Београд+ 15°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Избеглице на граничном прелазу Товарник, Хрватска

    Царински рат Хрватске и Србије — где су нестале избеглице

    © Tanjug/ Оксана Тоскић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 1085241

    Пошто је европска администрација неефикасан и јако спор бирократски апарат, да би на нешто реаговала требало би пуно времена да прође. Других реакција не мањка. За све то време, избеглице и даље остају нерешен, а сад и замагљен проблем.

    Својеврсни царински рат између Србије и Хрватске узрокован повећаним уласком избеглица из Сирије и Ирака преко Србије у Хрватску и одлука тамошњих власти да затворе границу према Србији, а онда контрамере Србије  — догађај је који је данима топ прича. Међутим, оно због чега је све настало као да је бачено у други план. Избеглице преко Грчке и даље долазе, а о њима нико не прича. Где су нестале избеглице?

    „Нажалост, у оваквим кризама, кад наступе озбиљни билатерални проблеми, оно што је узрок свега оде у други план. Тако да се чини у овом тренутку и да је судбина тих несрећних људи заправо пребачена на размирице између Београда и Загреба. А они, према неким подацима, у несмањеном броју долазе у нашу земљу“, појашњава за Спутњик Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику. 

    Са друге стране, Драган Поповић из Центра за практичну политику каже да су Србија и Хрватска постконфликтна друштва која никад нису решила своје проблеме из прошлости. И онда чим се појави некакав шум у односима између Србије и Хрватске, то одмах постаје вест.

    „Онда се мобилише читаво друштво, ту скачу медији и наравно све друго пада у други план. Посебно у други план падају избеглице које ни једној ни другој земљи нису баш примаран проблем, јер углавном и једни и други гледамо како да их се решимо“, конкретан је Поповић.

    Да ли је неко намерно склонио тему темом

    Међутим, морамо се опет вратити на оне од којих је све почело. Да ли је, дакле, неко можда намерно скренуо пажњу са избеглица?

    „Па не бих рекао да је ово скретање пажње са основног проблема. Видели смо, с обзиром на то да ЕУ нема никакав релевантан одговор на актуелну кризу, да се ово дешава и са другим границама унутар Шенгена. Да се ревитализују границе, иако су оне укинуте овим уговором. Видимо и проблем хрватско-словеначке границе. Значи, постоји много проблема које је ова криза отворила, јер очигледно је ЕУ неспремна дочекала ову кризу“, додаје Ђукановић.

    И Поповић није склон да верује да постоји нека таква врста теорије завере. Он је на становишту да грађани придају превише моћи и важности ЕУ која, према њему, ни издалека нема моћ коју обични грађани Србије мисле да она има. А посебно нема моћ над државама које су већ ушле у ЕУ. Поповић каже да су то одувек били проблеми, а сад су се показали као очигледни.

    „Као што знате, ЕУ нема своју јединствену политику азила нити миграција. Тачно је да земље које су на спољном рубу Шенгена имају обавезу да, како они то и кажу, бране границе Европе, односно да контролишу ко улази у ЕУ. Само, у великој већини случајева ово нису илегални мигранти већ избеглице и прописи очигледно нису прилагођени за ту категорију становништва“, прецизира Поповић.

    Пошто је европска администрација често неефикасан и јако спор бирократски апарат, да би на нешто реаговала требало би, према мишљењу Драгана Ђукановића, пуно времена да прође. 

    А ових других реакција не мањка. За све то време, избеглице и даље остају нерешен, али сад и замагљен проблем. 

    Тагови:
    блокада, избеглице, мигранти, граница, Србија, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога