Београд+ 11°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    РИК

    Председнички кандидати: За војну неутралност и против ње

    © Tanjug/ Тања Валич
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    21169180

    Већина председничких кандидата залаже се за очување војне неутралности Србије, али има и друкчијих мишљења.

    Саша Јанковић, кандидат Групе грађана „За Србију без страха“, каже да ако би лично могао да бира, не види потребу да Србија буде чланица НАТО, али да је то „емотивна реакција“. Зато је, сматра Јанковић, неопходна озбиљна анализа коју би направила министарства одбране, спољних послова и још неколико десетина института, након чега би ту анализу размотрили најумнији људи ове земље и презентовали аргументе грађанима. „Пошто се ради о стварима из корпуса суверености, сматрам да би тако озбиљна питања и грађани морали да потврде“, истиче Јанковић.

    Вук Јеремић, ког је предложила Група грађана „Морамо боље“, каже да чврсто верује да је војна неутралност прави пут. „Као председник предложићу да она буде уписана и у Устав Србије да би то престало да буде тема дневно-политичких препуцавања. Али за разлику од претходне власти, која чињеницу да смо се политички определили за војну неутралности није преточила у конкретна документа, ја ћу то учинити. Наложићу Савету за националну безбедност да под хитно састави нову војну доктрину и стратегију националне безбедности који ће рефлектовати наше опредељење ка војној неутралности“, поручује Јеремић.

    По његовом мишљењу, Србија би као чланица НАТО-а била мање безбедна него као војно неутрална земља. „Чак и кад би нас тамо примили, а не верујем да би били за то спремни, ми бисмо били третирани као савезници другог реда, на нас би се увек гледало са подозрењем и били бисмо доживљавани као тројански коњ Русије. Мислим да би нас то ставило у подређени положај и да би Србија била мање безбедна као чланица НАТО-а него као војно-неутрална земља. На страну то што би нам чланство у НАТО сасвим сигурно покварило односе са Русијом који су једни од најважнијих билатералних односа које данас имамо и које ћемо имати у будућности“, оцењује Јеремић.

    И кандидат Народног слободарског покрета Мирослав Паровић апсолутни је поборник војне неутралности. „Један сам од предлагача закона о војној неутралности зато што сматрам да је неопходно то питање законски решити. За мене је питање војне неутралности знак једнакости са политиком „не у НАТО“, а у овом моменту, а имајући у виду и спољнополитичке промене које се дешавају на нивоу читавог света, пре свега победа Доналда Трампа, чини ми се да војна неутралност Србије значи и да нема сукоба са САД“, наводи Паровић.

    Он додаје да је за активан концепт војне неутралности, где би се Србија наоружавала, јачала своје безбедносне институције и активно се укључила у велику битку против исламистичког тероризма. „На тај начин могла би да буде партнер пре свега са Русијом која је данас највећи борац против исламистичког тероризма али и са свим другима који се искрено боре против исламистичког тероризма“, каже Паровић.

    Истиче да регион има проблем исламиста — на КиМ, у БиХ и у Македонији, те Србија има потпуно право и обавезу да се у ту битку укључи, а као активна војно неутрална земља то и може.

    Саша Радуловић, кандидат покрета „Доста је било“, подсећа да Србија са НАТО алијансом има потписан индивидуалан акциони партнерски план, што је највиши облик сарадње за земље које нису чланице НАТО-а. „У интересу је Србије да у тим оквирима развија сарадњу али на бази партнерских и равноправних односа“, каже Радуловић.

    Према речима Бошка Обрадовића, ког је предложио Српски покрет Двери, Србија несумњиво треба да остане војно неутрална. „Међутим, ниједна држава не може се нормално развијати ако не штити своје националне и државне интересе и ако нема озбиљне снаге безбедности које је штите. Зато је неопходно ојачати српску војску, вратити редовно служење војног рока и ојачати војну опрему и војно наоружање, где видим праву меру у сарадњи са Руском Федерацијом на војно-безбедносном плану и то је нешто што је један од спољно-политичких приоритета Српског покрета Двери“, каже Обрадовић.

    Русија је, како истиче, стратешки савезник и у том смислу треба тражити своје место у новој реконфигурацији светске политичке сцене, а посебно у оном што даје ОДКБ, која омогућава подршку и сигурност и малим народима, која није освајачка и колонијална и која заправо омогућава светску равнотежу у новим околностима.

    Кандидат радикала Војислав Шешељ је дотле против војне неутралности. „Ја сам за приступ Организацији Уговора о колективног безбедности (ОДКБ) под руководством Русије: да будемо пуноправни члан, укључујући и то да се формирају руске базе на територији Србије у оном смеру колико то Русија жели и колико је то руска потреба“, прецизира Шешељ.

    Александар Поповић, ког је предложила ДСС, подсећа да је та странка предала закон о војној неутралности Народној скупштини Србије. „Ту се види наш став а видеће се и став осталих посланика. Свако ће моћи да покаже свој траг“, каже Поповић.

    Милан Стаматовић, који се кандидовао испред Групе грађана „За здраву Србију“, сматра да би Србија требало снажније и јасније да се определи према Русији и да тамо тражи помоћ и подршку. „Историјске, културне и све друге везе показују да морамо више да се вежемо за Руску Федерацију, и у војним и у економском смислу и то је једина шанса да донекле обезбедимо економску и војну стабилност и сигурност. „Морамо да се определимо за јасну политику да ли хоћемо и ту војну опрему, и центар у Нишу. Мислим да можемо да добијемо квалитетнију и бољу опрему ако се определимо само за једну страну јер политика и једне и друге и треће стране неће нас далеко одвести и нико нас неће схватити озбиљно. Ако нам Русија јасно даје повољне услове и у енергетском и војном смислу, и у извозу производа на руско тржиште, не знам због чега бисмо калкулисали и због чега се јасно не определимо“, наводи Стаматовић.

     

    * И осталим кандидатима поставили смо исто питање, али одговоре нисмо добили. Мишљења кандидата наведена су на основу редоследа на гласачком листићу.

    Сутра: Економски предлози председничких кандидата

    Тагови:
    војна неутралност, председнички избори у Србији, србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога