Важно руковање у осетљивом тренутку: После овога ће Србија моћи лакше да дише /видео/

Долазак кинеског председника Си Ђинпинга изузетан је подстрек за Србију и даје јој маневарског простора да дише и да истраје у својој политици, али је и порука многима на Западу да је улога Кине све значајнија и на Балкану, оцењују саговорници Спутњика.

Посета долази у осетљивом тренутку кад је Србија, како истиче др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду, суочена са хибридним нападом западних земаља на њене интересе у целини, како по питању Косова и Метохије, тако и везано за резолуцију Сребреници. Долазак Сија у том контексту и у овом тренутку значи много, напомиње Митић.

Кинеска подршка Србији

Он подсећа да Кина, поготову од доласка Сија на власт, даје снажну подршку територијалном интегритету Србије у Савету безбедности УН:

„Познато је и да су процеси отпризнавања тзв. Косова и процеси отпризнавања Тајвана ишли практично паралелно последњих година. Код нас је то погрешном одлуком заустављено у једном тренутку, а Кина наставља са тим али њој је изузетно важно да пружа подршку територијалном интегритету Србије и да добија ту подршку преко принципа једне Кине који Србија подржава.“

Кад је реч о БиХ, Митић истиче да је Кина 2022. одлучила да у Савету безбедносит УН не да зелено светло за именовање Кристијана Шмита за високог представника, што је, како каже, била прекретница.

„Кина, наравно, поштује територијални интегритет БиХ али с друге стране јако важан елемент у њиховом резоновању по питању Шмита је то што је Кина предводник борбе против неоколонијализма чему смо сведоци у многим деловима света, а несхватљиво је да данас у Европи неко покушава да одржи неоколонијални систем у виду тзв. високог представника“, додаје саговорник Спутњика.

Бомбардовање амбасаде као прекретница

Новинар Бранко Жујовић скреће пажњу на чињеницу да посета Сија Београду пада на 25. годишњицу бомбардовања кинеске амбасаде у НАТО агресији 1999.године.

„У години бурних дешавања значајних за промену света саопштити да се на месту смрти и разарања званично отвара храм културе и образовања (Кинески културни центар) и међусобног разумевања је снажна порука. То је визија коју Кина нуди у 21. веку – „не“ рату и разарању. Та порука ће бити врла снажна – ево бомбардујте, чак убијајте наше људе али ми ћемо сасвим конфучијански градити културу, образовање и међусобно разумевање“, оцењује новинар.

Према речима Митића, бомбардовање кинеске амбасаде је свакако било шок за светску и кинеску јавност јер је дотад важило правило неповредивости амбасада.

Кина је, подсећа, реаговала веома бурно на тај чин, поготову што је пао на 50 година од њеног настанка:

„Чињеница је да је Кина месец дана након агресије усвојила нови безбедносни концепт у ком је потпуно другачије третирала САД. До тада су односи Кине и Америке били релативно коректни. Ово Кинези нису могли да истрпе, а чињеница је да су неки амерички стручњаци говорили чак да постоји нешто што се зове постбеоградска Кина која се потпуно другачије поставља према САД и њиховој улози у униполарном свету.“

Против дуплих стандарда

На питање како Кина може да допринесе решавању отворених питања на Балкану, посебно у светлу изјаве кинеског амбасадора у Београду Ли Минга да не треба примењивати двоструке стандарде и кад је реч о КиМ и о Сребреници, Митић каже да је Пекинг искрен борац против светског поретка заснованог на правилима какав заговара Запад чија је највећа жртва био управо српски народ:

„Стварање преседана, кршење међународног права, начин на који је покушано да се отме КиМ, начин на који се интерпретира Дејтонски споразум све су то њихова правила. Кинези су против тога и инсистирају да се вратимо међународном праву, УН и поретку заснованом на међународном праву који важи за све, где нема дуплих стандарда. Није ни чудо што то Западу није прихватљиво јер он воли да интерпетира право како њему одговара. Са те стране и изјава кинеског амбасадора је у складу са глобалном безбедносном иницијативом Кине која је усклађена са Појасом и путем. То је тај принцип регионалне стабилности - хајде да кроз дијалог покушамо да решавамо чак и најтеже проблеме. Ако су Кинези решили позитивно односе Саудијске Арабије и Ирана ваљда би могли да реше и проблеме на Балкану али не могу јер неки стално измишљају нове разлоге да изазову сукобе као што је накарадни нацрт резолуције о Сребреници.“

Жујовић додаје да Кина непрекидно позива на успостављање међусобног разумевања на Балкану, али будући да се не меша у унутрашње ствари својих партнера, нема лепезу конкретних инструмената како би такву политику спровела и може само да упућује апеле балканским земаљама на пристојно понашање.

Шта доноси Споразум о слободној трговини

Саговорници Спутњика указују и на значај растуће економске сарадње Србије и Кине, уз подсећање да две земље имају Споразум о слободној трговини који ступа на снагу 1. јула.

„То је врхунац поверења и надоградња свега што је досад урађено у овој области. Споразум ће постепено либерализовати увоз и извоз, а мада се не може сасвим сигурно прогнозирати кад ће се осетити ефекти, може се рећи да пољопривреда, винарство, фармацетуска индустрија могу да рачунају на важне резултате, али и ИТ индустрија. Треба посматрати и шири оквир - да је Србија једина земља у Европи која има споразуме о слободној трговини и са Кином, и са Русијом, и са Турском, па нас виде као извозну платформу. То су предности које треба да искористимо у будућности“, сматра Митић.

По мишљењу Жујовића, Србија ако жели да има аутентичну производњу намењену извозу у Кину треба да форматира пољопривреду производњу и ИТ сектор.

Србија би требало да искористи и чињеницу да је Кина земља са највише патената у области вештачке интелигенције и да се укључи у неке пионирске подухвате из тог домена из чега, ако има паметну стратегију, може да профитира и као држава, и као друштво, додаје Митић.

Погледајте и: