Београд+ 11°C
Ниш+ 12°C
Слушајте Sputnik
    Џулијан Асанж

    Асанж — неформални затвореник новог светског поретка

    © REUTERS/ PETER NICHOLLS
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 431122

    Панел УН донео је одлуку да је Џулијан Асанж „арбитрарно притворен“ и позвао на његово ослобађање, док су владе Велике Британије и Шведске одбациле ту одлуку. Радна група УН позвала је ове земље да „окончају његово лишавање слободе“, уз оцену да се мора поштовати „физички интегритет и слобода кретања“ оснивача Викиликса.

    Панел, који чине петорица експерата, саопштио је и да би Лондон и Стокхолм требало Асанжу да надоканде штете.

    Адвокат Тома Фила за Радио Спутњик објашњава да термин „арбитрарно притворен“, употребљен у одлуци панела УН, заправо значи да је Асанж противзаконито притворен.

    „Употребљавају се разни термини, чије значење је исто. Такође, нису сви чланови радне групе УН вични кривичном праву нити кривичном процесу, па су назвали тај притвор произвољним. Суштина је да је притвор незаконит, јер су га натерали да се крије у једној амбасади и не пуштају га да из ње оде где хоће. То су УН хтеле да кажу — да не смеју да га држе затвореног и то јесте суштина и међународног права и његовог права кретања“, каже Фила за Спутњик.

    Међутим, објашњава адвокат, ова одлука УН није правно обавезујућа.

    „То је саветодавно мишљење, иако иза њега стоји ауторитет УН. Тај ауторитет се међутим спроводи на малим земљама, као што је Србија. Када су велике силе у питању, оне процењују по сопственом нахођењу. Тако да ако Дејвид Камерон не подржи одлуку радне групе УН, то онда не значи ништа. Ако Асанж изађе из амбасаде, они ће га ухапсити и послати у Америку, јер то и јесте циљ такозваног поступка који се против њега води у Шведској. Иако се то за шта га оптужују нигде на свету не може назвати силовањем, јасно је да је циљ да га ухапсе Енглези или Швеђани и да га изруче САД-у, где га чека најмање 35 година затвора“, тврди Фила.

    Према његовим речима, Асанж уточиште може да потражи само у Русији или Кини, јер му ниједна друга земља неће пружити адекватну заштиту. Сличног става је и новинар Никола Врзић, који за Радио Спутњик каже да је одлука УН морална победа Асанжа, која, нажалост, неће имати много утицаја на његову даљу судбину.

    „Сила је овде опет изнад права, а наши западни пријатељи поново показују своје лицемерје. Прве реакције Велике Британије и Шведске, да их одлука УН не обавезује и да ће, ако буду у прилици, ухапсити Асанжа, то само потврђују“, наводи Врзић.

    Он истиче да против Асанжа у Шведској заправо и није подигнута формална оптужница због силовања, и да се он тражи само да би тим поводом дао исказ. Штавише, подсећа Врзић, када је читава прича о наводном силовању и кренула, тужиоци су одустали од оптужнице.

    „Касније је, вероватно под притиском САД, читав процес поново покренут, а Швеђани не желе да прихвате ни исказ који је Асанж дао пред лондонском полицијом, нити желе да га испитају путем видео линка из амбасаде Еквадора у коју се склонио. Све то наравно појачава сумње да је прави циљ читаве ове акције да Асанж на неки начин буде изручен Америци где би му се судило за одавање државних тајни, у процесу који се у САД води против њега", каже Врзић.

    Уколико САД ипак успеју да ухвате Асанжа, његова судбина је извесна, сматра наш саговорник. Према његовим речима, оснивач Викиликса је у америчким мејнстрим медијима проглашен за државног непријатеља, па не постоји могућност да америчка јавност изврши притисак на званични Вашингтон да одустану од оптужби против њега.

    „Имамо судбину Бредлија Менинга, човека који је Асанжу доставио дипломатске депеше које је Викиликс објавио, и који је осуђен на вишедеценијску казну затвора. Видимо и да други ’звиждачи‘ у Америци добијају озбиљне затворске казне, тако да би иста судбина сасвим сигурно сачекала и Џулијана Асанжа. Он је тренутно можда и најпознатији неформални затвореник новог светског поретка“, сматра Врзић.

    Чињеницу да су организације за заштиту људских права утихнуле када је реч о случају Асанж, Врзића не изненађује.

    „Прича о заштити људских права само је једно од оруђа америчке спољне политике и покушаја наметања њихове воље и интереса малим земљама које не могу томе да се одупру. Чим имамо обрнуту ситуацију, када се крше људска права оних чије деловање не одговара интересима америчке политике, наравно да све такозване ’браниоце људских права‘ то нимало не занима. У крајњој линији, сви они су и финансирани од исте те Америке“, напомиње Врзић.

    Иначе, Асанж је Викиликс основао 2006. године, а с радом је почео јануара 2007. године. Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација. Веродостојност овог документа одмах је оспорена.

    Сајт Викиликс дневно је објављивао готово 10.000 страница поверљивих докумената, дипломатских депеша.

    Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака „Кауптхинг“ и „Јулијус Баер“, материјали о дејствима САД у Ираку и Авганистану, или о приликама у Гванатанаму.

    Интерполова потерница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010, а 7. децембра Британци су га ухапсили, на основу захтева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе.

    У амбасади Еквадора Асанж се крије од јуна 2012. године.

    Тагови:
    оптужба, Викиликс, Панел, УН, Тома Фила, Џулијан Асанж, Еквадор, Шведска, Велика Британија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога