Слушајте Sputnik
    Обележавање 10 година од НАТО бомбардовања

    Зашто Срби не воле НАТО?

    © AFP 2018 / Andrej Isakovic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    2954

    Комплетан ангажман НАТО-а и његових челних земаља-чланица, а пре свега САД, Велике Британије и Немачке, јесте нешто што се показује као континуиран ангажман на линији подршке свима онима и у свим оним споровима против Србије и српског народа, истиче политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

    Последња истраживања јавног мњења показују да је готово 80 одсто грађана Србије против НАТО-а, док наклоност према Северноатлантском савезу показује тек седам одсто испитаника. Саговорници Спутњика слажу се да главни разлог отпора према Алијанси лежи у томе што се још добро сећамо бомбардовања 1999. године, али указују и да то није једини разлог.

    Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да узрок негативног расположења српске јавности према НАТО-у лежи у искуству које српски народ има са тим војним савезом.

    „Свако ко зна мало ближу историју региона, а нарочито историју односа Србије и НАТО-а, неће тиме бити изненађен. Комплетан ангажман НАТО-а и његових челних земаља-чланица, а пре свега САД, Велике Британије и Немачке, јесте нешто што се показује као континуитет ангажмана на линији подршке свима онима и у свим оним споровима против Србије и српског народа“, истиче Вукадиновић.

    Он напомиње да није реч само о НАТО агресији према нашој земљи пре 16 година и косовском питању.

    „Разлози негативног односа према Алијанси леже и у рату у Босни и Херцеговини, где је НАТО такође бомбардовао српске положаје, затим ангажман Северноатлантског савеза на имплеменатацији косовске независности током 2000-их, па и ангажман на независности Црне Горе, односно њене независности од Србије“, каже Вукадиновић.

    Ове чињенице о дејству НАТО-а на Балкану на некој антисрпској линији и њихов кумулативни ефекат јасно резултирају оваквим расположењем, које је већ неколико година слично, сматра аналитичар.

    Јелена Милић, директорка Центра за евроатлантске студије, међутим, сматра да 7 одсто подршке Алијанси у српском народу није мали проценат.

    „Имајући у виду бомбардовање и две или три јасне анти-НАТО кампање, ових седам одсто постаје у ствари чудо“, каже Милићева за Спутњик.

    Она верује да бомбардовање јесте кључни проблем, али додаје да разлози таквог расположења јавности леже и у недостатку праве про-НАТО кампање у Србији, како од стране саме Владе тако и од међународне заједнице.

    „Ту је делом погрешила и међународна заједница, која има одређену врсту, не могу да кажем гриже савести, али контроверзног властитог односа према НАТО бомбардовању Србије. Онда и она сама косовске интеграције и одвајање Косова од Србије пре свега повезује са процесом европских интеграција“, сматра директорка Центра за евроатланске студије.

    Милићева додаје да је Србија у јануару ове године усагласила Индивидуални акциони план партнерства са НАТО-ом, што је највиши облик сарадње земље која не жели да уђе у чланство те организације.

    „Једна од обавеза задужених министарстава јесте да се више баве објашњавањем значаја који за Србију има сарадња са НАТО-ом, а не видимо ни да се то дешава“, сматра наша саговорница.

    Ђорђе Вукадиновић, међутим, сматра да је ситуација обрнута и да у Србији има врло мало озбиљне анти-НАТО кампање, док са друге стране, како каже, имамо доста про-НАТО кампањи и про-НАТО лобиста и лобирања.

    Знак НАТО-а
    © AP Photo / Дарко Војиновић

    „Имате неколико финансијски добростојећих и врло организованих лобистичких група, од којих неке врло експлицитно а неке мање експлицитно лобирају за чланство Србије у НАТО-у, али мислим да се то, бар засад, врло слабо прима код грађана Србије“, оцењује Вукадиновић.

    Јелена Милић додаје да постоји и део грађана који су за ЕУ, а који су пацифистички лево настројени, али да је тренд афера са америчком Националном безбедносном агенцијом (НСА), Џулијаном Асанжом и Едвардом Сноуденом учинио да ти људи који су антинационалистички настројени немају баш јасно формиран став о НАТО-у.

    Тагови:
    НАТО, подршка, Србија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога