Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пшеница

    Шта Србија може да понуди Русији, Индији, Кини

    © Sputnik / Алексей Мальгавко
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1382
    Пратите нас

    Сада је већ извесно шта је то са чим имамо шансу на великим и захтевним тржиштима каква су руско, кинеско, индијско... Те земље су показале добру вољу да привредна сарадња и спољнотрговинска размена са нашом земљом крене узлазном линијом и указале на то за шта су заинтересоване. На Србији је да озбиљно поради на будућим привредним приоритетима.

    Не треба више бити пророк да би се закључило да се светско клатно окренуло ка Истоку. Бројке све говоре. Кина се већ неколико година позиционирала као друга економија света, Индија је прошле године избила на шесто место, али је, претекавши Кину, била земља са највишим привредним растом од 7,6 одсто. Русија је, на изненађење Запада, његове санкције поднела неочекивано добро, преокренувши поједине токове, поготово у пољопривреди. ММФ је Русији за ову годину предвидео и привредни раст већи од један одсто.

    И све то насупрот ЕУ, чији привредни раст већ неколико година стагнира на око скромних један и по одсто. Никога, зато, не треба да чуди што Србија своје дугогодишње добре политичке односе са моћним евроазијским државама, жели да преточи и у привредну сарадњу. После учесталих контаката са највишим званичницима Русије и Кине, ето нас и у Индији. Посета премијера Србије Александра Вучића Индији и самиту у Гуџарату о одрживом економском развоју, који је окупио представнике више од 100 држава и 2.000 индијских и страних компанија за нас би требало да буде добра смерница за то шта нам ваља чинити. Поготово што смо на то велико и захтевно тржиште, према најсвежијим подацима за 2015. годину, пласирали робе за само 5,6 милиона долара, а одатле увезли за 140 милиона.

    Укупна спољнотрговинска робна размена Србије са светом, према најновијим подацима Републичког завода за статистику, за период јануар–новембар 2016. године износила је 31,16 милијарди долара и у односу на исти период 2015. порасла је 7,8 одсто. Извезено је робе за 13,6 милијарди долара, 11 одсто више него годину дана раније, а увезено за 17,5 милијарди, што је за 5,5 одсто више него годину пре тога. Извоз нам је, дакле, растао дупло више од увоза. Уз привредни раст који ће ове године, према проценама, бити око 3,5 одсто и финансијску консолидацију која је дала добре резултате, Србија уз више извесности може да планира своју будућност.

    А она је, када су у питању три највећа евроазијска тржишта, већ препозната пре свега у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, ИТ сектору, наменској индустрији, туризму, а када је реч о Индији, Србија се све чешће помиње и као пожељна дестинација за услуге чувеном Боливуду, највећој филмској продукцији у свету.

    Србија је ове године успела из буџета да издвоји више пара за пољопривреду, али би морала јасно да назначи у шта ће приоритетно да инвестира да би се то у догледно време вратило, управо пласманом на ова тржишта где имамо сигурне купце. Наравно да не треба да обесхрабри величина тржишта. Довољан нам је и мали њихов део да би могли да рачунамо на добит.

    Када је Русија у питању, довољно да се, на пример, Србија оријентише на тржиште Москве које има купце који спремне да плате најскупље производе. Посебно за органски произведену храну. Наша предност је још великим делом незагађено земљиште, али је упркос томе реч о скупој производњи коју држава мора да субвенционише, управо као и, на пример, производњу јунећег меса, за шта нам је кинеско тржиште, као и оно у ЕУ, увек отворено.

    У комшилуку у Хрватској узгајивач бикова добије 350 евра субвенције када прода јуне које утови до 500 килограма. У Србији ништа. Сточари кажу да им се тов јунади не исплати, упркос томе што је пласман загарантован. Држава, дакле, мора да обезбеди подстицаје за оно што је приоритет који ће у догледно време доносити зараду.

    Индија је, поред тога, интерес показала и за научна достигнућа нашег Института за ратарство, за стварање заједничких сорти хибрида ратарских и воћарских култура и трансфер технологије у гајењу тих култура.

    Уосталом, индијски премијер је ових дана у разговору са Александром Вучићем предложио да Србија буде партнер Индије у програму за развој прехрамбене индустрије и прераде хране за 2017–2018. годину. Шансу не би требало пропустити. Извесно је да се ствари не могу преокренути преко ноћи, али за преокрет је потребан јасан циљ и план. Без тога предвиђање нашег премијера о размени са Индијом од милијарду долара за шест–седам година, уместо садашњих 140 милиона, тешко могу бити остварива.

    Наменска индустрија би, свакако ту имала посебно место, поготово после најаве Вучића и потпредседника руске владе Дмитрија Рогозина о заједничком учешћу на индијском тржишту.

    Русија индијској војсци обезбеђује 70 одсто оружаних система, а Србија би, како је најављено, уместо руских фирми, за потребе индијске војске, могла да обавља послове ремонта. Вучић је већ најавио да ће наменска индустрија представљати један од значајнијих фактора будућег економског раста Србије.

    То је, како је рекао, један од мотора развоја Србије и у наменску индустрију ће бити уложено много више новца него што се мислило да ћемо бити у ситуацији.

    У ИТ сектору у Србији послује 1.400 компанија и он се већ сматра нашом великом привредном шансом, поготово када је у питању сарадња са Индијом, која у тој области спада у сам светски врх. Сарадња на технолошком парку у Инђији са индијским улагањем у њега је већ отпочела пре три године, а саветник за економију и инвестиције премијера Србије, Немања Стевановић је недавно најавио да очекује нову инвестицију од 25 милиона долара у тај парк.

    Према његовој процени, Србија би до 2020. године од извоза информационих технологија могла да заради милијарду евра. По Вучићевој оцени, Србија пружа далеко боље услове онима који инвестирају у нашу земљу, због чега га је, како је приметио ових дана у Индији, заболела глава од величине индијских инвестиција у неке земље за лошије услове од оних које нуди Србија. Дакле, потребно је имати и маркетинг.

    А он је неопходан и када је туризам у питању. Индија са милион екстрабогатих становника, и са 300 милиона добростојеће средње класе, уосталом, као и Кина и Русија, јесу земље са великим бројем туриста. Индуси баш не троше колико Кинези, али подједнако воле да путују, између осталог, у Западну Европу. За сада их има у Дубровнику, али би ту могао да буде примењен модел који се већ користи када су Кинези у питању, а то је регионални туризам.

    Мимо онога што је већ означено као потенцијал, а могло би Србији да донесе приход када је рч о Индији јесте филмска индустрија. Чувени индијски Боливуд сними око 1.100 филмова годишње, дупло више од Холивуда.

    Председник асоцијације индустријких привредних комора у Индији, која има 2,5 милиона чланова, најавио је да ће промовисати Србију као погодну дестинацију за снимање филмова. Није новост да Србија са теренима, стручним кадром, искуством и знањем може бити конкурентна у том послу. Добру промоцију томе свакако представља први индијски филм који је снимљен прошле године у Србији и Београду, за шта су градске власти одобриле одређене повластице. То што се управо снима нови филм, може бити добар знак.

     

    Слично:

    Индија купује руске тенкове
    Русија и Индија договориле сарадњу о испоруци гаса
    Шта су све потписале Србија и Кина
    Србија и Русија — почињу велики преговори о сарадњи у свим правцима
    Тенковски биатлон у Москви – Србија, Индија, Русија и Казахстан (видео)
    Тагови:
    тржишта, Боливуд, Евроазија, ИТ сектор, храна, оружје, туризам, пољопривреда, Александар Вучић, Кина, Србија, Индија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога