Београд+ 2°C
Ниш+ 7°C
Слушајте Sputnik
    Председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама

    Америка се понаша као рањени лав

    © AP Photo/ Saul LOEB
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    3523

    Стратешки циљ САД је светска хегемонија, али појавиле су се конкурентске силе које умањују америчку моћ. Русија је на Блиском истоку спречила Америку да оствари своје хегемонистичке циљеве и САД ће, у блиској будућности, морати да играју на политику компромиса.

    Налети бомбардера у Сирији и Ираку и продужено војно присуство у Авганистану знаци су да Америка не намерава да оствари циљ који је Барак Обама прокламовао на почетку свог првог мандата — да повуче трупе са Блиског истока и из Централне Азије.

    „Њихов циљ у време када су почели војне интервенције био је да оборе оно што називају ’отпадничким режимима‘, а то су заправо режими непослушни Вашингтону. То је матрица коју су касније применили у Либији, а сада покушавају и у Сирији, да би крајњи циљ био промена режима у Техерану. Промена иранског режима значила би да он, као последња регионална сила на Блиском истоку, пада, и да цео Блиски исток долази под хегемонију САД. То јесте крајњи циљ САД у том региону“, каже сарадник Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара.

    Међутим, за разлику од прве деценије 21. века, америчка моћ је релативно опала у односу на друге силе које су сада спремније и способније да жешће бране своје интересе, објашњава он. На Блиском истоку то су Иран и Русија.

    „Док су Авганистан и Ирак Американци успели врло лако и брзо да покоре, видимо да са Сиријом не иде баш тако. Не усуђују се да крену у жешћу интервенцију, а са Ираном су принуђени чак да направе компромис у виду нуклеарног споразума. Разлика је у томе што су сада и друге силе спремне и способне да се бране“, каже Трапара.

    Својом способношћу и спремношћу да се бране, друге силе су пореметиле америчке интересе на Блиском истоку, каже Трапара.

    „Американци су се надали да неће наићи на довољно велики отпор, међутим отпор постоји. Као што видимо, Русија пружа отпор и у Сирији, која је релативно далеко од њене територије, а камоли у Украјини, за коју је много заинтересованија“, каже он.

    Америка ће, у крајњем исходу, морати да прихвати да не може да оствари свој циљ — хегемонију на Блиском истоку и пре или касније ће морати да дође до споразума.

    „Тренутно они то не покушавају. Они су као рањени лав који баш онда наставља да напада и да гризе, али то само може да одложи оно што је неминовно“, оцењује Трапара.

    Иако је најављено повлачење америчке армије из Авганистана, тамо је остало неколико хиљада војника којима је продужен мандат док се стање у тој земљи не стабилизује. Међутим, највероватније је да ће се Авганистан пре или касније вратити на неки облик управљања где у власти учествују талибани, објашњава Трапара и додаје да ће Ирак и Сирија у дужем периоду остати подељени.

    Циљ америчке политике је светска хегемонија и успостављање новог светског поретка заснованог на вредностима које Америка види као универзалне и прихватљиве за цео свет. Блиски исток је један од најбитнијих региона, геополитички један од најзначајнијих степеника ка овладавању светом и зато Американци посматрају тај регион као свој витални интерес, закључује Трапара.

    Тагови:
    хегемонија, Талибани, моћ, нуклеарни споразум, НАТО, Авганистан, Иран, Русија, Ирак, Сирија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога