да одреагује и помогне у спречавању сукоба. Русија, као гарант Дејтонског споразума којим је у БиХ окончано крвопролиће, не може да затвара очи на то што се сада дешава у земљи и категорички је против најављене резолуције.

Жељка Цвијановић: Резолуција о Сребреници се користи као дестабилизујући фактор

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да у БиХ постоји неколико изазова за мир и да је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија показао непоштовање према Уставу БиХ тиме што је иницирао резолуцију о Сребреници без овлашћења и консензуса сва три конститутивна народа БиХ.

Она је рекла да је та активност супротна Дејтонском споразуму и додала да, поједини чланови УН верују да је та резолуција бенигна, што је далеко од истине.

„Правни саветник бошњачких лидера Франсис Бојл је рекао да снаге морају да се искористе да се укине Република Српска. То говори о намери и да се резолуција користи као дестабилизујући фактор БиХ“, рекла је она.

Она је подсетила да Дејтонски споразум подразумева три конститутивна народа који једнако учествују у управљању државом.

„Српска не крши међународно право и Дејтонски споразум већ заговара поштовање Устава БиХ. Високи представници морају да буду изабрани према процедурама и делују према свом мандату. Резолуција о Сребреници се предлаже без одобрења надлежних институција БиХ. Изазови са којима се суочавамо поткопавају Устав БиХ и безбедност државе и целог Западног Балкана“, рекла је Цвијановићева.

Како је рекла, неке стране дипломате у БиХ и Кристијан Шмит, који се, рекла је она, представља као нешто између колонијалног гувернера и модерног деспота све више има тенденцију да се уплиће у демократске процесе доношења одлуке у БиХ.

„Ово ометање је поткопало политички консензус на заједничком нивоу БиХ који је усмерио напредак БиХ према чланству ЕУ. Консензус за чланство БиХ је једино важно питање који дозвољава тешке компромисе и споразуме и договоре између свих политичких организација. Као такав, то је кључ за одржавање мира и стабилности унутар наше заједничке државе“, рекла је она.

Додала је и да се неке стране дипломате мешају у унутрашње послове и кроз то уплитање инсистирају на незаконитом деловању ОХР.

„Чак и предложена резолуција је очит пример како се крши устав и како то кршење угрожава мир и стабилност. Оваква страна уплитања поткопавају преговоре и компромитују стање БиХ јер увек иду у прилог једне стране, а то су Бошњаци“, рекла је Цвијановићева.

Истакла је да званичници Републике Српске инсистирају да се очува стабилност и да се реше сва политичка питања кроз демократске институције, а да неке војне изјаве западних амбасадора и даље имају за циљ да шире страх међу Србима и да се користе неке радикалне снаге међу бошњачким лидерима, са наративом да је проблематична Република Српска.

„Истовремено бошњачки званичници као што је министар одбране БиХ, Зукан Хелез и министар државних послова Рамо Исак прете ратом. Претња од исламистичких ћелија на Западном Балкану прети целој Европи. Локални медији БиХ пренели су да је Хелез овластио употребу опреме која припада оружаним снагама у Мостару и странцима и локалним индивидуалцима који су повезани са Вехабијским покретом. Ово је нарочито опасно и одговорно и то се већ дешава дуго година да је БиХ у међународним медијима означена као најопаснији извор џихадистичког тероризма у Европи. Терористичке групе и даље планирају нападе из БиХ. Према подацима Вилсон центра у Вашингтону, међу европским државама, БиХ има највећи број грађана који се прикључују џихадистима у Сирији и Ираку“, рекла је она.

Истакла је да је владавина права један од кључних захтева за мир и демократско управљање, али да се то стално крши и игнорише у БиХ, а да се у томе, нагласила је, посебно истиче Кристијан Шмит и они који му помажу, његови саучесници у страним амбасадама.

„Он каже да има извршну законодавну власт и да он није одговоран ниједној институцији, нити влади, или суду, или праву у БиХ. Они сматрају да он има апсолутну моћ, али не и одговорност. Није јасно и веома је нејасно како то може да се уклопи у концепт владавине права. И још горе, Шмит је извршио измене и допуне кривичног закона да би казнио све који не поштују његове одлуке, пре свега демократски изабран председник Републике Српске. Они се кривично гоне за то што су спроводили своје уставне одговорности и због тога што нису поштовали незаконите одредбе господина Шмита“, рекла је Цвијановић.

Према њеним речима, прети се међународним санкцијама, као што то ради Велика Британија.

„Сваки лидер који одбије да поштује одлуке господина Шмита или ко не жели да прихвати те промене у Дајтонском споразуму је мета и на њих се односе санкције. Ове санкције се спроводе без судског процеса. Нема никаквих званичних тачака оптужби нити се то приспитује пред судом. Банке такође су присиљене да престану да пружају услуге тим особама које нису биле формално оптужене ни за једно кривично дело. Овакво понашање је дефинитивно претња стабилности миру у БиХ. Он покушава и да наметне одредбе у изборном закону и да подешава резултате будућих избора. Сваки пут када Кристијан Шмит спроведе неку своју одлуку, он исмева БиХ. Шмит и његове репресивне уредбе представљају претње и уплитање и то доводи од једне до друге кризе у БиХ“, закључила је Цвијановићева.“, рекла је она.

Марко Ђурић: Све жртве заслужују исту правду

Представник Србије на седници, амбасадор Марко Ђурић, изјавио је да све жртве заслужују исту правду и равноправно поступање.

„Србија континуирано и доследно осуђује све злочине, нарочито масакр у Сребреници. Виши функционери Србије, укључујући два председника одали су почаст жртавама у Поточарима. Међутим, желео бих само да поставим питање онима који су иницирали резолуцију: Шта ће те рећи овде присутнима Душки и Светлани Станић које су са осам година биле злостављане у логору само зато што су Српкиње, такође Рајко Коњевић који је затекао чланове породице заклане... Све те жртве су мање вредне сећања“, упитао је Ђурић.

Поменуо је да све жртве треба да имају једнака права и да се њихов бол чује.

„Треба имати једнаку правду за све жртве рата у БиХ“, поручио је Ђурић и додао да је стварни разлог Резолуције открио Конаковић, који је пре пар дана рекао како Србија не заслужује ништа сем да буде презрена.

Тиме је указао да не жели добре суседске односе, појаснио је Ђурић и додао да се дешава егзодус у БиХ, те питао како ће уопште опстати уколико се стално отварају старе ране.

„Не желим да наш регион огрезне у мржњи, тако што ће се присећати онога што се десило... Да ли желе да живе у огорчењу или да граде будућност“, запитао се Ђурић.

Он је рекао да уместо ископавања старих гробова и робова, треба направити нову Резолуцију која ће водити помирењу, просперитету у БиХ, јер наш регион има највећи потенцијал за развој.

„Третирајмо све жртве једнако без освете кроз политички дискурс. Морамо изградити поверење“, напоменуо је он.

Позвао је још једном да сви заједно раде на превазилажењу ових проблема, те да треба превазићи поделе и да се болна историја не понови никада.

Помоћник генералног секретара УН за Европу, централну Азију и Америку Мирослав Јенча рекао је да напредак и трајни мир у БиХ могу да се остваре само бољим разумевањем прошлости кроз тражење истине и признавање одговорности, а сви у БиХ треба да раде на помирењу и борби против говора мржње.

Помоћник генералног секретара за питања геноцида изразио је забринутост због онога што је назвао сецесионостичким претњама, порицањем наводног геноцида и величања људи које је назвао ратним злочинцима. Јенча сматра да таква реторика представља претњу за помирење у БиХ.

„Генерални секретар позвао је све у региону и шире да се боре против говора мржње и наратива застрашивања и да раде у корист напретка свих грађана у БиХ“, додао је Јенча.

Представник Кине је подсетио да је Дејтонски споразум донет како би обезбедио трајни мир и стабилност у земљи, али је напоменуо да је дошло до напетости и неслагања након постављања високог представника.

„Унутрашња питања у БиХ морају да реашавају народи те земље независно. Забринути смо због напетости у БиХ услед кршења принципа Дејтона“, рекао је представник Кине, додајући да се не смеју наметати одлуке споља и санкције, већ да се треба придржавати разумног и конструктивног приступа без једностраних притисака.

Говорећи о Сребреници, представник Кине је рекао да сви треба да уче из прошлости.

Кина је примила к знању текст те резолуције и спорове о тексту и сматра да треба сарађивати и радити на консензусу, навео је представник Пекинга.

Није у складу са духом помирења и одржавања мира и стабилности. Кина поштује територијални интегритет и суверенитет БиХ.

Представник САД је рекао током расправе да сви лидери морају да раде на реформама у циљу реализације кандидатуре за ЕУ.

„САД упозоравају да дестабилизујући кораци спречавају европски пут БиХ и наставак активности појединаца као што је Милорад Додик изазивају забринутост“, рекао је он.

Оптужио је Додика да позива на распад земље и додао да су његове активности и сепаратистичка реторика опасност за регион због чега му је Америка и увела санкције.

„Ценимо улогу високог представника. Подржаваћемо Дејтонски споразум као основу мира и бићемо против свих активности које га угрожавају“, закључио је он.

Представници Велике Британије и Француске су поновили раније изнете ставове две земље о тексту резолуције о Сребеници, тврдећи да то није критика Србије нити неки акт оптужбе већ да резолуција има за циљ да се тако нешто више не понови.

Изнели су критике на рачун Милорада Додика наводећи да су његове активности опасност по стабилност.

Кристијан Шмит, такозвани високи представник у БиХ, осврнуо се на констатације које је изнела Жењка Цвијановић.

„Поштовање Дејтона подразумијева да сам ја гарант постојања ентитета који су уставни део владавине права. То су ФБиХ и РС и Дистрикт Брчко. Немам никакву намеру да уништим ниједан. РС је интегрални део Босне и Херцеговине“, рекао је Шмит.

Обраћање је наставио анализирањем безбедносне ситуације у БиХ која је, према њему, усложњена.

„Има ли претње за Дејтон? Да. Али због политичара из РС-а. Додиковог најављивања одвајања РС. Додик је недавно јавно изјавио да Бошњаци имају 25 посто територија. Остало им не припада. Да ли постоје изазови за територијални интегритет БиХ. Да“, рекао је Шмит.

Потом је део кривице за нарушену ситуацију у БиХ пребацио и на Жељку Цвијановић.

„Цвијановићева се представља као чланица Председништва БиХ, а има намеру да фабрикује ентитетске линије и представи их као непостојеће државне границе. Има ли претњи миру и стабилности БиХ? Нажалост постоје претње. Еуфор се слаже у извештају о стабилности. Нажалост, према том извештају стоји да су изазови на политичком плану. Ситуација са војног аспекта је стабилна“, закључио је Шмит.

Погледајте и: