Уживо
    Комадант ОВК Хашим Тачи са припадницима те терористичке организације на Косову 1999. године

    Тачију се неће судити

    © AP Photo/ Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    11470131

    Пресуде које су донесене 1998. године, а тичу се припадника ОВК против којих је била подигнута оптужница, неће бити обухваћене Споразумом о правосуђу који је пописан у Бриселу, али би Приштина требало да прихвати пресуде донете у Вишем суду у Нишу 2016. године за злочине ОВК над српским војницима на Кошарама.

    Споразум о правосуђу, који су Београд и Приштина потписали уз посредовање ЕУ, а о чијем спровођењу је договор постигнут 2015, односи се на признање и извршење пресуда и одлука судова Републике Србије донетих после 1999. године на Косову и Метохији.

    Милован Дрецун, председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију, за Спутњик каже да се споразум односи на пресуде донете у српским судовима измештеним са Косова и Метохије после доласка међународних снага 1999. године наовамо и да се односи на суд који је функционисао у Косовској Митровици.

    „Приштина је оспоравала функционисање тих судова и није прихватала њихове одлуке, сада су прихватили, што значи да ће све донете пресуде и одлуке бити реализоване и то је добро, јер су на тај начин прихватили надлежност судова које су до сада оспоравали“, каже Дрецун за Спутњик.

    Шта потписани споразум тачно значи, на шта се све он односи и како ће то бити примењено у пракси Дрецун није могао да нам каже. Међутим, јасно је да се то не односи на пресуде које су донесене пре 1998. у тим судовима, а које се тичу пресуде против Хашима Тачија, кога је Окружни суд у Приштини 11. јула 1997. године прогласио кривим и у одсуству осудио на 10 година затвора. Споразум неће имати никаквог утицаја ни кад је реч о неким другим припадницима ОВК против којих су биле подигнуте оптужнице и у неким случајевима чак изречене пресуде због кршења Устава тадашње државе СРЈ због терористичког удруживања за рушење државног поретка. Те оптужнице и пресуде су, наиме, донете пре 1999. године.

    Са друге стране, Приштина би по том споразуму морала да призна пресуде донете у Вишем суду у Нишу 2016. који је на по 15 година затвора осудио припаднике бивше ОВК због оружаних напада на војнике Војске Југославије на Кошарама, такозване припаднике терористичке групе „Кобре“ под руководством Агима Рамаданија, који су 30. септембра 1998. године напали две патроле граничара Војске Југославије на југословенско-албанској граници, када су убијена петорица, а рањена шесторица војника. Тим терористима судило се у одсуству, а у питању су припадници групе „Кобра“ Шићем Маљоку, Гаши Џафери, Гацафери Демуш, Дему Маљоку, Агон Исуфи, Чуни Антон, Абит Али и Рустем Бериша. Укупно су осуђени на 120 година затвора. Косовски премијер Иса Мустафа је тада оценио пресуду као „фарсу Београда“.

    Споразум о правосуђу, чија примена је договорена и почиње од 10. јануара, важан је и због тога што би пресуде и одлуке донете од стране српских судова, који су после доласка међународних снага на Космет измештени из покрајине, требало да буду не само признате, већ и реализоване, што би, сматра Дрецун, требало да створи правну сигурност за српски народ на КиМ.

    Дрецун каже и да Србија мора да реши статус судија и тужилаца до 10. јануара, а то ће се решити тако што ће се судије, тужиоци и административно особље укључити у рад тих судова, да места у судским већима која су предвиђена за српске судије и тужилаштво, буду попуњена и да почну да функционишу.

    Текст Споразума

    Споразум о правосуђу састоји се иначе од 15 тачака. Закони Косова ће се примењивати на судске институције, у складу са Првим споразумом. Постојаће један Основни суд и једно Основно тужилаштво за област Митровице. Основни суд у Митровици имаће више просторија. У региону Митровице постоје четири огранка Основног суда: Зубин Поток, Лепосавић, Србица и Вучитрн. Велика већина случајева који долазе из општина где су смештени огранци, добиће пресуду у тим огранцима, у складу са законом. На Косову председник Основног суда одлучује о расподели случајева. Расподела случајева тужиоцима заснива се на стручности, специјализацији, личној позадини и знању о локалној области, у складу са косовским законом. О већини случајева на Основном суду одлучује само један судија, у складу са косовским законом. Обе стране биће представљене у свим просторијама Основног суда у Митровици, канцеларији Основног тужилаштва и управи Апелационог суда у Митровици. У просторијама Основног суда Митровице на северу Митровице већину ће чинити косовски Срби.

    У просторијама Основног суда Митровице на северу Митровице биће смештени:

    • управа Апелационог суда у Митровици, коју ће чинити пет судија из редова косовских Срба и две судије из редова косовских Албанаца.

    • одељење за тешке злочине за целу област Митровице, које ће чинити четири судије из редова косовских Срба и четири судије из редова косовских Албанаца.

    • одељење које ће пресуђивати о свим кривичним делима на северу и југу Митровице и у Звечану.

    У просторијама Основног суда Митровице на југу Митровице биће смештени:

    •одељење за малолетнике за целу област Митровице.

    • одељење које ће пресуђивати о цивилним питањима, неспорним тврдњама и нападима малолетника у Северној и Јужној Митровици и Звечану.

    Просторије у Јужној Митровици биће смештене у згради „Југобанке“ или у другој згради, по договору обе стране.

    Председник Основног суда Митровице је косовски Србин са севера Косова. Главни тужилац Основног тужилаштва Митровице је косовски Албанац. Просторије су смештене у Административној канцеларији Северне Митровице у Бошњачкој махали или у другој згради, по договору обе стране. Председник Апелационог суда у северној Митровици је косовски Србин, потпредседник Апелационог суда у Приштини је косовски Србин. У склопу суда у јужном делу Митровице, споразум предвиђа по двојицу српских судија и седам српских чланова администрације у Зубином Потоку и Лепосавићу.

    У Основном Тужилаштву Митровице радиће по девет тужилаца косовских Албанаца и девет косовских Срба, док ће по обе стране имати по 24 члана административног особља. Председник суда у Косовској Митровици биће Србин. У згради суда у северном делу Косовске Митровице седеће већина српских судија и административног особља.

    У судским јединицама Јужно од Ибра, Срби ће имати српске судије, док ће на челу оних судских јединица, које се налазе у местима са већинским српским становништвом, такође бити Срби. За све одлуке које доносе судови обезбеђени су механизми заштите за српски народ, јер ће у првостепеним поступцима радити српске судије. Такође, постојаће и одељење Апелационог суда у Косовској Митровици у којем ће српске судије одлучивати по жалбама на првостепене пресуде из већинских српских општина са целе КиМ.

    Косово је још прошлог лета расписало конкурс за судије, српске судије су се пријављивање по принципу добровољности, а питање је колико ће судија из Србије пристати да буду интегрисани у косовско правосуђе.

    У судовима који су још под ингеренцијом Републике Србије у Косовској Митровици има 74 судије. За већину стручњака у Србији потписивање тог споразума значи да би Србија имала своје судије у оквиру „нелегалне државе која се зове Косово“.

    Нико од судија и тужиоца српске националности неће морати да се одрекне српског држављанства, али није јасно да ли је решен проблем „непреместивости“ судија, то јест како је тим споразумом решен проблем „гаранције“ Приштине да српске судије неће једног дана бити судије суда у Косовској Митровици, а следећег дана судије у Призрену, Пећи, или у неком месту у којем не живе.

     

    Слично:

    Холандија: Суд за злочине ОВК биће у Хагу
    Да ли ће Тачи бити оптужен пред Специјалним судом за ОВК?
    Прве оптужнице за злочине ОВК до краја године
    Прве оптужнице за злочине ОВК крајем ове или почетком 2017
    Вехабије, ОВК и страни обавештајци у „тиму“ опозиције РС
    Прве оптужнице Специјалног суда за ОВК до јуна 2017.
    Змија кожу мења, али не и ћуд — Тачи окупља „ОВК“
    Тужилац за злочине ОВК: Не плашим се, водићу се законом
    Тагови:
    Суд, Бриселски дијалог, ОВК, пресуде, договор, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога

    Догађаји дана

    • НБА

      Неприхватљиво је оправдање да је неки спортиста користио нека средства која подстичу већу снагу, брзину и експлозивност у медицинске сврхе као део лечења, јер спортисти имају медицинске тимове који знају да је то недозвољено, а има и других, алтернативних лекова који нису на допинг листи, сматра прослављени југословенски кошаркаш Жарко Варајић.

      0815
    • Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров говори на конференцији за медије након састанка Савета министара ОЕБС-а у Хамбургу

      Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова описала је на Фејсбуку могући дијалог руководства агенције Ројтерс и дописника, које је, наводно, опсовао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

      0 623
    • Картер Пејџ, саветник новоизабраног америчког председника Доналда Трампа

      Картер Пејџ, саветник изборног штаба председника САД Доналда Трампа, наступиће током посете Москви у понедељак у Међународном мултимедијалном прес-центру МИА „Росија севодња“.

      0 438
    • Александар Чепурин

      До краја године премијер Србије Александар Вучић састаће се са руским министром одбране Сергејом Шојгуом, потврдио је за Спутњик амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.

      1756
    • Конференција Удружења породица несталих, убијених и погинулих на простору бивше Југолавије, поводом Дана људских права

      Породице жртава на простору бивше Југославије данас траже преко 10.000 несталих лица из ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска ни 25 година после рата није ексхумирала преко стотину српских жртава у регистрованим гробницама.

      1564
    • Град Севастопољ на црноморском приморју Крима

      Питање о статусу Крима неће бити доминантна тема у већини западних влада већ наредне године. Доналд Трамп ће се, притом, тешко одлучити да Крим призна као део Русије, али могао би да удаљи ту тему са дневног реда, сматра руски сенатор Алексеј Пушков.

      0 391