Београд+ 30°C
Ниш+ 26°C
Слушајте Sputnik
    Ангела Меркел и Виктор Орбан

    Избори у Француској и Немачкој одредиће судбину ЕУ

    © AP Photo/ Virginia Mayo
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 1462160

    После самита ЕУ у Братислави који није резултирао заједничким договором представника држава-чланица, поготово када је реч о мигрантској кризи, једино је извесно да ће тек после избора у Француској и Немачкој идуће године бити јасније у којем правцу се креће Унија.

    Ни неколико дана по одржаном самиту Европске уније у Братислави не престају реаговања.

    Први скуп ЕУ на највишем нивоу после одлуке Велике Британије да напусти Унију није донео ништа ново по питању решавања бројних проблема са којима се Брисел суочио, од институционалне до мигрантске кризе, али јесте донео отворене размирице. Тако италијански премијер Матео Ренци није хтео на заједничку конференцију за медије са Ангелом Меркел и Франсоа Оландом, констатујући да не дели њихово мишљење, до затезања чланица Вишеградске групе по питању миграната.

    Свему томе јуче се прикључио и словачки премијер Роберт Фицо, који је критиковао Ренција, али и мађарског премијера Виктора Орбана сматрајући да су због националне ускогрудости угрозили будућност ЕУ.

    Да ли је мигрантска криза само оголела слабости Уније, какве су шансе да се ЕУ извуче из проблема и који су могући сценарији?

    Одговарајући на та питања, професор Факултета политичких наука Слободан Самарџић за Спутњик каже да је све што се дешава израз дубоке кризе ЕУ која траје више година.

    „Они не могу да реше мигрантску кризу не зато што је она велика, него зато што немају начине и механизме да је решавају. Ти механизми, који су успостављени пре 15 година доношењем закона, регулишу заједничку политику виза и миграција, азила и заједничку заштиту спољних граница, али су непримењиви. Уколико би их применили распао би се читав институционални механизам одлучивања о важним питањима“, каже Самарџић, напомињући да се осим са кризом институција, ЕУ носи и са финансијском кризом, кризом енергетске политике, многим другим појединачним политикама, а сада и са мигрантском кризом.

    Куповање времена дисфункционалне заједнице

    ЕУ је, сматра он, дефинитивно дисфункционална заједница коју ремети сваки мањи проблем, а камоли већи као што је мигрантска криза.

    „То њихово одлагање решења после овог неуспеха на самиту у Братислави и најава да ће до марта идуће године да направе неку нову стратегију ЕУ, како је саопштила немачка канцеларка Ангела Меркел, обично је куповање времена да би видели шта даље“, сматра Самарџић.

    Сачекаће се, напомиње он, и да се виде резултати избора у Немачкој идуће године и да се види шта ће бити са Меркеловом која представља везивно ткиво Уније.

    „Управо одржани локални избори у Берлину су показали да јој баш не цветају руже“, констатовао је Самарџић, проценивши да од тог обећања о формирању нове стратегије ЕУ до марта 2017. године вероватно неће бити ништа.

    Одговарајући на питање о могућем потпуном краху ЕУ, професор ФПН-а каже: „Крах ЕУ се већ догодио“.

    „То је низ унутрашњих пораза који у свом резултату имају крах и то нефункционисање Уније у многим важним питањима говори да је крах већ иза ње, иза овог времена. Тешко је егзактно одговорити како ће они даље да иду. Од кризе евра на овамо они су функционисали тако што је Немачка доносила одлуке које су сви спроводили и то је било прећутно вођство Немачке, из позадине. И то је свима одговарало. Али то није систем“, констатује Самарџић.

    Он, међутим, напомиње да је питање колико ће дуго трајати та ситуација у којој Немачка води ЕУ уз прећутну сагласност других.

    „Да ли ће се то смучити некоме, па ће изаћи из ЕУ као и Британија, или ће се та ситуација са немачким вођством формализовати, то су две могућности даљег ЕУ функционисања“, сматра Самарџић.

    Мигрантска криза ће утицати на изборе

    И председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић сматра да ће много тога у ЕУ зависити од резултата избора следеће године у Француској и Немачкој.

    „Мислим да мигрантска криза представља многу већу опасност по унутрашње политичке прилике неких кључних земаља ЕУ. Следеће године су избори у Француској и Немачкој и јачање радикално десних снага је све више изражено управо кроз кризну тему миграната. Резултати избора ће дати смерницу у којем правцу ће тећи развој ЕУ, јер Француска и Немачка су кључне земље које чине осовину и базу читавог процеса интеграција“, каже Јоксимовићева за Спутњик.

    Постигнућем самита у Братислави, првом после „брегзита“, она сматра то што је послата порука да ЕУ жели да ради на консолидацији, да мора да чини одлучне кораке у решавању мигрантске кризе, иако о томе, као ни у ранијим приликама, није постигнут јединствен став.

    „Чини се да је било нешто више сагласја него у ранијим периодима, али сама чињеница да премијер Италије није желео да учествује на заједничкој конференцији за новинаре говори о томе да и даље не постоји потпуни консензус“, рекла је Јоксимовићева.

    „Без фазе консолидације у којој ће се разговарати и о начину функционисања и одлучивања и о институционалној реформи, ЕУ ће тешко пронаћи јасан корак напред у даљем функционисању“, закључила је Јоксимовићева.

     

    Слично:

    Хиљаду десничара на протесту против Ангеле Меркел
    Орбан: Без промене аутодеструктивне политике ЕУ
    Меркелова: ЕУ у критичној ситуацији
    Судбина ЕУ решиће се на бугарској граници
    Јункер: ЕУ треба да има заједничке војне снаге
    Тагови:
    француска, Еу, Немачка, избори, мигранти, Слободан Самарџић, Роберт Фицо, Матео Ренци, Виктор Орбан, Ангела Меркел, Братислава, Немачка, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога