Београд+ 30°C
Ниш+ 29°C
Слушајте Sputnik
    Амерички ПВОНуклеарно наоружање

    Амерички противракетни систем промашај као и „Рат звезда“

    GIL COHEN-MAGEN © AP Photo/ Charlie Riedel
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    48161840

    Русије неће симетрично одговарати на евентуално јачање америчког нуклеарног потенцијала, већ као и до сада, у складу са економским могућностима земље и проценама да ли је то реална или само декларативна претња, сматрају аналитичари.

    „Нека буде трке у наоружању“, ускликнуо је, попут римског императора, новоизабрани амерички председник Доналд Трамп, упитан да објасни натпис на свом твитер налогу да Америка мора знатно да ојача и прошири нуклеарне капацитете „док се свет не уразуми око нуклеарног оружја“.

    Западни медији повезују Трампову изјаву са изјавом руског председника Владимира Путина, који је на седници колегијума Министарства одбране рекао да је у овом тренутку Русија јача од било ког потенцијалног агресора, али да не сме да се опушта. Том приликом, Путин је поменуо и руске нуклеарне снаге, које играју кључну улогу у очувању стратешког паритета, али је нагласио да стратешку ненуклеарну снагу Русије треба подићи на виши ниво. Он је затражио да се ради на развоју ракетног потенцијала који би гарантовано могао да се супротстави системима ПВО.

    Путин је на годишњем обраћању новинарима, говорећи о снази руске војске, нагласио да се то односило на потенцијалног агресора, алудирајући да се то не односи на Америку.

    Председник САД Доналд Трамп
    © REUTERS/ Carlo Allegri/File Photo
    Председник САД Доналд Трамп

    Бивши амбасадор и стручњак за подручје Евроазије Срећко Ђукић каже да треба видети на шта Доналд Трамп мисли када каже да САД морају да ојачају нуклеарне капацитете.

    „Да ли он говори да је цео пројекат Антиракетног штита промашена инвестиција, као што је промашена инвестиција био програм ’Рат звезда‘ Роналда Регана, или се ради о обнови већ постојећег, класичног нуклеарног наоружања у САД. Пре бих рекао да Америка има проблема са тим првим програмом, на шта су многи експерти указивали још када је почела реализација тог пројекта, пре петнаест година. Тај пројекат се показао као прескуп и неефикасан и пролази се кроз њега као кроз сир“, објашњава Ђукић и додаје да не очекује даље погоршање америчко–руских односа.

    Војни аналитичар и главни уредник аналитичког центра „Касад“ Борис Рожин каже да су руски званичници више пута изјављивали да неће бити симетричног одговора на нуклеарну трку у наоружању, него да ће одговор бити асиметричан, у складу са економским могућностима земље и проценама да ли је то реална или само декларативна претња.

    „Тако је на инсталирање система америчког ПРО у Европи Русија одговорила ’Искандерима‘ у Каљининградској области. Уколико Сједињене Државе одлуче да повећају број нуклеарних глава или да произведу нове врсте нуклеарног наоружања, Русија би могла да усаврши своју нуклеарну тријаду, то јест ракетне снаге стратешке намене, стратешке поморске снаге и стратешку авијацију. На пример, Русија би могла да ’одговори‘ САД усавршавањем железничких ракетних система, такозваних нуклеарних возова, као и бомбардера“, објашњава Рожин.

    Он, међутим, додаје да нова трка у наоружању неће бити слична оној из времена Хладног рата. Чак и ако САД буду покушале да увуку Русију у трку у наоружању обновом нуклеарних потенцијала у Британији, Холандији и Турској, Русија неће насести на провокације.

    „Русија ће сигурно одговорити, али веома рационално и одмерено. На пример, уколико САД реше да повећају број нуклеарних ракета у Турској, Русија неће заузврат производити десет пута више ракета, него ће улагати у модернизацију већ постојећих, али и у развој радара, система за рано упозорење како би спречила нуклеарну претњу“, закључује Рожин.

    Трампова најава да ће ојачати амерички нуклеарни арсенал није уперена против Русије, каже аналитичар београдског Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара.

    Амерички комплекс ПРО Aegis Ashore у Румунији
    © Фото: U.S. Army Corps of Engineers Europe District
    Амерички комплекс ПРО Aegis Ashore у Румунији

    „Мислим да је и председник Путин свестан тога и да је био експлицитан у том погледу на конференцији за новинаре. Русија и САД имају споразум о смањењу стратешког нуклеарног наоружања и он ће остати на снази до 2020. године и наставиће да се спроводи. Јачање које је Трамп најавио не мора да значи квантитативно јачање, него и квалитативно јачање, односно модернизацију, што истовремено спроводи и Русија за своје потребе“, објашњава Трапара.

    Прес-конференција председника Русије Владимира Путина
    © Sputnik/ Григорий Сысоев
    Прес-конференција председника Русије Владимира Путина

    Једина трка у наоружању коју он види као могућност је трка у наоружању између Америке и Кине.

    „Будући да је Трамп већ заузео поприлично оштар став према Кини, која у последње време повећава годишње војне трошкове, мислим да ће у скорије време Кина бити принуђена да одустане од актуелне минималистичке нуклеарне стратегије и да и сама крене путем унапређења свог нуклеарног арсенала како би се одупрла могућем изазову који би дошао са америчке стране“, закључује Трапара.

     

     

    Слично:

    Кључ нуклеарног штита Русије на који Запад нема одговор (видео)
    Русија за нови споразум о контроли нуклеарног оружја
    Комитет УН позвао на забрану нуклеарног оружја
    Амерички конгресмени позивају Обаму да одбије концепт превентивног нуклеарног напада
    Горбачов: Свет без нуклеарног наоружања није утопија већ императив
    Русија не планира распоређивање нуклеарног оружја у иностранству
    Тагови:
    антиракетни штит, нуклеарни потенцијал, трка у наоружању, ПРО, Доналд Трамп, Владимир Путин, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога