Слушајте Sputnik
    Поштански стари сандучићи

    Држава да врати имовину коју су комунисти отели

    CC BY 2.0 / Jovan Marković / U Gotta Message
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    3165

    Питање власништва над земљом је оно које чека да буде решено. Не значи да је државна својина свака која није приватна. Уз то, Агенција за реституцију до сада је вратила тек четвртину земљишта.


    Да ли је одредба из несрећног Споразума о стабилизацији и придруживању Србије ЕУ, према којој од 1. септембра треба да озаконимо могућност продаје земље странцима, отворила и погурала и нека друга питања. Одговарајући управо на питање о продаји земље странцима, министар пољопривреде Бранислав Недимовић је указао на то да још није до краја решено питање власништва над земљом.

    „Изменићемо прописе у складу са праксом која постоји у другим земљама. Морамо да уведемо ограничавајуће механизме како би сачували интегритет људи који желе да купе земљу јер нисмо комплетно завршили реституцију, односно поврат земљишта бившим власницима, нити смо завршили имовинско правне односе. А не желимо никога да доведемо у правну заблуду да купи земљу која ће касније бити спорна“, изјавио је пре две недеље Недимовић у интервјуу хрватском „Пословном дневнику“.

    Да ли је Србији потребна земљишна реформа којом би биле исправљене неправде из прошлих времена, када су аграрне реформе цепале, прекрајале и одузимале земљиште домаћинима и породичним газдинствима. Државна, односно друштвена својина настала је 1945. године спровођењем Закона о конфискацији имовине народних непријатеља и Закона о аграрној реформи и колонизацији. По овом основу у земљишни фонд само са подручја Војводине унето је 668.000 хектара.

     

    Потом је 1947. године 21.500 хектара пољопривредног земљишта пренето у друштвену својину конфискацијом због неизмирених обавеза по основу откупа пољопривредних производа. Та земља је враћена бившим власницима 1991. године. По Закону о пољопривредном земљишном фонду из 1953. откупљено је и додељено пољопривредним организацијама 101.700 хектара обрадивог пољопривредног земљишта. И та земља је враћена 1991. године. Од 1954. године обрадиво пољопривредно земљиште је увећавано углавном куповином од приватног сектора.

    На тај начин је земљиште у друштвеној својини повећано за око 300.000 хектара. Та категорија земљишта је после 1992. године могла бити предмет докапитализације или продаје.

    Могло би се рећи да је Србија била прва држава Источне Европе која је спровела реституцију после Другог светског рата. Скупштина Србије је 1991. године усвојила Закон о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа. На основу тога је бившим власницима враћено око 150.000 хектара земље. Највише у Војводини, око 123.000 хектара.

    Шта је са реституцијом која је у току? Измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту су јасне да се земљиште које подлеже реституцији не може продавати. У Агенцији за реституцију Спутњику је речено да се више од 20.000 захтева односи на повраћај одузетог пољопривредног земљишта. Подсећају да је земља одузимана по више основа и да је у случају конфискације неопходно спровести поступак рехабилитације бившег власника и проверити евентуално његово учешће у окупационим снагама. До сада је, како кажу, враћено више од 19.230 хектара пољопривредног земљишта у поступку грађанске реституције, што представља више од 25 посто земљишта које може да се врати.

    Напомињу и да је у поступку реституције црквама и верским заједницама враћено још око 24.140 хектара пољопривредног земљишта.

    „Очекивани рок за завршетак поступка реституције је између пет и седам година. У случају да имовина не може да се врати у натуралном облику, бивши власници, односно њихови законски наследници имају право на обештећење у новцу и обвезницама“, кажу за Спутњик у Агенцији.

    А шта је тренутно државно пољопривредно земљиште? Према Пољопривредном попису из 2012. у Војводини га има више од 600.000 хектара. Ако бисмо се, међутим, равнали према научним подацима до којих је дошао професор Никола Гаћеша са новосадског универзитета још у другој половини прошлог века, класичне државне својине могло је да буде свега 250.000 хектара. Али статистика је у категорију државне земље сврстала и задружну својину и сеоске пашњаке и сваку другу својину која није приватна.

    Констатујући да је Србија решила да активира необрађену државну земљу, министар Недимовић је у интервју хрватском листу рекао да у овом тренутку имамо негде око 450.000 хектара државне земље коју смо ставили у функцију. Идеја је, додао је, да ставимо још око 150.000 хектара, а фокус је да се земља даје на дугогодишњи закуп онима који ће покренути не само производњу, него и прераду и прерађивачке капацитете.

    Како рече Недимовић, нисмо комплетно завршили реституцију, односно поврат земљишта бившим власницима, нити смо завршили имовинско правне односе. Да ли то значи да нам је после оне о одузимању земље, потребна нова земљишна реформа.

    Слично:

    Стоку, летину и ратаре „покосиле“ нове газде
    Хектаре ПКБ-а меркају странци
    Тајкуни и странци у бразди српског сељака
    Тагови:
    државно земљиште, пољопривредно земљиште, власници, одузимање, враћање, реституција, Бранислав Недимовић, Војводина, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога