Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Франсоа Оланд  и Ангела Меркел

    Немачки план за мигранте

    © AFP 2019 / TOBIAS SCHWARZ
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 325

    Прихватни центри на спољним границама Европске уније служиће да се мигранти зауставе пре него што стигну у земље у које су се упутили.

    Немачка канцеларка Ангела Меркел говори о ситуацији која је потенцијално опаснија за ЕУ од грчке кризе, док је њен заменик мигрантску кризу назвао највећим изазовом од уједињења земље. Берлин је одлучио да ствар узме у своје руке и изађе са својим планом за заустављање миграната који стижу у Европу.

    О овом плану је Меркелова у понедељак разговарала са француским председником Франсоа Оландом у Берлину.

    „План предвиђа да се изграде прихватни центри у којима ће се утврдити да ли ти људи имају основ за азил или само хоће да на овај начин емигрирају у Европу“, објаснио је Оланд након састанка.

    Прихватни центри нису новост, они су били нарочито бројни у Либији, где је Муамер Гадафи уз благослов европских држава задржавао мигранте у прихватним центрима, који су заправо били затвори у којима је спровођена тортура. Ова „брана“ је пукла након војне интервенције Запада која је срушила Гадафијев режим.

    Сада ће, објаснио је Оланд, ови центри бити подигнути у земљама у које мигранти првобитно стижу, од којих је поменуо Италију и Грчку.

    О детенционим центрима говори и аустријски министар спољних послова Себастијан Курц, који је за „бољу заштиту спољне границе Европске уније и више надзора западнобалканске транзитне руте“. Аустријски предлог, попут немачког, предвиђа да се мигранти задрже у прихватним центрима „на спољним границама Европске уније“.

    Циљ Меркелове је да, уз подршку Париза, сломи отпор чланица ЕУ које се противе систему квота за распоређивање миграната у земљама-чланицама које је тражила Европска унија.

    Европска комисија је у мају предложила да се у земљама-чланицама распореди 40.000 азиланата — националне владе су пристале на 32.000. Већина се, међутим, оглушила о ову одлуку, иако је од почетка године у Европску унију ушло 340.000 миграната.

    Велика Британија се понаша као да се њени проблеми заустављају на Ламаншу, Француска све чини да смањи број миграната који стижу на њену територију, Мађарска је одлучила да изгради зид са Србијом, а Словачка је рекла да ће да прими „само хришћане“. Све је већи број европских лидера који због таласа миграната доводе у питање Шенгенски споразум о слободном кретању без визног режима унутар земаља потписница.

    Стратегија Немачке је да се јасно одвоје политички мигранти, који долазе из земаља у којима трају сукоби, попут Сирије, Ирака, Еритреје или Сомалије и који имају право да траже азил, од економских миграната, чији се улазак на територију без визе сматра илегалним. Први корак је да се утврди заједничка, европска листа „сигурних“ земаља, чији држављани би били изузети из процедура за тражење азила и по хитном поступку враћени у земље које су напустили.

    Тако треба тумачити поруке о „заједничком европском одговору“ на мигрантску кризу.

    Досад је свака европска земља сходно својој миграционој политици одређивала ко ће бити на листи „сигурних“ земаља, односно чији ће држављани имати већу могућност да добију азил. Нигерија је тако сигурна земља за Велику Британију, али не и за Француску, Гана је сигурна за Немачку, али не и за Аустрију, Украјина за Луксембург, али не и за Белгију, која, за разлику од Норвешке, сматра да је Индија безбедна. Од 26 земаља које су према Великој Британији сигурне, само једна има тај статус у Ирској.

    Организација „Амнести интернешенел“ се противи овој категоризацији јер она дискриминише избеглице на основу њиховог порекла.

    Берлин пре свега циља на Балкан, Албанију, Србију са Косовом, Босну и Херцеговину, Македонију и Црну Гору, одакле је 45 одсто оних који су тражили азил у Немачкој од почетка године (очекује се да ће у овој земљи до краја године бити око 800.000 захтева, четири пута више него прошле године).

    Највећи број је са Косова, које је од јануара напустило неколико десетина хиљада људи. Овај егзодус је утолико већа мрља на савести Европске уније зато што Косовом последњих седам година управља њена мисија — Еулекс. Немачка је прошле године била прва дестинација становника Косова када је реч о подношењу захтева за азил, а следиле су Француска, Шведска, Белгија и Италија. У Француској је Косово прошлог октобра скинуто са листе „сигурних земаља“, због, како је образложено, „нестабилног политичког и друштвеног контекста у овој држави, чије институције и даље у великој мери зависе од подршке међународних организација и мисија“ и „насиља којим су и даље изложене одређене категорије становништва, без могућности да добију одговарајућу заштиту од јавних органа“.

    Немачка све чини да заустави нове мигранте са Балкана, а Ангела Меркел неће пропустити да о томе разговара са представницима балканских земаља на самиту у Бечу 27. августа који ће бити посвећен мигрантској кризи.

    Тагови:
    криза, избеглице, мигранти, шенгенски споразум, ЕУ, Муамер Гадафи, Себастијан Курц, Ангела Меркел, Франсоа Оланд, Француска, Србија, Словачка, Аустрија, Либија, Мађарска, Немачка, Италија, Грчка, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога