Слушајте Sputnik
    Скопље, протест

    Тамни облаци са Запада над Балканом

    © AFP 2019 / ROBERT ATANASOVSKI
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3690
    Пратите нас

    Поновна дестабилизација Балкана је очигледан процес; ко га спроводи и зашто и како функционише мирнодопска агресија на балканске државе била је тема скупа „Потпаљивање Балкана од Македоније до Републике Српске“.

    Балкански регион изложен је разним врстама мирнодопске агресије како би Запад у Републици Српској, Македонији, а могуће и у Србији инсталирао послушне режиме, који ће беспоговорно слушати и радити оно што се од њих тражи, каже Стевица Деђански, председник Центра за међународну сарадњу, који је организовао скуп.

    Методи којима се то покушава постићи су, према његовим речима, црна пропаганда и немири, попут „обојених револуција“.

    Док Запад у Македонији и Републици Српској подржава опозицију, у Црној Гори ситуација је обрнута, каже Деђански — исти центри моћи тамо подржавају власт која је у опадању. Таква ситуација изазвана је тиме што Запад на Балкану не подржава само две ствари — добре односе са Русијом и бригу о националним интересима земаља.

    Како Запад руши власт — студија случаја Македонија

    На питање ко пали Балкан одговор је сасвим јасан — САД, каже македонски новинар и аналитичар Миленко Неделковски.

    „Њима не одговара релаксирани и миран Балкан. Зато на овом простору имају два адута — у свим нашим државама, издајице и плаћенике и Шиптаре, које Американци укључују и искључују онда када им то одговара. Зашто је то тако? Зато што Американцима не одговара стабилна Европа, а још мање им одговара релаксирана привредна сарадња Евроазије“, сматра Неделковски.

    Он објашњава механизам дестабилизације једне земље на примеру Македоније. Дестабилизација се врши нападом на оно за шта је народ везан емотивно, нешто што не може да се брани силом. У случају Македоније, то је њено име.

    Ако им то не полази за руком, каже Неделковски, сударају етничке групе: у Македонији Македонце и Албанце, али и исте етничке групе између себе.

    Тако су, према речима Неделковског, албански терористи 2012. покушали да запале међуетнички сукоб масакром македонских рибара на Смиљковском језеру. После злочина, терористи су се склонили у америчку базу Бондстил на Косову.

    Албански терористи исто су покушали и у Куманову, међутим спречени су акцијом македонских специјалаца. Међу терористима су била и четворица страних инструктора, а страни притисак успешно је спречио откривање њихових идентитета.

    „Факат је да су сви који су учествовали у нападу дошли са Косова, да су сви били тренирани у Бондстилу“, категоричан је Неделковски.

    Терористи су спречени у основном циљу — постављању бомби на скопском маратону и на митингу опозиције који је требало да уследи непосредно после тога.

    Терористички циљ — физички одвојити Македонију и Србију

    Терористички планови за ову годину били су да се почетком маја Липковско-кумановски крај (северозапад Македоније) отцепи од матице, тако да се направи коридор између Србије и Македоније и те две државе физички одвоје.

    „За то су на Косову биле спремне екипе муслиманских фундаменталиста, које су обучавали страни експерти. На жалост странаца, народ је пуно паметнији, мудрији и издржљивији, и он је опозиција жељи странаца да успоставе марионетску владу у мојој држави која ће испуњавати њихове услове“, каже Неделковски.

    Он спада у групу новинара која је објавила списак странаца који раде на распарчавању Македоније. План за распарчавање Македоније, према речима Неделковског, извршиле би комбиноване снаге — муслимански фундаменталисти, Албанци, актери „шарене револуције“, а велику улогу имали би и мигранти који би били пуштени да у великом броју уђу из Грчке.

    „Објавили смо да су два висока службеника, један Велике Британије, други Америке, учествовали у свему томе. Један је Антони Леополд Колије, који је радио и у Београду. Он је аристократа, лорд Монктон. Он је, практично, заштитник наше опозиције, оних који су плаћени од Сороша и који раде за стране интересе. Њему је уз раме Дејвид Блејк, шеф одсека ЦИА за Југоисточну Европу, који се крије иза звања директора Ју-Ес ејда за Балкан. Обојица су део операције ’Бандит‘, која је 2002. требало да произведе атентат на Војислава Коштуницу у Сарајеву“, каже Неделковски.

    Ни Македонци неће у НАТО

    Страним силама, према речима Неделковског, не одговара народ који зна шта га одређује, који поштује традицију и историју и који не жели да буде поданички. То важи како за Македонију тако и за Републику Српску, Србију и Црну Гору.

    Њима поготово не одговара када партијски лидер израсте у националног лидера, као што се десило са Николом Груевским, доскорашњим председником македонске владе.

    „Последњи податак истраживања америчке фирме ’Галуп‘ о подршци македонских грађана уласку у НАТО показује да је подршка испод 46 одсто. Пре шест година је била 95 одсто“, закључује Неделковски.

    Представник македонских Срба, Иван Стојилковић каже да је мантра о оправданости војних интервенција ради заштите људских права пала зато што се ни у једној земљи где су обојене револуције успеле не живи боље него раније.

    Свет је, према Стојилковићевим речима, ушао у нову фазу, а најбољи показатељ за то је што актери „шарене револуције“ у Скопљу не могу на својим скуповима да сакупе више од 1 одсто скопског гласачког тела.

    Најпродаваније књиге у Македонији у протеклих годину дана су књиге о обојеним револуцијама, што говори да грађани желе да се што боље информишу о том питању. Свест грађана о обојеним револуцијама се променила, и зато не треба да чуди што популарност македонске опозиције опада.

    У последњих шест месеци, у џепове извођача „шарене револуције“ слило се око 6 милиона евра.

    „У недостатку српског фактора у опозицији, ми смо у овом случају на страни власти, најплаћенији фактор међу невладиним организацијама су људи чија се презимена завршавају на „ић“, независно од тога, већина њих нису Срби“ каже Стојилковић.

    Извођачи „шарене револуције“ изузетно се лоше изражавају о сопственом народу и држави, па је легитимно питање које се поставља — ако они тако мисле о свом народу и држави у којој живе, шта о томе мисле они који их плаћају, пита се Стојилковић.

    Оно што је карактеристика и за Србију и за Македонију јесте да су они које су ове државе изабрале за стратешке партнере, за своје стратешке партнере изабрали друге. У македонском случају, то су Албанци.

    „У том смислу поставља се питање: ако је то већ тако, да ли је потребна заједничка акција или јединство балканских држава у неким од питања које се намећу, или је јединство балканских држава могуће једино на антисрпским основама“, закључује Стојилковић.

    Слично:

    Јачање Исламске државе и обојене револуције теме самита БРИКС-а и ШОС-а
    Обојене револуције воде државе у самоуништење
    Македонија: Руски амбасадор позвао на заустављање насиља и тензија
    Иде ли Македонија путем Украјине?
    Македонија би поново могла да „букне“
    Македонија: Путине, спаси нас од ЕУ, САД и НАТО (видео)
    Тагови:
    етничке групе, обојене револуције, македонци, атентат, Албанци, тероризам, Иван Стојилковић, Миленко Неделковски, Стевица Деђански, Никола Груевски, евроазија, Република Српска, Македонија, САД, Црна Гора, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога