Слушајте Sputnik
    Заставе Кине и Србије

    Српски орао на крилима кинеског змаја

    © Flickr / Marijanana
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    21142

    Наша земља није повукла ниједан контроверзан потез који би на било који начин могао да се сматра непријатељским. И то што Србија није чланица ЕУ и НАТО-а привукло је Кинезе да овде инвестирају.

    Kинески амбасадор Ли Манчанг најавио је да ће за који дан на разговор у Србију доћи група кинеских стручњака заинтересованих за Рударско-топионичарски басен (РТБ) Бор. За ту црну рупу српске привреде чекамо инвеститоре са Далеког истока који једини могу да се изборе са проблемима дугогодишњег губиташа. Као у случају Железаре Смедерево, која је само пола године по преласку у кинеске руке почела да послује позитивно. После тога, како рече премијер Александар Вучић, у Београду можемо кинеском народу и држави да подигнемо споменик из захвалности за све што су за нас учинили.

    Показатељ тога да се ствари у српско-кинеским односима крећу у добром правцу је то што је недавно у Београду отворена Кинеска банка, безвизни режим је већ успостављен, најављено је за ову годину и отварање директне авио-линије Београд—Пекинг.

    Да у питању није тек списак лепих жеља види се из изјаве амбасадора Лија да је недавно у Кини разговарао са представницима три авио-компаније, које је позвао да дођу у Србију на разговор, да постоји интересовање за директни лет и да очекује да он буде успостављен. Рекао је и да су бар две кинеске компаније заинтересоване да траже документацију за РТБ Бор, чији позив за подношење понуда за избор консултанта за привлачење стратешког партнера је отворен до 8. фебруара. Ради се, каже Ли, о огромном пројекту, у који су, додао је, премијер Вучић и он директно укључени.

    Безвизни режим на 30 дана од уласка у земљу између Србије и Кине успостављен је 15. јануара. Србија је једина држава у Европи са којом Кина има такав споразум, а Ли због тога очекује долазак 100.000 туриста из његове земље. Шта је то што је Србију учинило свеобухватним стратешким партнером Кине у овом делу света, а Источног змаја можда већ у блиској будућности чини нашим економским залеђем? По оцени саговорника Спутњика, стручњака за Кину, у основи је ипак политика која је прокрчила пут привредној сарадњи са најмногољуднијом земљом и другом привредом света. Сарадник Института за новију историју Србије др Јован Чавошки и дугогодишњи коментатор збивања у Кини и на Далеком истоку Борислав Коркоделовић сматрају да у српско-кинеским односима постоји јака политичка основа која се деценијама развијала, и да ће Србија у овом делу света увек бити добро позиционирана у односу на Народну Републику Кину.

    „Ја мислим да је у основи та политичко-историјска димензија, иако то Кинези неће отворено рећи. У њиховој перцепцији Србија јесте наследник СФРЈ, а по распаду државе она није повукла ниједан контроверзан потез који би на било који начин могао да се сматра непријатељским. То су многе земље бивше Југославије или Источне Европе радиле“, каже Чавошки.

    И Коркоделовић указује на традиционално добре односе са Кином, да су дипломатске везе ојачале у последњих седам-осам година, а да ове последње године карактерише истинска приврженост руководства двеју земаља да те односе географски удаљених држава приближе што више.

    Он подсећа на „емотивне моменте“ које Кина памти, да Србија није била радикална попут осталих да са њом замрзне везе по окончавању владавине комунизма на овим просторима. У том транзиционом периоду, знатан број бивших социјалистичких земаља, па и оних са простора бивше Југославије, такође је замрзнуо везе са НР Кином. Македонија је, каже Коркоделовић, чак признала Тајван као представника кинеске државе, али је после бурне реакције Пекинга морала да поништи тај свој акт.

    Последњих година се јако пуно ради на томе да се привуку кинеске инвестиције. Треба имати у виду да су Кинези практични, трговци са огромним искуством. Изузетно су тврди преговарачи, али када постигну споразум, онда је то нешто чега се веома придржавају и очекују то и од друге стране, каже Коркоделовић. На питање чиме је Србија заслужила посебан статус стратешког партнера 2009, који је прошле године подигнут на виши ниво свеобухватног стратешког партнерства, он ипак, сматра да је ту улогу одиграо и спољнополитички фактор.

    Од значаја је то што, на пример, Србија није, попут Хрватске, ушла у НАТО. Србија је, како напомиње, вођењем спољне политике на четири разбоја вероватно била најповољнији партнер Кини на овим просторима.

    Коркоделовић, као и Чавошки, посебно значајним у односима са Кином види долазак у Србију Кинеске банке, четврте у свету по снази. Коркоделовић сматра да су њен долазак, али и најава доласка осигуравајућих кућа из Кине, порука кинеским фирмама да могу слободније и безбрижније да долазе и послују овде јер имају залеђину у финансијским институцијама из своје земље.

    „Кинеска банка у Београду задужена је за простор читаве југоисточне Европе, дакле за државе бивше Југославије, Румунију, Бугарску, Албанију, Грчку“, напомиње Чавошки. Кад је у питању Бор, он додаје да је Кина изузетно заинтересована за експлоатацију бакра, који им је потребан у изради каблова за високе технологије. Они су највећи инвеститори у три земље које су велики извозници бакра у свету — Замбији, Чилеу и Аустралији. Указује, такође, и на посебан положај Србије, која због тога што није чланица ЕУ омогућује флексибилније инвестирање, неограничено правилима ЕУ.

    „Наравно да треба да искористимо те могућности за развој сопствених економских капацитета и за јачање своје политичке позиције у оваквим турбулентним геополитичким временима која ће се, несумњиво, одразити и на овај наш простор југоисточне Европе“, закључио је сарадник Института за новију историју Србије, који је докторирао на Пекиншком универзитету.

    Слично:

    Си и Вучић о Железари и будућим пројектима
    Глобализам из Давоса на кинески начин
    Кинески ветар у леђа Србији и српској привреди
    Тагови:
    РТБ Бор, српско-кинеска сарадња, Кинеска банка, кинеска економија, улагања, Железара, Јован Чавошки, Борислав Коркоделовић, Ли Манчанг, Александар Вучић, Пекинг, Београд, Кина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога