Само се ви љутите! Осам минута беса може бити фатално за срце

Ново истраживање открива да само присећање на инциденте који изазивају бес смањује функцију крвних судова, што сугерише да емоционални стрес може да утиче на здравље срца.

Емоционална турбуленција може брзо утицати на здравље срца, показала је недавна студија која испитује ефекте беса на кардиоваскуларну функцију. Истраживање, које су предводили научници са Универзитета Колумбија у Њујорку, баца светло на замршен однос између емоција и физиолошког благостања.

Бес и оштећење крвних судова

У поменутој студији, која је објављена у „Журналу Америчког удружења за срце“, група младих одраслих особа, очигледно доброг здравља, замољена је да се присети прошлих искустава која су изазвала осећање беса. Иако ниједан од учесника није доживео срчани или мождани удар током студије, истраживачи су приметили значајно оштећење функционисања њихових крвних судова, што је потенцијални претходник кардиоваскуларних догађаја.

Главни аутор студије Даичи Шимбо наглашава важност ових открића, сугеришући да интензивне емоције, посебно љутња, могу да погоршају срчане проблеме код људи који су већ предиспонирани за лоше кардиоваскуларно здравље. Претходна истраживања су показала корелацију између емоционалног стреса и срчаних удара, при чему су појединци често пријављивали повећан ниво беса или узнемирења пре таквих догађаја.

Да би дубље истражили овај феномен, Шимбо и његове колеге су ангажовали280 волонтера за контролисану студију. Учесници су били изложени сценаријима који изазивају бес током осам минута, заједно са колегама који су били изложени стимулансима који изазивају анксиозност или тугу, као и контролна група. Током ових вежби вршена су разна физиолошка мерења, укључујући крвни притисак, узорке крви и капацитет васкуларне дилатације.

Како савладати бес?

Резултати су били врло јасни. Они којима је задатак да се присете инцидената који изазивају гнев показали су значајно смањење капацитета крвних судова да се прошире, што је трајало отприлике 40 минута након излагања. Насупрот томе, учесници изложени анксиозности или тузи нису показали исти васкуларни одговор као појединци у контролној групи.

Нова студија наглашава потенцијалне дугорочне последице поновљеног излагања негативним емоцијама на здравље кардиоваскуларног система.

Ендрју Степто са Универзитетског колеџа у Лондону, који није био укључен у истраживање, указује на изазове управљања таквим емоцијама.

„Људима није нужно лако да престану да буду љути“, истиче он, додајући да упркос доступности интервенција за управљање бесом, модификација емоционалних одговора остаје тежак задатак.

Глен Левин са Медицинског колеџа Бејлор у Хјустону хвали студију због њеног доприноса разјашњавању механизама преко којих психолошка стања утичу на кардиоваскуларно здравље.

„Ова студија јасно води корак ближе дефинисању таквих механизама“, закључује Левин, пренео је „Њу сајентист“.