„Бољшој театар" Русије је једна од најстаријих музичких институција на свету, стар је колико и амерички устав. Постоји још од 1776. године. У сваком тренутку, „Бољшој" је био симбол Русије. Његова судбина је одражавала судбину земље. И у време Другог светског рата (1941―1945) театар се такође борио заједно са народом. „Бољшој театар" 1883. године // Фото: © Jавно власништво „Бољшој театар" 1856. годин6 // Фото: © Jавно власништво „Бољшој театар" // Фото: © CC BY-SA 3.0/Дмитриj Гурjанов |
![]() | ![]() | ![]() |
„Бољшој театар" 1941. године // Фото: © Jавно власништво У Москви је 28. октобра 1941. године био леп дан. Ведро небо је провиривало кроз облаке. Али то небо је било испуњено опасношћу. У 16 часова зачула се велика експлозија — зграда „Бољшог театра" се заљуљала попут љуљашке. Заронивши великом брзином кроз облаке, фашистички бомбардер „јункерс" Ју-88 је бацио бомбу од 500 килограма која је експлодирала тачно на централном улазу позоришта. На улици су лежали мртви и рањени пролазници. Фасада позоришта је била озбиљно оштећена експлозијом. У октобру 1941. године, у условима нацистичког напада који је још увек трајао, донесена је одлука о евакуацији главне трупе позоришта у град Кујбишев (старо име за Самару). Део тима је остао у Москви да би успоставио рад позоришта. Када се у септембру 1943. године трупа „Бољшог театра" вратила у Москву, обновљена позоришна зграда је била спремна за отварање сезоне захваљујући херојским напорима рестауратора. Понекад су падали у несвест од глади, али су настављали са радом по 11-12 сати. Практично није било трагова бомбардовања. Позориште је поново отворено 26. септембра опером Михаила Глинке „Иван Сусањин". |
Виолина Страдиварија // Фото: © Спутњик Операција за извлачење из Москве непроцењиве колекције виолина и виолончела „Бољшог театра", радова Страдиварија, Аматија, Гварнерија, одвијала се тајно, без широког оглашавања. То је било неопходно јер се вредност колекције процењивала на 426.650 златних рубаља. Кутије су неприметно одвезене на Казањску железничку станицу и укрцане у вагон у коме су се већ налазиле слике из Третјаковске галерије. Нацистички бомбардери су бацили експлозивне направе на пут, али воз са стварима је до тада већ успео да оде. Колекција је чудом сачувана. . |
Фото: Воз са декорацијама и костимима из „Бољшој театра" који су бомбародовали нацисти У Кујбишеву су за представе уметницима доделили нови Дворац културе на централном градском тргу. Ни величина ни погодност зграде ни квалитет сценске опреме се нису могли упоредити са московским позориштем, али без обзира на то, трупа је у овој згради изводила представе две позоришне сезоне. Концерти су почели готово одмах, али довести у ред приказивање представе није било лако: фашисти су уништили ешелон са декорацијама и костимима, погинули су техничари и стручњаци за монтажу сцене. Тада је диригент Самуил Самосуд предложио једини прави излаз из ове ситуације: да се изводе сценске представе у којима уметници могу да наступају у својим уобичајеним сценским костимима. |
Сцена из опере Ђоакина Росинија „Виљем Тел" у Кјубишеву 1942. године // Фото: © Музеj „Бољшој театра" Кујбишев је у то време прозван за резервни главни град СССР-а. Никакве околности нису смеле да утичу на квалитет представа. Уметници су сматрали да је питање части обезбедити да свака представа изгледа „као у главном граду". На крају крајева, то је имало и политичко значење: не само јавности већ и дипломатском кору, који се касније преселио у Кујбишев, требало је показати да најбоље музичко позориште у земљи ради као и пре. Током две године (1941—1943) „Бољшој театар" је извео 14 представа на сцени Самарског (Кујбишевског) позоришта — девет опера и пет балета. Одржао је и две сјајне премијере: оперу Ђоакина Росинија „Виљем Тел" и балет Асафа Месерера „Пурпурна једра", на музику композитора Владимира Јуровског. |
Када је фронт био удаљен само 30 километара од главног града, 19. фебруара 1941. године, позоришни уметници који су остали у Москви отворили су прву војну сезону великим концертом на позорници. Наступи су се одвијали током дана. Увече су их ометала редовна бомбардовања и мрак. Време када су наступи одржавани је било сигуран знак стања на фронту. Како се Црвена армија кретала према Западу, завеса се подизала све ближе уобичајеном времену. Позориште је било пуно, а расположење у дворани је било ведро, упркос чињеници да је био рат. Позориште су братски делили опера и балет. Изводиле су се опере:
У шминкерници пре опере Петра Чајковског „Пикова дама" на сцени „Бољшој театра", 1943. године // Фото: © Спутњик / Анатолиj Гаранин Опера Петра Чајковског Пикова дама" на сцени „Бољшој театра", 1943. године // Foto: © Спутњик / Анатолиj Гаранин |
Суламиф Месерер, солиста „Бољшој театра" // Фото: © Спутњик / Анатолиj Гаранин Уметници су тешко живели. Балерина Суламиф Месерер (1908―2004) се већ у седамдесетим годинама присећала тих оброка током рата и упоређивала их са библијским трпезама: „Свима нама је позориште тада давало по пола векне хлеба дневно и флашу вина за недељу дана. И наша јела су у неком смислу подсећала на библијска: јели смо хлеб и умакали га у вино. Попијеш мало и већ си сит. Можеш да плешеш у шпиц-патикама". Дух заштитника града није био сломљен. У хладној, гладној Москви, ведрим, свечаним светлима, која се споља нису видела, сијала је унутрашњост огранка „Бољшог театра" у Пушкинској улици. |
После концерта у Рајхстагу. Опраштање војника пука који је подигао Заставу Победе, са бригадом уметника „Бољшој театра". 1945. године // Фото: © Музеj „Бољшој театра" Наступали су у уском ходнику који је био испуњен креветима и служио је као склониште од бомби. На крају ходника, иза „сцене", била су два реда степеница. Један од њих је водио до излаза, а други у подземље. Током концерта, туда су водили заробљене нацисте, а у дубоким подрумима се још одвијала битка. Пролазећи дуж зидова један за другим, Немци су на тренутак били сведоци концерта. Совјетске песме су одјекивале унутар зидова Рајхстага. Касније су се уметници настанили у Берлину. Возили су се аутомобилима из Гебелсове гараже, одржавали су концерте у Геринговим касарнама, ходали су по гомили обезвређеног ордења у Хитлеровој канцеларији. |
Заставе СССР-а и Русије // Фото: © Спутњик / Александр Виљт Један од најважнијих догађаја у културном животу земље током ратних година био је конкурс у „Бољшом театру" за нову химну Совјетског Савеза, у коме је учествовало 170 композитора, међу којима су били чувени Шостакович, Прокофјев и Хачатурјан. На конкурсу је победила химна Александра Александрова. Цензор је био лично Стаљин, који је, док је слушао химне, веома хвалио оркестар „Бољшог театра". |
Јосиф Стаљин, совјетски лидер// Фото: © Спутњик Главно позориште је било једно од ретких места где се Стаљин појављивао у јавности. Немачка обавештајна служба је одлучила да искористи ову околност како би елиминисала совјетског вођу. У јесен 1944. године, захваљујући компетентним акцијама совјетске контраобавештајне службе Смерш, спречен је покушај атентата на Стаљина. Ова операција је ушла у историју под именом „Туман" (Магла). |
Регистрација и ауторизација корисника на Sputnik порталима преко једног или више налога на социјалним мрежама подразумева да су корисници прихватили ова правила.
Корисници су при остављању коментара дужни да поштују националне и међународне законе. Обавезују се да се с дужним поштовањем обраћају другим учесницима у дискусијама, као и читаоцима и поједницима који се помињу у појединачним постовима.
Администратори портала задржавају право да обришу коментаре написане на језицима на којима се не објављује већи део садржаја на одређеном Sputnik порталу.
У свим језичким (локализованим) верзијама портала sputniknews.com, сваки коментар који се објави може бити накнадно измењен (опција Edit).
Коментар корисника биће обрисан са портала уколико:
Администратори имају право да сваком кориснику спрече приступ одређеној страни, или без упозорења обришу кориснички налог уколико корисник крши ова правила, или се понаша тако да указује на могуће кршење ових правила.
Корисник може да иницира повраћај (“recovery”) свог налога или његово откључавање тако што ће контактирати директно Sputnik модераторе путем овог линка: moderator.rs@sputniknews.com
Писмо које корисник шаље мора да садржи:
Уколико модератор сматрају да је могуће поново успоставити приступ налогу или откључати га/омогућити његово слободно коришћење, то ће бити учињено.
Уколико дође до поновног кршења горенаведених правила, кориснички налог ће бити по други пут блокиран, односно закључан, и не може бити поново откључан / одблокиран.
Ако желите да контактирате Sputnik тим модератора, пишите им на moderator.rs@sputniknews.com