Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 151
    Пратите нас

    Двојица притвореника из америчког војног затвора у бази Гвантанамо на Куби пребачени су овог месеца у Србију, а Вашингтон се захвалио Србији на „великодушној помоћи“ у напорима САД да затворе ту притворну јединицу.

    На затварање злогласног затвора чека се већ скоро деценију. Амерички председник Барак Обама није испунио предизборно обећање дато 2007. године да ће овај затвор бити укинут чим се усели у Белу кућу. За главни разлог што Обама није испунио обећање сматра се његова лоша процена.

    Према аналитичарима, главна Обамина грешка лежи у томе што је лоше проценио сложеност тог задатка. Гвантанамо односи америчком буџету стотине милиона долара годишње. Експерти су израчунали да одржавање затвора кошта више од 400 милиона долара за годину дана. 

    Притом, према различитим проценама, и затварање те затворске јединице коштаће државу од 290 до 475 милиона долара. Обама, који је поново покренуо ово питање лани — у јеку нормализације односа са Кубом —  рекао је да је Гвантанамо проблем, који он „не планира да остави следећем председнику САД, ма ко то био“.

    Обама је оценио да тај затвор штети партнерству са другим државама, да је у супротности са вредностима и задацима САД и да подрива националну безбедност земље. Крајем фебруара ове године амерички председник је поново покренуо ту тему пред Конгресом и предложио је да се 35 притвореника пребаци у друге земље, а остали — мање од 60 људи — у 13 других затвора, који се налазе у разним државама САД, али није наишао на подршку.

    Конференција за новинаре Српске радикалне странке.
    © Tanjug / Сава Радовановић

    Почетком ове године у Гвантанаму је служио казну укупно 91 затвореник. САД имају војну базу на Куби већ дуже од једног века, али је она прерасла у контроверзни логор председничким указом, убрзо након терористичког напада Ал Каиде на САД, 11. септембра 2001. и након што је администрација Џорџа Буша започела „рат против тероризма“. Затвор је постао симбол робијања без оптужнице и тешког злостављања логораша. Буш је годинама понављао да се у Гвантанаму налазе „најгори од најгорих“.

    У њему је „лежало“ скоро 800 заробљеника и „сумњивих лица“ за које америчке безбедносне службе верују да су припадници терористичких група, пре свега Ал Каиде. У затвор су без одлуке суда и без званичних оптужница пребацивали људе које су сумњичили да припадају терористичким групама, углавном из Авганистана, али и Јемена, Саудијске Арабије и других земаља. 

    Брутално опхођење према затвореницима, које је посебно било изражено на почетку, довело је до међународних протеста. Уједињене нације, борци за људска права и друге организације захтевале су затварање Гвантанама, пре свега јер су затвореници годинама били заточени готово без шансе да буду изведени пред суд, али и због тога што су излагани најстрашнијим мучењима и тортурама — сексуалном злостављању, физичком мучењу електрошоковима, високим и ниским температурама…

    Многе аналитичаре је збуњивало то што се Бушова администрација и једна таква демократска земља определила да не поштује међународне законе, већ да кроји своје по сопственом нахођењу и да крши људска права. Гвантанамо је врло брзо, након оснивања, постао један од најозоглашенијих затвора. Међутим, до маја 2011. године, 600 затвореника је пуштено. 

    Већина њих је ослобођена без подизања оптужнице или су пребачени у друге затворе, у својим земљама. Међутим, како се испоставило, управо размештање притвореника у друге затворске јединице стварало је највише проблема  Обаминој администрацији — земље из којих затвореници долазе су често одбијале да их приме, а против тога су се бунила и сва кључна министарства и агенције у САД — Министарство правде је одбијало да суди затвореницима по америчким законима; Министарство националне безбедности и сличне безбедносне агенције нипошто нису дозвољавали да се притвореници пребаце у САД; Пентагон, који је од самог почетка надгледао Гвантанамо, уопште није сматрао да би затвор требало затварати, а пребацивању затвореника у друге затворе противио се и амерички Конгрес.

    Стејт департмент је био готово усамљен у захтеву да се затвор „заборави“, јер су сматрали да то штети репутацији САД. На томе је нарочито инсистирала Хилари Клинтон која је, према изворима из њеног окружења, напуштајући место државне секретарке САД (2013. године) чак оптужила Обаму да није довољно одлучан у решавању тог питања.

     

    Обама је у својим наступима говорио да је главна препрека на путу затварања Гвантанама — Конгрес, који је раније усвојио и закон којим се забрањује пребацивање затвореника на територију САД. Неки западни аналитичари истичу да одговорност лежи на Белој кући, која је лоше проценила сложеност задатка и није уложила довољно напора за решавање овог питања. Једноставно, председничка администрација се фокусирала на решавање неких других проблема, који ће Обами донети више политичких поена. Обама сада настоји на томе да испуни обећање дато пре осам година јер страхује да ће његови наследници и јавност негативно оценити његово председниковање.

    Међутим, већина експерата се слаже да Обама ипак неће успети у тој намери и да контроверзни логор неће бити затворен за време његовог мандата, чији се крај већ види.

     

     

    Тагови:
    затвор, Обама, Гвантанамо
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога