Слушајте Sputnik
    Дан отворених врата у Банци Русије

    Златне рубље се и даље кују — тешке и до пет килограма (2. део)

    © Sputnik / Владимир Астапкович
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    3522

    У Музеју банке Русије чувају се златне рубље тешке и по пет килограма. Занимљиво је да оне и данас важе, и кад би неко покушао да плати таквом монетом, на којој пише — 10 рубаља, тачно толико би она вредела.

    Руска рубља напунила је седамсто година. Њену богату историју чува Музеј банке Русије у коме се могу видети многи необични експонати, као што су, на пример, фалсификовани метални примерци које су исковани по Наполеоновом наређењу 1812. године. Било их је 25 милиона и биле су веома квалитетно одштампане.

    У музеју се може видети и једна од највећих колекција новца из времена Грађанског рата 1918—1920. године, одштампаних на обичној хартији, али и на памучној и свиленој тканини. Наравно, ту је и богата колекција монета од обичног и драгоценог метала, искованих поводом значајних празника руске државе. Прва јубиларна серија искована је у тиражу од 60 милиона комада поводом двадесете године победе у Другом светском рату, а и Олимпијада 1980. је нашла свој „новчани еквивалент“ у сребру, злату и платини. Занимљиво је да су прве рубље од платине штампане 1928. године, кад је платина тек откривена. С обзиром да се није знала њена вредност, те монете су вределе далеко мање од сребрних и златних.

    Златне рубље се и данас кују и најкрупније од њих тешке су и пет килограма. Занимљиво је да оне важе, па кад би неко покушао да плати таквом монетом, ако на њој пише — 10 рубаља, тачно толико би она вредела.

    Руска рубља је за седам векова свог постојања заједно са земљом и народом пролазила кроз периоде успона и падова, преживела је неколико криза, прошла је кроз велики број реформи, мењала је свој изглед, али је остала најликвиднија роба у Русији.

    Први пут реч „рубља“ почела је да се користи у 13. веку у Великом Новгороду. Прве рубље су заправо били делови исечене гривне.

    У раном средњем веку рударство није постојало у Русији и за ковање новца коришћено је сребро из увоза. Страни новчићи једним делом су употребљавани за трансакције мањег обима, док су веће количине претапане у полуге које су добиле назив „рубље“. Реч „рубља“ настала је зато што су ове полуге након ливења на себи имале „руб“, односно шав. Осим тога, реч „рубља“ потиче од глагола „рубить“, што значи „сећи".

    После новгородске рубље, своје новчиће почели су 1381. да кују и у Москви за време владавине великог кнеза Дмитрија Донског.

    Прве рубље имале су велику вредност — за једну се могло купити стадо крава, а поседовао их је веома мали број људи.

    У далеком 14. веку Московљани су могли за једну рубљу да се снабдеју медом за годину дана. Сто година касније за исту суму се могло купити 12 килограма јесетре, седам килограма бутера и 32 килограма шунке. Узгред, кројачица је зарађивала три рубља годишње. Средином осамдесетих година прошлог века могла се за једну рубљу изнајмити соба на недељу дана.

    Прва серија домаћих рубаља искована је тек 1704, за време владавине Петра Великог. Рубља се тада састојала од 100 делова, који су називани „копејке“. Тада је уведена и пракса да се на сребрне монете утискују ликови владара. Последња императорска рубља је искована 1915. године у малом тиражу од свега шестсто примерака.

    Тако је Русија постала прва земља у свету која је увела децимални монетарни систем и обележавање кованица, а ову праксу касније су прихватиле готово све земље у свету.

    Прве папирне новчанице у Русији појавиле су се по указу Катарине Велике. Штампане су у апоенима од 25, 50, 75 и 100 рубаља, али одмах после пуштања у промет појавили су се и фалсификати. Фалсификатори су једноставно исправљали једну цифру на новчаницама од 25 рубаља и одмах су добијали 75 рубаља. Због тога је императорка наредила да се све новчанице од 75 рубаља, било да су праве или лажне, повуку из употребе и униште.

    Папирне новчанице су све више коришћене како је у држави растао обим финансијских трансакција. У 19. веку су постојале две опције за плаћање: једна иста ствар могла је да се плати сребрним рубљама или папирним новчаницама, али је у другом случају цена била 3-4 пута виша. Све битне исплате међу племством обављале су се у сребрним рубљама, укључујући враћање коцкарских дугова, који су се морали подмирити ради очувања части.

    После монетарне реформе 1895—1897. коришћена је и златна рубља и тада је први пут у историји Русије ова валута постала конкурентна у међународним оквирима.

    Међутим, рат са Јапаном (1904—1905), револуција (1905—1907) и Први светски рат довели су 1914. године до краха златне рубље. Папирне новчанице више нису мењане за злато. Почетком Првог светског рата ишчезле су златне, сребрне и бронзане монете, а већ следеће године у земљи почеле су да се широко примењују папирне новчанице.

    Масовно штампање новчаница довело је до инфлације и девалвације националне валуте, и генерално до монетарног хаоса.

    У време пада руског царства, грађанског рата и инфлације, у земљи се појавио и крајње необичан новац, а сваки део земље користио је неке своје монете. То је ишло дотле да су људи чак сами штампали новац. У Јакутији, која је оскудевала у папиру, новчанице су штампане на етикетама за вино добијеним из приватне колекције једног локалног службеника, а у околини Архангеска са ликом моржа. Све ове монете нагло су губиле вредност и после свега неколико година људи су једино могли да их користе као зидне тапете или као папир за паковање.

    Злато
    © Sputnik / Павел Лисицин

    Рубља је поново уведена као валута на нивоу целе земље тек 1923. године и имала је ту функцију све до 26. децембра 1991. године. Али и после распада СССР-а рубља наставља свој пут, иако јој је изглед доста измењен.

    Деведесетих година прошлог века Руси су рубље почели да зову „деревјани“, што значи „дрвени“. Постоји више верзија о томе зашто су тако прозване. По једној теорији, тако су их звали по првим монетама, које су још пре новгородских кованица биле прављене од дрвета. То је, међутим, мање вероватна верзија прича. По другој вероватнијој теорији, тако су их назвали зато што су тада вределе „колико и комад дрвета“.

    Такође, постоји прича везана за совјетско доба, када у земљи није било могуће слободно заменити руску валуту за страну. Зато је грађанима који су путовали у иностранство држава давала посебне рубље које су могли да мењају у страним земљама. Те рубље називали су „златним“, а обичне, које су се користиле у земљи, „дрвеним“, чиме је заправо истицано да те домаће ништа не вреде. У народу су говорили да за такав новац ништа не можеш да купиш, „да то није валута, него обично дрво“.

    За време економске кризе 1997. и 1998. извршена је деноминација рубље у односу 1:100 и у оптицај су пуштене нове новчанице које су у употреби све до данас.

    Рубља је данас једна од најјачих валута у свету, а Руси јој чак у част подижу и споменике широм земље.

    Први споменик посвећен рубљи подигнут је у руском граду Димитровграду, 2004. године — три века након што је за време Петра Великог почело редовно ковање рубље.

    Током 2017. Централна банка Русије пустиће у оптицај нове новчанице у апоенима од 200 и 2.000 рубаља, са сликом Далеког истока и Севастопоља. Тиме ће се наставити традиција да се на новчаницима приказују руски градови, региони и њихови симболи.

     

    Тагови:
    Русија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога