Београд+ 13°C
Ниш+ 13°C
Слушајте Sputnik
    Хашим Тачи навија за Косово на ОИ 2016

    Да ли ће Тачи бити оптужен пред Специјалним судом за ОВК?

    © Sputnik/ Александр Вильф
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Александра Станић
    152733

    Мислим да би најважнији резултат тог суда био да на површину изађе истина о ономе што је био и остао циљ терористичке ОВК — потпуно етничко чишћење Космета од српског народа, каже Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије.

    Дејвид Швендиман, новоименовани тужилац Специјалног суда за злочине ОВК на Косову, данас се први пут представио јавности. Шта се може очекивати од тог суда и ко би се могао наћи на оптужницама?

    Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ у Скупштини Србије каже да Србија очекује да злочинци одговорни за бруталне злочине почињене превасходно над српским народом на КиМ, али и над Ромима, Горанцима и самим Албанцима, буду откривени, процесуирани и кажњени. Како наводи, очекује се да истина после толико година изађе на видело, али истиче да има дилему у којој мери ће се то заиста и догодити.

    „Мислим да би најважнији резултат тог суда био да на површину изађе истина о ономе што је био и остао циљ терористичке ОВК — потпуно етничко чишћење Космета од српског народа. Њихова стратегија је била што више Срба побити, а остале протерати, па ако овај суд не открије постојање тог геноцидног плана, онда неће одговорити својој сврси. Занима ме и до којег нивоа ће ићи оптужнице и да ли ће ударити на људе попут Хашима Тачија или ће тај врх остати недодирљив. Ако се деси то друго, онда ће суд имати само половичне резултате, а ми опет нећемо имати тај корак који недостаје да би се коначно на Косову кренуло напред“, објашњава Дрецун у емисији „Свет са Спутњиком“.


    Он се прибојава „да ћемо, што се истине тиче, у том суду проћи кроз слично искуство као оном у Хашким трибуналом“.

    Сличног става је и Горан Матић са Института за упоредно право, који подсећа на велике капацитете албанских институција да заташкају најважније доказе, као што је био случај са суђењима у Хагу.

    „Не треба заборавити да су они ликвидирали преко стотину сведока и уништили више хиљада доказа, да користе сва средства да неке истине не изађу на видело и да су у томе спонзорисани од стране Запада. Показало се да сви такви судски процеси имају висок степен политизације и увек се некако злоупотребе за неке личне обрачуне. Сада се, на пример, назире обрачун између Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија, јер Албанци нису сложни и имају унутар свог кокуса одређене групације које ће желети да склоне са политичке сцене. Мислим да ће се они који нису по жељи владајућим структурама на Косову и у покрету ’Самоопредељење‘ највероватније први наћи на оптужницама“, каже Матић.

    На питање да ли ће Косово добити међународни телефонски позивни број и шта ће то значити за Србију, Милован Дрецун каже да је телефонски број договорен, али да Приштина по обичају касни са испуњењем свог дела договора када су у питању српска телекомуникациона компанија, која треба да почне са радом, и имовина.

    „Наравно да међународна асоцијација која додељује бројеве не препознаје Косово као државу, па она може да дâ број само за географско подручје, али ће тај број узети држава Србија и дати га на коришћење Косову и Метохији, с тим што је обавеза привремених институција самоуправе у Приштини да се омогући да они који живе на КиМ, а телефонирају некоме у Србији, то обаве по тарифи која важи у централној Србији, а не по цени међународног позива. Дакле, нема никаквих последица по Србију, док се не изађе из статусно неутралног оквира, односно док се не постигне неки договор између две државе, а ми никада нећемо направити такав договор“, категоричан је Дрецун.

    Када је реч о томе да ли би Албанци са Косова и Метохије могли да прислушкују телефоне у Србији, Горан Матић са Института за упоредно право каже да Албанци са КиМ немају правну могућност за тако нешто.

    „Техничку могућност би могли и имати уз технологије које су нелегалне, уколико успеју да пробију наше софтверске системе заштите, али без усклађивања наше мреже са мрежом косовских институција и без договора о провизорним процедурама то је немогуће. Добро је да се примењују не само национални, већ и прописи ЕУ, која је врло стриктна у погледу заштите права на приватност и права на комуницирање“, објашњава Матић у емисији „Свет са Спутњиком“.

    Тагови:
    оптужнице, ОВК, специјални суд, Дејвид Швендиман, Хашим Тачи
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога