Слушајте Sputnik
    Раскрсница

    Хоће ли Србија бити европска раскрсница

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    72816

    Иако за Србију важи да је за Запад — „капија Истока“, а за Исток — „капија Запада“, вишедеценијско лоше стање српских путева и пруга учинило је да наша држава није користила свој повољан географски положај.

    Као да се ствари постепено крећу набоље. Како који државник посети Србију, разговара се и о изградњи пруга и нових путних праваца који би од наше земље требало да начине велику саобраћајну раскрсницу од европске важности.

    Пруга и ауто-путеви ће повезивати Београд са регионом.
    Googlemaps
    Пруга и ауто-путеви ће повезивати Београд са регионом.

    Дакле, шта би Србија од најављених капиталних инфраструктурних пројеката могла да добије у наредној деценији:

    Пруге

    Најважнији правац који би од Србије требало да направи важно железничко чвориште је онај који повезује грчке луке Солун и Пиреј са престоницом Мађарске, Будимпештом.

    За овај правац заинтересовани су кинески инвеститори, који су и власници грчких лука. Прва фаза изградње подразумева модернизацију деонице између Београда и Будимпеште, а Србија је обећала максималну брзину у пројектовању и градњи како би делови деонице заживели до јуна 2017.

    Друга деоница би требало да се модернизује и гради од Ниша, преко Скопља до Солуна и Атине.

    Циљ је, према речима српског премијера Александра Вучића да се време путовања робе од Будимпеште до Солуна скрати са садашњих 49 сати на 30 сати, а да путници од Београда до Солуна стигну за 6 сати. Ово би, у најбољем случају, требало да се заврши до 2020. О свему су у протекла два дана причали премијери Србије и Грчке Алекандар Вучић и Алексис Ципрас.

    Путеви

    1.     Ниш—Приштина—Тирана—Драч

    Пре четири године изграђен је ауто-пут са четири траке између Тиране и Приштине. Још 120 километара требало би да буде изграђено кроз Србију на деоници Ниш—Куршумлија—Прокупље—Мердаре. Тако замишљен ауто-пут повезаће Ниш са лукама Драч и Валона, о чему су премијери Србије и Албаније, Александар Вучић и Еди Рама, у неколико наврата разговарали, а све је подржала и Европска унија.

    2.     Београд—Сарајево

    Изградњом ауто-пута Београд—Сарајево скратило би се путовање између две престонице са пет сати на три и по сата. Ауто-пут ће на српској страни пролазити поред Пожеге, одакле ће до Београда бити повезан Коридором 11, а ићи ће до Вишеграда у дужини од око 100 километара. Власти БиХ би требало до почетка марта да одреде руту којом ће пролазити ауто-пут. О томе је Вучић прошле недеље разговарао и са премијером БиХ Денисом Звиздићем.

    3.     Београд—Подгорица—Бар

    Путовање од Београда до црногорског приморја постала је права ноћна мора за многе туристе — траје око 12 сати, једини пут за Црну Гору је Ибарска магистрала, у летњим месецима презагушена, и на њој су саобраћајне несреће биле бројне. Када коначно пређу у Црну Гору, туристи морају да савладају деоницу пута кроз кањон Мораче, такође веома ризичну.

    Међутим, када буде завршена деоница ауто-пута од Пожеге до границе са Црном Гором и ако ауто-пут на црногорској страни од Бара до Бољара буде завршен, биће знатно скраћен пут од Београда до Јадранског мора.

    Слично:

    После 40 година почела обнова барске пруге
    Потписан уговор о реконструкцији дела пруге Београд—Будимпешта
    Руски рецепт за српску железницу — километар пруге на дан (аудио)
    Руси почињу обнову барске пруге
    Брзе пруге Србије — са 30 на 120 километара на сат
    Србија и Албанија заједно ће градити путеве и пруге
    Тагови:
    ауто путеви, брзе пруге, обнова, изградња, Денис Звиздић, Еди Рама, Алексис Ципрас, Александар Вучић, Драч, Бар, Будимпешта, Скопље, Тирана, Ниш, Албанија, Македонија, Мађарска, Црна Гора, Београд, Кина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога