Слушајте Sputnik
    Мигранти у Македонији

    Избегличка криза: ЕУ окреће леђа

    © AFP 2018 / ROBERT ATANASOVSKI / AFP
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    1313

    Док је ЕУ немоћна, Србија уз Италију, Грчку и Македонију сноси највећи терет избегличке кризе.

    Аустријски план за мигранте, немачки предлог… Европска унија је немоћна пред приливом избеглица које беже од сукоба на Блиском истоку и у Африци, а појединачни предлози земаља засад остају без одговора.

    „Још увек говоримо о идејама, правцима, смерницама које би требало да доведу до заједничког става Европске уније“, каже за Спутњик Владимир Петронијевић, директор невладине организације „Група 484“.

    Уместо заједничке стратегије, европске земље су до сада показале да су им национални интереси изнад идеје о европској солидарности и хуманости, због чега је шеф италијанске дипломатије Паоло Ђентилони рекао да је Европа на путу да изгуби душу. На примеру Италије и Грчке се показало да је систем Европске уније за азиланте потпуно нефункционалан.

    „Проблем је политички, то је проблем односа ЕУ према мигрантима и азилантима последњих неколико деценија“, каже активиста из „Групе 484“, додајући да је то пре свега проблем приступа територији, као основног параметра на коме ЕУ инсистира да би могао да се поднесе захтев за азил.

    Немачка, која је такође на удару, јер се ка њој креће рекордни број избеглица, тражи праведну расподелу азиланата и реформу система азила. Петронијевић сматра да ће то бити тешко постићи.

    „Неравномерна расподела и одсуство солидарности довели су Европу да у јеку кризе очекује да све земље прихвате или промене став, што је јако тешко, узимајући у обзир расположење јавног мњења и негативни однос према мигрантима и миграцијама. То је постало културолошко и политичко питање пар екселанс на основу којег се заснивају платформе радикално десничарских партија“, каже овај активиста.

    Одговор европских земаља на избегличку кризу до сада је био — рестриктиван. Мађарска убрзано подиже зид, а аустријски министар спољних послова Себастијан Курц је уочи самита у Бечу, на ком се немачка канцеларка Ангела Меркел састала са представницима Западног Балкана, изјавио да би Аустрија могла да примени оштрије мере против миграната, међу којима је и „већа контрола граница“, уколико ЕУ не нађе заједничко решење.

    Франсоа Оланд  и Ангела Меркел
    © AFP 2018 / TOBIAS SCHWARZ

    „Не треба мислити да су само Италија и Грчка погођене“, рекао је у интервјуу аустријском јавном сервису ОРФ.

    Немачка је за свој предлог тражила подршку Француске, другог „мотора“ уније. Њихову идеју, да се у Италији и Грчкој подигну прихватни центри у којима ће се разврставати ратне избеглице од економских миграната, жестоко је критиковао шеф италијанске дипломатије.

    „Тражити од Италије и Грчке да ураде свој домаћи задатак по питању миграције је једнако као тражити од земаља погођених поплавом да повећају производњу кишобрана“, рекао је Ђентилони за лист „Коријере дела сера“.

    Европска унија користи кризу са избеглицама да се обрачуна са економским имигрантима. Велика Британија је у понедељак најавила да пооштрава мере против оних који буду пронађени без папира на њеној територији, као и затворске казне. За Немачку су то економске избеглице које долазе са Балкана.

    „Саосећање Ангеле Меркел се зауставља на територији (Балкана)“, пише француски „Фигаро“ и констатује да се Берлин спрема да „заоштри свој правни арсенал“ како би мигрантима из Србије, са Косова и из Албаније још више отежао могућност да поднесу захтев за азил. Немачка тражи да се ове земље ставе на листу тзв. „сигурних земаља“, како би олакшала њихово истеривање.

    Суочена са нејединственом ЕУ, Србија треба да размисли које су њене могућности да прими нови талас избеглица, каже Петронијевић:

    „Код нас још није окончана ни стара избегличка криза, са простора бивше Југославије. Суочавамо се са проблемом интерно насељених лица са Косова и Метохије. Говоримо о земљи чији држављани одлазе да траже азил у Немачкој, а истовремено кроз њу пролазе они који иду ка Немачкој и другим земљама ЕУ из Сирије и других земаља“, истиче он.

    Способност Србије да у таквој економској и социјалној ситуацији прихвати нове избеглице није велика. „Србија ће морати да преузме свој део одговорности и да процени шта је могуће и јасно каже зашто је то тако“, сматра активиста.

    На конференцији у Бечу Србија и Македонија су тражиле да ЕУ предузме кораке како би олакшала терет који је пао на ове земље. Помоћ коју је понудила ЕУ од милион евра је недостојно мала с обзиром на размере кризе.

    Тагови:
    ситуација, мигранти, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога