Београд+ 15°C
Ниш+ 11°C
Слушајте Sputnik
    Прецртана застава ЕУ

    Чека ли Србију судбина Турске

    © Flickr/ EU Exposed
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    22340403

    Како решити новонастали проблем? Да ли прекинути преговоре са Европском унијом и које би санкције Србија због тога могла да претрпи?

    „Немојте више да ми говорите о поглављима. Ако хоћете отворите их, ако нећете немојте!“

    Овим речима је, бар према писању медија, реаговао српски премијер Александар Вучић на неформалном састанку са шефицом дипломатије ЕУ Федериком Могерини и косовским премијером Исом Мустафом у Бриселу.

    Не улазећи у то да ли је Вучић заиста реаговао овако, или су у питању медијске спекулације, тек чињеница је да се новим амандманом на предлог платформе за преговарачко поглавље 35, који је поднела, према речима Марка Ђурића, директора канцеларије за КиМ, додатно погоршавају услови за евроинтеграције Србије.

    Вучић је још пре одласка у Брисел рекао да, уколико пред Србију буду постављени немогући услови, чије испуњење би значило да се погази српска застава, неће у томе учествовати и да ће тад бити време за изборе. Ипак у исто време је нагласио да Србија нема другог до европског пута.

    Како решити новонастали проблем? Да ли прекинути преговоре са Европском унијом? Да ли би Србија због тога трпела санкције и ако би — какве?

    Доцент на Факултету политичких наука Маја Ковачевић сматра да осим политичког притиска земаља-чланица ЕУ које су признале Косово, формално гледано, никаквих последица не може да буде. Она сматра да би једино ново могло да се деси да ЕУ изгуби ефикасан метод уцењивања (Косово) нас.

    „Оног момента кад је оно постављено као део поглавља 35, значило је само систем уцењивања за чланство. Као такво, са становишта ЕУ то је један врло ефикасан метод којим у ствари регулишу односе између Београд и Приштине, на начин који ЕУ види онако како она жели“, објашњава она.

    Професор југоисточних европских студија и директор Центра за студије југоисточне Европе на Универзитету у Грацу у Аустрији, Флоријан Бибер, каже да је право сваке стране да има своје мишљење и да га изнесе.

    „Србија има право да има други став, али она мора да преговара са ЕУ. У том смислу, ЕУ не очекује да Србија сад прихвати све предлоге Уније, али мора да буде спремна да разговара о томе. Ако би Србија сада рекла да не прихвати тај услов и да неће да неће да иде у преговоре то би био сигнал за ЕУ да Србија у суштини ни не жели чланство у ЕУ. Али с друге стране и ЕУ би прихватила да Србија каже — ми немамо исти став као ЕУ, сад морамо да разговарамо о томе“, каже он.

    О томе да ли би евентуално „не“ Србије Европи, због условљавања у поглављу са Косовом, повукло за собом и неке санкције Србији, др Бибер каже:

    „То би зависило од тога колико би се погоршали међусобни односи. Ако Србија одбије преговоре и тај процес то наравно може да буде видљиво кроз погоршање односа који би довели до таквог сценарија. За ЕУ је битан процес нормализације Србије са Косовом. То је битан спољнополитички успех.“

    Ковачевићева, међутим, сматра да би евентуални прекид или застој у преговорима нама добродошао јер бисмо, како каже, били слободнији да водимо политику онако како ми сматрамо да треба, зато што не би била део процеса условљавања који је везан за чланство Србије у ЕУ.

    „Дакле, Србија би у том смислу имала већу флексибилност. За нас би било најбоље да се нисмо таквим интензитетом залетали у процес чланства, пре свега што је неизвестан и дуго траје, и без питања Косова, а поготову у овој ситуацији. Дакле, ми смо се залетели да испуњавамо услове који су без преседана, кад је реч о Косову, а при том је потпуно неизвесна и перспектива учлањења и правац у којем ће се даље развијати сам процес европских интеграција, тако да смо ми просто дошли у ситуацији да дајемо много за неку неизвесну будућност. Кад кажем — дајемо много, мислим да чинимо велике уступке“, објашњава она, додајући да смо сувише рано пристали на велике уступке, који претходе не чланству, него отварању једног преговарачког поглавља.

    Професор Бибер, одговарајући на питање зашто ЕУ условљава Србију Косово, објашњава да се не дешава ништа ново.

    „Од почетка медијације ЕУ између Србије и Косова 2011. године, увек је било јасно да је са једне стране понуда ЕУ да ако се постигне неки договор око нормализације односа са Косовом, да ће Србија бити награђено статусом за кандидата и почетком преговора“, сматра он и напомиње да ЕУ тражи нормализацију односа Србије и Косова, али да нико није дефинисао шта на крају то мора да значи.

    „Моје мишљење је да је тешко видети неки резултат преговора у будућности који неће водити до признања Косова“, каже он, додајући да је то нешто што би могло да дође на ред тек за пет до шест година, кад Србија буде ближа ЕУ.

    Павле Димитријевић из Бирао за друштвена истраживања верује да Србија неће рећи „не“, већ да ће покушати да нађе неке нове форме које би могле да се усагласе.

    Он је уверен да ће и даље бити преговора без обзира, како каже, на ову искључиву реторику српских званичника. Међутим, ако би ипак српско „не“ оживело, Димитријевић је сигуран да би ЕУ нашла начина да казни Србију.

    „Што се тиче укидања шенгена, не постоји правни основ са којим би могла да се повуче правна паралела. То не може да се деси али оно што може јесте, ако дође до одбијања и блокаде европских интеграција, да у том вакууму испливају питања миграната, па да се из тих разлога онда суспендује шенген на неодређено време. То би био посредни притисак на преговарачку позицију Србије а не као искључива реакција“, верује он.    

    У случају да Србија одбије услове из поглавља 35, професорка Ковачевић верује да би доживела судбину сличну Турској, где формално преговори са ЕУ нису прекинути, али су, како наводи, врло ниског интензитета.

    „Не каже се да прекидамо преговоре него се једноставно постави начин који оставља више времена да се осмисле све опције, размотри динамика потеза и дугорочне последице сваког потеза. Дакле, једноставно можда једно реалније сагледавање наше перспективе чланства уопште што би довело и до реалнијег постављања према условима који се постављају пред Србију“, закључује она.

    Тагови:
    Србија, ЕУ, Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога