Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1195
    Пратите нас

    Европска унија и Сједињене Државе делимично су укинули економске и финансијске санкције Ирану и сада ова земља има могућност да врати лидерско место у ОПЕК-у по производњи нафте и да удвостручи њен извоз — до два милиона барела дневно.

    Ови планови би, међутим, процењују експерти, могли да изврше додатни притисак на цене нафте, које су се од почетка године пала на мање од 30 долара по барелу.

    Техеран
    © Sputnik / Сергей Мамонтов

    Већ данас су први танкери са иранском нафтом напустили земљу. Према проценама, Иран ће у наредним недељама моћи да повећа извоз нафте до 500 хиљада барела дневно, што ће повећати вишак понуде на тржишту и утицати на светске цене.

    Тренутна понуда на нафтном тржишту премашује потражњу за 1,5-2 милиона барела. Додатне количине довешће до још веће презасићености. Осим тога, очекује се да ће Иран давати значајан попуст на нафту, како би освојио тржиште, које су у међувремену заузели конкуренти, а то ће такође утицати на пад цене нафте.   

    Неки стручњаци очекују да ће иранска нафта оборити цену „црног злата“ и до 25 долара за барел, други процењују чак и ниже, али се већина аналитичара слаже са тим да се тако низак ниво цена не може задржати дуго и предвиђају да ће се цена вратити на ниво од 30 до 40 долара за барел.

    Има и оних који верују да укидање санкција Ирану неће значајно утицати на глобалну цену сировина и да је „могућ пад цене за неколико долара условљен психолошким фактором, а не реалном ситуацијом“.

    У суботу, 16. јануара, ЕУ и САД укинуле су санкције Ирану након што је Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила да је Техеран испунио све мере договорене прошлог јула са великим силама о нуклеарном програму, али је Вашингтон само дан касније наметнуо санкције за 11 компанија и појединце због њихове наводне улоге у развоју иранског програма балистичких ракета.

    Одмах после објављивања вести о укидању санкција ирански министар за нафту Биџан Намдар Зангане је рекао да ће та земља ускоро повећати дневне испоруке нафте на светском тржишту на 500 хиљада барела дневно, а после шест-седам месеци ће извоз бити повећан — до два милиона барела дневно.

    Иран је запретио да ће дуплирати испоруке нафте на светско тржиште још у јулу, када су та земља и „шесторка“ међународних преговарача (Русија, САД, Кина, Француска, Велика Британија и Немачка) постигли историјски споразум о регулисању дугогодишњег проблема.

    Међутим, играчи на тржишту и аналитичари сумњају у брзи раст извоза нафте из Ирана. Према њима, Техеран после укидања санкција може брзо да реализује само неколико милиона тона додатних испорука нафте, а за повећање производње потребно је од пола године до годину и по.

    Након вести о могућем укидању санкција у јулу 2015. године Иран је активно почео да обнавља везе са старим партнерима и тражи нове, с циљем да привуче инвестиције у енергетски сектор, који је прилично претрпео због одсуства савремених технологија у производњи нафте.

    Пре забране ЕУ на увоз иранске нафте у европске земље 2012. године Иран је, по подацима Управе САД за енергетске информације Министарства енергетике, производио око 3,7 милиона барела нафте дневно, док је 2014. производња нафте износила 2,8 милиона барела на дан. Извоз је, притом, пао двоструко — до милион барела нефте дневно у Кину, Индију, Турску, Јапан и Јужну Кореју. Сада је за Иран отворено европско тржиште, иначе традиционални потрошач руске нафте. То значи да би руски „Уралс“ могао да добије још једног конкурента.

    Према оцени иранских званичника, пад производње и недостатак инвестиција за време санкција учиниле су своје. Сада је Ирану потребно 150 милијарди долара инвестиција до 2020. године, како би обновио нафтну и гасну привреду.

    У новембру је Иран организовао нафтно-гасну конференцију за инвеститоре на којој је предложио 70 пројеката вредности више од 30 милијарди долара.

    Интересовање су показале и руске компаније — „Лукоил“, „Росњефт“, „Зарубежњефт“, „Гаспром њефт“.

    Председник „Лукоила“ Вагит Алекперов је говорио о спремности компаније да настави да развија Анаран блок, на којем је руска компанија радила пре укидања санкција.

    Иначе, прве санкције против Ирана Сједињене државе увеле су једнострано 1979. године, и од тада је Вашингтон ограничио сарадњу са Исламском републиком у трговини, финансијама и сектору нафте и гаса. Међународне санкције су биле усвојени од стране Савета безбедности УН 2006. године.

    Тагови:
    иран, производња, нафта, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога