Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Валентин Инцко високи предтавник

    ОХР — лудачака кошуља Босне и Херцеговине

    © Фото: www.ohr.int
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 280

    Канцеларија високог представника у БИХ моделира уставни поредак, она га не спроводи. Дејтон је омча око врата БиХ и спречава сва три народа да се развијају. Својим постојањем може да постане претња и да анимира неку велику силу. Ово су само неки од ставова наших саговорника.

    Русија сматра да је „спољни надзор“ ситуације у Босни и Херцеговини врховног представника међународне заједнице за БиХ непотребан и да та функција може бити укинута, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

    Представници БиХ су најавили да ће почетком 2016. године поново поднети захтев за чланство у ЕУ, што је актуелизовало питање Канцеларије високог представника ОХР-а, имајући у виду да је Савет ЕУ закључцима из 2009. године ставио на знање да та земља не може напредовати на путу ка ЕУ.

    Формално правно, скоро сва питања у оквиру услова и циљева 5+2, које је за затварање ОХР-а предвидео Дејтон, испуњена су — прихватљиво и одрживо решење за имовину државе и одбране, закључење статуса Брчког (2010. године), фискална одрживост и успостава владавине права. Од услова, испуњен је један — потписивање споразума о стабилизацији и придруживању 2015. године, после седам година чекања. Остало је само да се чује и позитивна оцена политичке ситуације у земљи од стране Савета за имплементацију мира. А главни услов за затварање ОХР-а је управо политичка стабилност у земљи.

    Дакле, утисак је да су и прва и последња реч управо у овој институцији, јер у Савету за имплементацију мира седе Американци, Британци, Немци…. Питање је да ли народи у БиХ — Срби, Хрвати и Бошњаци сматрају ову институцију потребном или не?   

    Политиколог Џевад Галијашевић из Сарајева користи метафору када говори о институцији високог представника у Босни и Херцеговини, па каже да не говоримо о „псу без зуба“, већ о „одвратној обавештајној агентури“ која ће боравити у Босни докле год Босанци и Херцеговци — Срби, Хрвати и Бошњаци не продају телекоме, енергетске ресурсе, рудна богатства, и док то западне компаније не приватизују будзашто.

    „ОХР моделира Уставни поредак, он га не спроводи. Дакле, ОХР је лудачака кошуља Босне и Херцеговине. Говорим о штеточинама, о обавештајној оператури која је инструмент протектората. Не можете ићи у Европску унију са таквим инструментом, нити спроводити било какву реформску агенду са институцијом високог представника“, сматра Галијашевић.

    Хрватски писац из Босне и Херцеговине Анто Маринчић аутор је књиге „Босна и Херцеговина — биједа неразумијевања, неразумијевање биједе“. Како за Спутњик каже, у њој је дао решење како би требало да буде уређена Босна и Херцеговина, односно како би требало да изгледа њено државно-правно устројство.

    „Указао сам на низ погрешних одлука међународне заједнице у БиХ и перцепцију међународне заједнице о БиХ, каже он. Решења за БиХ, наводи наш саговорник, слична данашњим, намећу се још од Берлинског конгреса па све до Дејтона.

    Мурал са заставом Исламске државе
    © AFP 2019 / AHMAD AL-RUBAYE

    „Државно-правно уређење какво је наметнуто у Дејтону не постоји ни у једној држави света — два ентитета, три народа, десет жупанија, дистрикт Брчко, а о силној администрацији и да не причам. Уређење из Дејтона је омча око врата БиХ и спречава сва три народа да се развијају“, сматра Маринчић.

    Он истиче да је, пошто је БиХ и де факто и де јуре протекторат међународне заједнице, логично да је институција високог представника морање и да мора остати све док се не направи нови нормалан државно-правни устав БиХ.

    „Захтеви да се укине та институција, који долазе од српске стране, ништа неће решити. Јер и да се укине та институција, међународна заједница у БиХ би у року од најмање два сата, наравно авионима и ратном опремом решила проблем, ако закључи да се нешто дешава мимо њених планова. Дакле, ако одлучи применити војну силу“, верује Маринчић.

    Маринчић је уверен да опстанак институције високог представника коју, како наводи, заговарају углавном Бошњаци и понекад Хрвати, ништа битно неће решити. Наш саговорник је своје мишљење о тој институцији изразио речима — „нити смрди, нити мирише“.

    Он додаје да ће на његово инсистирање да се одржи нова међународна конференција о Босни и Херцеговини, на којој би се Дејтон ставио изван снаге и донео нови уставно-правни поредак Босни, скочити пре свих Срби. То решење не би било лоше за Србе, тврди он, и напомиње да међу Србима нема засад трезвеног размишљања о тој теми.

    Професор међународног права на Бањалучком универзитету Милош Шолаја не верује много у успех идеје да Босна и Херцеговина усвоји свој устав на основу безбедног консензуса, јер у овом тренутку нико није за то спреман.

    Он подсећа да је канцеларија високог представника у БиХ још од 1997. године страни елемент у политици БиХ, односно од увођења Борских овлашћења, када су политичком одлуком високом представнику дата моћна правна овлашћења да може да смењује не само председнике већ и директоре банака. 

    Шолаја каже да Русија одавно има захтев да се Канцеларија високог представника затвори и мисли да би то било врло коректно, да се и народи, политичке партије и грађани БиХ науче да сами креирају процес стварања система одговорности, посебно што је то канцеларија високог представника релативизовала.

    „У суштини, сама замисао високог представника је била да он помогне у примени Дејтонског споразума, нарочито у ономе што се односило на мировни део. Али касније, неким девијацијама, то је постало једна врста међународне организације. Данас је то врло непотребан механизам кад је у питању Босна и Херцеговина“, уверен је Шолаја.

    Он подсећа да је Русија својевремено предлагала и друге механизме контроле мировног процеса у БиХ, као што је УН и Савет за имплементацију мира, који то већ ради, али на другим основама.

    „Према томе, мислим да је сазрело време да ОХР напусти БиХ, поготову што је његова улога данас потпуно нејасна. Сад је то једна испразна љуштура која нема велики ефекат, осим што својим постојањем може да постане претња, односно да анимира неку велику силу. У циљу мира и стабилности у целом региону било би јако добро да престане да ради“, каже Шолаја.

    Он је става да ће све док постоје процеси који се могу окарактерисати као угрожавање БиХ изнутра, ОХР постојати као „механизам за сваки случај“.

    Међутим, општа оцена је да у скорије време нико неће постављати питање затварања ОХР-а, посебно не у контексту компатибилности са европским путем БиХ. Подсећања ради, амерички представник у Савету безбедности Уједињених нација на седници СБ о стању у БиХ рекао је да САД желе што пре да затворе ОХР, али да неиспуњени услови нису стабилност у држави. С друге стране, у Русији сматрају да је ОХР-у време одавно истекло, а Алексеј Мешков, помоћник министра спољних послова Русије, рекао је да овлашћења ОХР-а треба предати грађанима БиХ.

    Тагови:
    охр, Дејтон, БиХ, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога