Слушајте Sputnik
    Избори у Хрватској

    Да ли ће Срби формирати хрватску владу

    © AFP 2018 / Filip Horvat
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 19

    Садашњи однос снага – где је отприлике 60 мандата за десну опцију и исто толико, по неким истраживањима јавног мњења, за леву – говори да би четири српска кандидата могла бити пресудна за формирање нове владе, објашњава председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Војислав Станимировић.

    У недељу 8. новембра на парламентарним изборима у Хрватској, Срби и мањине ће бити ти који ће одлучити да ли ће наредне четири године Хрватску предводити Социјалдемократска странка (СДП) Зорана Милановића, или тренутно опозициона Хрватска демократска заједница (ХДЗ) на челу са Томиславом Карамарком.

    Од приближно 184.000 оних који су се у Хрватској изјаснили као Срби, њих око 160.000 располаже правом гласа који ће, како се надају представници највеће српске странке у Хрватској, Самосталне демократске српске странке (СДСС), дати управо њима.

    Председник СДСС-а Војислав Станимировић у изјави за Спутњик каже да је ова странака до сада увек успевала да добије три од 11 загарантованих места за мањине у хрватском парламенту, и уверен је да ће и сада бити тако. У односу на остале странке које у себи имају придев српски, а иду на изборе, Станимировић каже да је СДСС у предности, јер поред три кандидата на мањинској листе (12. изборна јединица) имају кандидата и на грађанској листи девете изборне јединице (обухвата подручје од Личко-сјеничке, преко задарске до северно далматинске жупе). 

    „Очекујемо да ћемо и на тој (грађанској) листи узети још један, дакле четврти мандат, са садашњом владајућом коалицијом СДП и осталима. Добијамо много тим мандатом јер садашњи однос снага – где је отприлике 60 мандата за десну опцију и исто толико, по неким истраживањима јавног мњења, за леву – говори да би ова четири српска кандидата могла бити пресудна код формирања нове владе“, објашњава председник СДСС-а.

    О постизборној коалицији, како каже, још немају назнаке са ким би се удружили, мада сматра да се по изјавама ХДЗ да закључити да не желе ништа са СДСС-ом.

    „Они су се већ изјаснили да не желе са нама у коалицију и да је то била грешка претходних влада, тако да су се они унапред нас одрекли, па ми и немамо пуно избора. Идеолошки смо ближе коалицији која је сада на власти, али тешко је претпоставити какви ће бити резултати“, каже Станимировић.  

    Влада Зорана Милановића и предвођена његовим СДП-ом у протекле четири године Србима у Хрватској није донела бог зна шта, али ни ранија коалиција са ХДЗ-ом није им омогућила бољи живот. Питања запошљавања, повратка или враћање одузете имовина Србима ни до данас нису затворена, а  да не говоримо о нападима на њихова уставом загарантована права — од права на писмо па надаље.

    Управо решавање ових питања би, по речима Миодрага Линте, председника Удружења избеглица и расељених Срба из Хрватске, требало да буду и репер за политичке представнике Срба на овим изборима у Хрватској када буду бирали своје посткоалиционе партнере.

    „Задатак мањина је да увек сарађују  са владајућом коалицијом. Представници српске заједнице у Хрватској треба у што већем боју да изађу на изборе у Хрватској и да гласају за оне кандидате за које сматрају да ће се најбоље борити за њихове интересе. Такође, Срби би требало да гласају за оне кандидате који ће се активно залагати да Хрватска испуни обавезе које је преузела потписивањем уговора о приступању Европској унији у коме се обавезује да ће казнити све ратне злочинце без обзира на националну припадност“, каже Линта.

    Линта сматра да што се тиче одлуке будућих посланика из српских редова са ким ће после избора — са ХДЗ или СДП-ом, да они неће имати много дилема.

    „Мислим да не постоји суштинска разлика између њих, јер ниједна од ове две водеће странке у Хрватској нису показале спремност да се реше проблеми грађана српске националности“, каже Линта. 

    Иначе, подручја изборних јединица за избор заступника одређене су у складу са хрватским Законом по коме је територија Републике Хрватске подељена на десет изборних јединица. Једанаеста изборна јединица је засебна, изборна јединица у којој заступнике бирају хрватски држављани који немају пребивалиште у Републици Хрватској. Дванаесту изборну јединицу чини целокупно подручје Републике Хрватске, у којој припадници аутохтоних националних мањина бирају своје заступнике у Сабор.

    Тагови:
    избори, СДСС, СДП, ХДЗ, Влада Хрватске, Војислаб Станимировић, Томислав Карамарко, Миодраг Линта, Зоран Милановић, Хрватска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога