Слушајте Sputnik
    75 година од Велике победе
    Преузмите краћи линк
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (79)
    0 870
    Пратите нас

    Поводом 75. годишњице ослобођења старог пољског града Кракова уз помоћ Црвене армије, јунак те операције херој Русије Алексеј Ботјан открива за Спутњик како је изгледала акција коју је 1945. године извршила група под његовом командом, касније преточена у чувени филм „Мајор Вихор“.

    Хитлерова команда је желела да у Кракову организује опасну замку и да поплави Краков заједно са совјетским војницима и његовим становницима, али ови планови нису остварени, захваљујући подвигу совјетских партизана. У филму снимљеном по истоименом роману операцију су извели под командом главног хероја Андреја Бурлакова и, ризикујући животе, спасили архитектонски бисер Источне Европе.

    У реалности је 1945. године операцију спасавања Кракова предводила група под командом поручника Алексеја Ботјана, за шта му је 2007. године додељено звање хероја Русије. Уочи 75. годишњице догађаја у Кракову, овај ветеран Спољње обавештајне службе, коме је данас 102 године, описује како је текла операција, како је започето војно партнерство совјетских и пољских партизана и шта мисли о тренутном односу Варшаве према историји Другог светског рата.

    Операција спасавање Кракова

    Колико стварни догађаји одговарају оним приказаним у филму „Мајор Вихор“?

    — „Мајор Вихор“ написан је по материјалима Главне обавештајне управе Генералштаба. У књизи је Гестапо је ухапсио „Вихора“, затим је он успео да побегне, а онда је његова група ухватила немачког инжењера који је предводио напад на Краков. И на крају Вихор гине, спречивши експлозију у Кракову. У стварности је та операција изгледала друкчије, иако су и филм и књига одлични.

    „Мајор Вихор“ је збирни лик. У региону Кракова деловало је неколико група, укључујући и групу војних извиђача под командом Јевгенија Березњака. Моја група је била под надлежношћу 4. Народног комесаријата унутрашњих послова, које је формирано почетком рата и бавило се вођењем партизанских и извиђачких операција иза непријатељских линија. На челу је био легендарни Павел Судоплатов.

    Све групе су имале један задатак — да обезбеде брз напредак совјетских трупа ка Кракову. Стога смо, фигуративно говорећи, мајор Вихор и ја били на истом задатку.

    Свака група је имала свој пут до Кракова. Којим путем је Ваша јединица стигла до овог града?

    — Почетком априла 1944. године наша јединица је стигла до реке Западни Буг, на граници са Пољском. Заузели смо реку. Немци из 14. СС гренадирске дивизије (1. украјинска) су били збуњени и разбежали су се.

    Оклопни совјетски воз, битка за Варшаву 1944. Пољска, Други светски рат
    © Sputnik /
    Битка у Илжи - прва заједничка битка совјетских и пољских партизана

    Имали смо задатак да вршимо диверзије, да би напредовање Црвене армије протекло без препрека. И морали смо да уђемо дубоко у пољску територију и почнемо да изводимо оперативне и борбене мисије. Због скоро непрекидног бомбардовања, кретали смо се ноћу.

    Почетком маја 1944. године наша група је ушла у краковски регион. Успут смо водили борбе. У шумама су се налазиле разне јединице: Армија Крајова, коју је водила из Лондона пољска Влада у изгнанству, па Армија Лудова, коју су формирали пољски комунисти. Били су ту и борци сељачког партизанског покрета. Заповедник једне од јединица Армије Лудове контактирао нас је и затражио помоћ за ослобађање илегалаца који су били у затвору у оближњем граду Илжа.

    Та битка у Илжи се сматра првом заједничком битком совјетских и пољских партизана, и првом заједничком победом.

    Прошли сте цео рат без иједне ране — упркос чињеници да сте стално били на ивици ножа. Да ли сте икада били у опасности да будете заробљени?

    — Једном се нешто слично десило. У близини Кракова ми Пољаци прилазе и кажу да армија генерала Власова жели да пређе на нашу страну и да се са нама боре против Немаца. Одлучио сам да сазнам ко је у питању. Обукао сам се као мештанин, узео пиштољ, гранату и заједно са једним од Пољака смо отишли у његово село.

    Дошли смо у кућу. Сео сам и почео да разговарам са домаћицом, а тај мушкарац је негде отишао. И одједном у двориште улазе Немци у аутомобилима. И тада сам помислио, какав издајник. И одлучио — пуцаћу до последњег метка. Немци су ушли у кућу, а ја сам држао пиштољ. Али они су само питали могу ли да позајме канту, узели су је и отишли. Наравно да је било врло напето.

    Немци хтели да дигну брану у ваздух

    Како сте сазнали да Немци намеравају да униште Краков?

    — Црвена армија је напредовала и спремала се стратешка операција на Висли и Одри за коначно ослобођење Пољске. Извиђачке групе које су деловале у околини Кракова имале су задатак да рашчишћавају пут нашим трупама. Деминирали смо мостове и путеве, вршили диверзије у немачкој позадини, нападали њихове базе. Тако смо сазнали да хитлеровци намеравају да униште Краков када у њега уђу јединице Првог украјинског фронта. Немци су хтели да дигну у ваздух не сам Краков, него брану на реци Дунајец, у оближњем граду Нови Сонч. Да се то десило, Краков би био потопљен, а офанзива Црвене армије заустављена.

    Шта је помогло да се тај монструозни план осујети?

    — Крајем 1944. године у једној операцији обавештајци из мог одреда су уз помоћ пољских другова заробили инжењера картографа Зигмунда Огарека који је службовао у штабу позадинских јединица Вермахта. Код себе је имао карте одбрамбених објеката краковског рејона. Сам Огарек је признао да Немци заиста желе да дигну брану у ваздух. Почетком јануара 1945. године ми смо дигли у ваздух штапски ауто фашиста и међу документима убијених официра нашли и план минирања објеката у Кракову, као и мостова и бране у Новом Сончу. Такође смо сазнали да у старом Јагелонском замку у Новом Сончу Немци држе велики магацин муниције и експлозива и да у њега довозе нове количине како се совјетске трупе приближавају Кракову. Било је јасно да ће тај експлозив бити искоришћен да би се брана дигла у ваздух и да зато ми морамо уништити магацин. Али Јагелонски замак је био добро чуван. Ту нам је помогло што је са нама сарађивао један немачки војник пољске националности. Испричао нам је да ради у замку и пристао да унесе мину у магацин. У зору 18. јануара 1945. године чула се снажна експлозија — у ваздух је одлетело стотине тона тротила, убијено је и рањено више од 400 хитлероваца и њихових сарадника. Тако је брана остала читава.

    Како видите данашње приче о наводној совјетској окупацији Пољске, ако знамо да је пред улазак совјетских трупа на пољску територију Државни комитет одбране СССР-а наредио да у областима које је заузела Црвена армија нема увођења совјетског система и да се цркве не смеју дирати? Овај документ је објављен више пута.

    — Такви материјали су јако незгодни за оне који желе да ревидирају историју на свој начин. Совјетски Савез не само да је помогао да се ослободи Пољска и сачува њена богата култура и традиција, већ је хтео да оживи њену националну економију. У Пољској није било ниједне индустријске гране којој совјетски стручњаци нису помогли да се обнови.

    Такве ствари треба памтити и о њима говорити. Ускоро ће бити прослављена 75. годишњица наше заједничке Велике победе, а ми је морамо заштитити од свих лажи.

    Тема:
    75 година од Велике победе: Историјске занимљивости (79)
    Тагови:
    армија, СССР, Пољска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога