Зашто Албанци са југа Србије, где су већина, желе да буду мањина на локалним изборима

Албанци у Бујановцу траже да њихове изборне листе буду проглашене за мањинске, иако су већина у општини Бујановац, па никоме није јасно шта желе тиме да постигну, нити шта се то са југа Србије ваља, кажу саговорници Спутњика.

Све албанске партије које су до сада поднеле листе за изборе у општини Бујановац тражиле су статус мањинске листе, што није у складу са Законом о локалним изборима.

Зашто Албанци са југа Србије хоће да буду третирани као мањина иако су већина у том делу је питање који није јасно ни Ненаду Митровићу, председник одбора СНС из Бујановца.

Албанци нису мањина у Бујановцу

Митровић за Спутњик каже да не види чиме су Албанци мотивисани да би тако нешто захтевали.

„Они немају питање преласка цензуса, тако да њима ништа не значи да ли имају цензус од три процента као мањинске странке или имају природни праг“, каже Митровић.

По његовом мишљењу, иза овога захтева може да само стоји нека врста маркетинга који они желе да добију од некога.

„Није искључено да желе да скрену пажњу на себе, да би рекли како им држава Србија ускраћује нека права и да су поново дискримисани. Законом о локалним изборима је по том питању јасан јер каже да изборна листа може имати положај листе националне мањине само ако према подацима последњег пописа становништва на територији одређене локалне самоуправе проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника јесте мањи од 50 одсто“, напомиње наш саговорник.

Митровић каже да по последњем попису само у општини у Бујановац, Албанци чине 62 одсто становништва, што значи да никако не могу да буду мањина.

Закон је по том питању јасан

„Ако је, дакле, изборни цензус негде око 500 гласова албанске листе су на свим изборима од 2002. године па до сада освајале и до пет хиљада гласова, значи скоро десет пута више од цензуса. Тако да цензус очигледно није проблем. Смањењем процента на три одсто требало би им још мање од тих 500 гласова, а њима то не значи ништа јер су они већина те већина доле,“ објашњава Митровић.

Општинска изборна комисија (ОИК) је одбила за сада ове захтеве јер су у супротности са законом, пишу „Бујановачке“, а захтев су испоставиле Демократска партија Нагипа Арифија, Покрет за демократски прогрес Шћиприма Муслијуа и коалиција Фронт за промене – Дритон Реџепи. Они још имају право жалбе.

Шаип Камбери, председник Партије за демократско деловање и актуелни посланик у Народној скупштини Србије, каже за Спутњик да није упознат са овим захтевом својих колега.

„Ми још нисмо предали листу, још смо у процесу рада и не знамо ништа о овоме. Ми ћемо на изборе изаћи, само то је оно што је за сада сигурно, а да ли ћемо изаћи као мањинска листа то ћемо још да размотримо,“ реко је Камбери.

(Не)упућени у тему

Нагип Арифи нас је кратко СМС поруком обавестио да је на терену у кампањи, и да ћемо се чути неком другом приликом чиме нас је оставио без одговора о овој теми иако му је у поруци предочено о чему се ради.

Положај листе националне мањине добила је листа СПП – Да смо сви једнаки, Роми кажите Да – Адем Салихи. ОИК је утврдила да ова листа испуњава све законске услове за статус мањинске, јер по последњем попису, у општини Бујановац живи 3.532 Рома, односно 8,6 одсто.

Иначе, положај мањинске листе значи да за ове учеснике избора не важи цензус од три одсто, већ учествују у расподели мандата и када освоје мање гласова, каже Закон о локалним изборима у члану 78.

„Када се расподељују мандати применом система највећег количника, количници изборних листа националних мањина које су освојиле мање од три одсто гласова увећавају се за 35 одсто“, гласи други став овог члана.

ОИК је до сада прогласила пет листи за изборе у Бујановцу, поред поменуте четири, проглашена је и листа коалиције око Српске напредне странке (СНС).

Остале странке, групе грађана и коалиције које су најавиле учешће на изборима сакупљају потписе, односно изјаве подршке грађана.

Погледајте и: