Слушајте Sputnik
    Спа центар

    Да ли српске бање коначно постају приватни спа центри

    © Flickr/ Merlin Phuket
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 520

    Државно правобранилаштво је завршило свој део посла када су у питању имовинско-правни спорови који ће бити решени судским поравнањима. Србија има близу 50 бања, а 5.500 лежајева који нису у функцији.

    Влада Србије је 11. новембра прошле године дала рок од 60 дана надлежним институцијама да реше имовинско-правне проблеме који постоје око власништва над бањама. Тачније, Државно правобранилаштво, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) и Републички фонд за здравствено осигурање су били у обавези да најкасније до 9. јануара окончају све судске поступке. То је био предуслов да држава може да настави процедуру приватизације бања.

    Заменик правобраниоца Ксенија Максић за Спутњик каже да је Државно правобранилаштво урадило свој део посла, да остаје да се заврши технички део, односно да управни органи ПИО фонда, као и Фонда здравственог осигурања на основу договореног донесу одлуке.

    „Ићи ће се на судска поравнања. Све је договорено, пре свега каква ће судска поравнања бити закључена“, рекла је Максићева, која сматра да су предлози који треба да буду преточени у одлуке коректни.

    На питање да ли то значи да не треба очекивати даље одуговлачење или евентуалне жалбе на договорено, она подсећа да је договор морао да задовољи интересе свих страна у поступку.

    „Сви смо седели и радили заједно, и представници ПИО фонда и Фонда за здравство, и мислим да смо урадили посао на најбољи могући начин. Сада је само остало да се заврши технички део посла“, каже Максић.

    Све то би брзо могло да буде брзо завршено, сматра она, али у сектору за приватизацију Министарства привреде нису могли да прецизирају када би процес приватизације бања, који је започет пре две године, могао да буде настављен.

    Славица Танасијевић, која се у том министарству бави приватизацијом бања, каже да прво треба да буду донете одлуке о власништву над бањама и потом заведене у катастар непокретности. Тек онда може да се крене у израду процене капитала којим бање располажу. Тај посао је поверен консултантској кући „Беоконекс“, која треба да прецизира шта је то што се инвеститорима нуди и цене испод које бање на тржишту не би требало понудити. На основу тога ће бити предложен модел приватизације за сваку од 10 бања, каже Танасијевић за Спутњик.

    А на списку су специјална болница Бујановац, Бања Ковиљача, Нишка Бања, Златибор, Сокобања, Рибарска Бања у Крушевцу, „Меркур“ у Врњачкој Бањи, „Гејзер“ у Сијаринској Бањи, као и Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој Бањи и „Термал“ у Врднику. У тим лечилиштима запослено је око 2.400 радника.

    Србија има близу 50 бања, а секретар Удружења бања Србије Владан Вешковић сматра да је њихов горући проблем 5.500 лежајева који нису у функцији. Због тога је без посла остало око 2.700 људи. Губимо и око милион ноћења годишње, а држава је ускраћена за 360 милиона динара на основу наплате ПДВ-а.

     

    Слично:

    Тесла, планине, бање и манастири на сајму у Москви
    Објављен списак 17 предузећа чија се приватизација одлаже
    Тагови:
    ПИО фонд, правобранилаштво, бање, имовина, приватизација, Славица Танасијевић, Ксенија Максић, Расим Љајић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога