Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Сузавац у парламенту самопроглашеног Косова

    Поглед са Чакора на Велику Албанију

    © REUTERS / Hazir Reka
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 413

    Неизвесно је хоће ли косовска скупштина ратификовати споразум о разграничењу који је њихова влада потписала са Црном Гором. Албански екстремисти прете ратом, а Црна гора је послала специјалце на границу. Да ли је ђаво дошао по своје?

    Чакор је један од ретких прелаза између Косова и Метохије и Црне Горе. Осим њега и пута Пећ-Кула-Рожаје готова да нема другог. До 1999, тај превој, чувен и по томе што се туда 1915. године српска војска повлачила ка Албанији, био је најкраћа веза између Србије и црногорског приморја.

    Данас, тај превој је предмет оштрог спора између „независног Косова“ и Црне Горе. Иако су Црна Гора и Косово потписали споразум о разграничењу пре годину дана у Бечу, његова ратификација у косовском парламенту доведена је у питање, јер ће коалиција косовског председника Исе Мустафе и премијера Хашима Тачија, по свему судећи, тешко моћи да обезбеди двотрећинску већину, колико је за ратификацију споразума потребно.

    Против ратификације споразума су албанске опозиционе партије, али такође и неколико посланика Мустафиног Демократског савеза Косова. Као шлаг на торту дошле су претње терористичке „Албанске народне армије“ (АНА), која је најавила „рат Албанаца и Црногораца“ ако до ратификације споразума дође 1. септембра, за када је заказана седница косовског парламента.

    Због претњи АНА, црногорске специјалне јединице налазе се у борбеној приправности на спорном терену.

    За албанске екстремисте спорно је 8.000 хектара у подножју Чакора. Албанци тврде да се на тој територији налазе и њихове шуме, имања и катуни и одбијају да се спор реши потписивањем споразума о малограничном промету. Ту територију желе да виде у саставу своје (албанске) државе.

    Ђаво долази по своје

    Пензионисани генерал Војске Југославије и бивши директор Војно-безбедносне агенције Момир Стојановић питање разграничења Црне Горе и Косова ставља у шири контекст захтева за стварање великоалбанске државе.

    Према његовим речима, проблем није толико у демаркацији граничне линије, већ је то повод да се албанско питање у Црној Гори интернационализује.

    „Као што је познато, у појединим општинама, у Тузима, у Улцињу, а рекао бих, готово већ и у Бару, наталитет Албанаца и њихов прилив из Албаније и КиМ се повећавају, насељавање и изградња и куповина станова и кућа трају годинама. Мислим да ће се Црна Гора у временима која долазе грубље суочавати са методологијом специјалног рата која је препознатљива у многим регионима у свету“, каже Стојановић.

    Та методологија, према његовим речима, састоји се од изазивања криза, њиховом управљању и решавању на такав начин да конфликти остају замрзнути и да могу да се активирају у тренутку када је то за некога пожељно.

    „Мислим да је ово што се дешава, по питању демаркације границе између Косова и Црне Горе, само увод у ескалацију проблема албанског питања у Црној Гори и да у каснијој фази треба очекивати захтеве за неку ширу аутономију крајева које насељавају Албанци, а то је све у духу пројектоване великоалбанске државе на Балкану“, сматра Стојановић.

    Момир Стојановић
    Момир Стојановић: Није то изум косовских Албанаца - то је изум оних који се играју миром и стабилношћу на Балкану.

    Власт Мила Ђукановића у последњих 15 година опстајала је захваљујући подршци бошњачких и албанских партија, наставља Стојановић.

    „Мислим да ће се такво кокетирање са ђаволом на крају обити о главу црногорском народу. Сигуран сам да ће Црна Гора имати озбиљних проблема када је у питању положај албанске мањине. Опште је познато да су границе Црне Горе и Албаније и Црне Горе и Косова јако порозне за шверц и прилив људи сумњиве прошлости, људи који су екстремисти са позиција великоалбанских циљева. Рекао бих да је рачун дошао на наплату“, закључује Стојановић.

    У Подгорици нема узнемирености

    У Црној Гори не придаје се толико на значају дешавањима са ратификацијом граничног споразума, већ је сва пажња усмерена на предизборну кампању, каже новинар Матија Николић.

    Од државних функционера, огласио се једино председник Црне Горе Филип Вујановић, који је рекао да очекује да косовски парламент ратификује споразум, јер је Црна Гора увек била поуздан и конструктиван партнер Косова због тога што је прихватила садашњу косовску реалност.

    „Очигледно је Вујановић мислио на признање лажне државе Косово, а што је било у супротности са вољом већине грађана Црне Горе“, каже Николић.

    Судећи према изјави Небојше Медојевића, једног од лидера опозиционог Демократског фронта, Мило Ђукановић подизањем тензија жели да спаси власт и да на тај начин однесе превагу на изборима заказаним за средину октобра, објашњава Николић.

    Медојевић је закључио да долазак лидера екстремистичког Покрета за уједињену Албанију Тахира Велијуа у Црну Гору може да буде део опасног плана Ђукановића и Тачија да изазивањем оружаног сукоба покушају да зауставе процес демократских промена у Црној Гори.

    Цела прича око разграничења са Косовом у Црној Гори је представљена као сегмент доста узавреле предизборне атмосфере, каже Николић.

    „Сви сматрају да је лопта пребачена на страну Косова, али и да то није суштинска претња по Црну Гору, већ да је то или део предизборног маркетинга, или нешто што Црну Гору не може нешто посебно да дотакне“, закључује Николић.

    Чији је Чакор?

    Косово није једина територија са којом је Црна Гора имала гранични спор — са Хрватском је имала дугогодишњи спор око стратешког полуострва Превлаке на излазу из Бококоторског залива, а са БиХ око Суторине, такође у Боки.

    И док су ти спорови успешно решени, спор са Косовом нема изгледа за решење уколико косовски парламент не ратификује споразум који је са тешком муком постигнут у Бечу прошле године.

    Консултације о демаркацији граница између Косова и Црне Горе почели су 2011. године, а сам проблем појавио се одмах после агресије НАТО-а, када је КФОР срушио пут на Чакору и поставио пирамиде 850 метара унутар црногорске територије које су означавале линију разграничења. То је и разлог због кога Црна Гора није пуштала у саобраћај пут према Пећи у чије је асфалтирање уложила милион евра.

    Један од протеста екстремистичког покрета „Самоопредељење“. Тај покрет противи се споразуму са Црном Гором.
    © AFP 2019 / Armend Nimani
    Један од протеста екстремистичког покрета „Самоопредељење“. Тај покрет противи се споразуму са Црном Гором.

    Тензије расту од 2009. године, од када су учестали протести косовских Албанаца из Пећи, Ђаковице, Истока и Дечана, који тврде да им је Црна Гора узурпирала имовину. Сва имовина на коју Албанци полажу право, међутим, заведена је у црногорским катастарским књигама.

    Највећи проблем представљале су полазне тачке за преговоре — док се Црна Гора позивала на линију разграничења по уставу СФРЈ из 1974, Косово је захтевало да се поштује линија разграничења између Црне Горе и Османског царства од пре 1912. године.

    Ипак, мишљење Црне Горе је превагнуло, али било је кратког даха. Иако је Црна Гора ратификовала споразум, неизвесно је хоће ли то урадити и Косово.

     

    Слично:

    Да ли је требало увести санкције Западу када је признао Косово
    Дачић: Многи желе да скину Косово са дневног реда СБ УН
    Чуркин у СБ УН: Косово је „сива зона“ у Европи
    Да ли ће Косово бити избачено из Устава Србије
    Тахиријева: Косово ће ускоро добити телефонски префикс 383
    Тагови:
    разграничење, ратификација, избори, безбедност, Матија Николић, Момир Стојановић, Чакор, Косово, Косово и Метохија, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога