Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1122
    Пратите нас

    Питање је колико ће бирачки одбори поштовати одредбу да може да се пише и шкраба на листићу, али је битно да се види јасно изражена жеља гласача.

    До председничких избора у Србији остале су још две недеље, а друштвене мреже последњих дана усијале су се након информације да ће Републичка изборна комисија прогласити важећим и онај гласачки листић на коме је нешто дописано, нацртано или прецртано, докле год се из њега може поуздано утврдити за ког кандидата је бирач гласао.

    Ова вест затекла је све оне који су веровали да ће се њихов глас на изборима вредновати само уколико у гласачку кутију убаце читко попуњен листић, са јасно заокруженим редним бројем испред имена кандидата и без уметничких слобода попут дописивања коментара, парола или цртежа.

    Бојан Клачар из Цесида за Спутњик каже да могућност да будете креативни приликом попуњавања гласачког листића није новина када је реч о спровођењу избора у Србији и да је РИК одувек имао ту врсту односа према гласачким листићима.

    „Увек се као критеријум узимало то да је неизоставно јасно за кога се на тим изборима гласало, иако је РИК увек претходно обавештавао шта подразумева идеално попуњен гласачки листић. Међутим, последњих неколико година стајала је и та одредба да је могуће прихватити и неки другачији начин попуњавања гласачког листића, а из кога може да се закључи за кога се гласало“, објашњава Клачар.

    И Бобан Стојановић, докторант на Факултету политичких наука у Београду, за Спутњик каже да је ова одредба званично уведена 2012. године у Правила о раду бирачких одбора РИК-а.

    „Сада је питање колико су у том смислу едуковани људи који раде у бирачким одборима и колико ће они уопште знати за постојање те одредбе. Питање је и колико ће поштовати одредбу да можете да радите на листићу шта год желите, али је битно да се види ваша изражена жеља. Значи, можете да прешкрабате све остале кандидате или само неке, али ако је само један заокружен или уоквирен, то је важећи листић“, напомиње Стојановић.

    Ипак, како каже, чак и у случају да такав гласачки листић изазове недоумице код бирачког одбора, постојање ове одредбе је позитивна ствар, посебно због манипулација којих је било на неким претходним изборима.

    „Постојали су чак и докази да су људи улазили са већ попуњеним листићима, а онда износили напоље празне листиће. Сада ће људи, чак и ако из разноразних разлога буду приморани да фотографишу листић као доказ да су гласали за одређену особу или добију већ унапред попуњен листић, моћи да на самом бирачком месту, када су сами и кад их нико не снима, прецртају то што су добили или што су морали да заокруже ради фотографисања и да гласају онако како заиста желе“, истиче Стојановић.

    Бојан Клачар из Цесида објашњава да су бирачки одбори сасвим сигурно упознати са овом одредбом, самим тим што су од РИК-а добили правила о раду, а и сам РИК, како каже, врло често организује неку врсту мање обуке, бар за председника и заменика председника бирачког одбора, где они добију и ту информацију. Он додаје и да ће сваки кандидат имати свог контролора на бирачком месту, па уколико заиста постоје одређени проблеми у смислу идентификације за кога се гласало, контролор увек може да реагује на то и да не потпише записник уколико се са тим не слаже.

    На питање да ли могућност за злоупотребе отвара чињеница да се важећим листићем сматра и онај на којем је име једног кандидата заокружено, а неки други кандидат прецртан, Клачар каже да ту врсту манипулације не би искључио, али јој не би ни дао пресудан, па чак ни неки велики значај.

    „На сваком бирачком месту постоје контролори који могу да реагују на било какву неправилност тог типа. Такође, улазак у ту врсту манипулације, где када је реч о листићима имамо неку врсту онога што се пејоративно зове ’бугарски воз‘, ипак јесте улазак у зону озбиљних кривичних дела и нисам сигуран да у овом моменту постоји било ко у Србији ко је расположен да се на такав начин бави толиким злоупотребама. Заиста сумњам да ће ту бити организоване намере од стране појединих учесника да се на један, фактички криминалан начин, баве злоупотребом бирачког права“, каже Клачар.

    Према његовим речима, има много већих проблема од оних које „украшавање“ гласачког листића може да изазове.

    „Чињеница је да имамо бирачке одборе који генерално немају довољан ниво обуке за спровођење избора на бирачком месту. Дакле, не говорим толико о лошој намери колико о недостатку знања, а када се недостатак знања помеша са тензијом која постоји на бирачким местима, то врло често зна да блокира рад бирачких одбора, учини да се листићи веома споро броје и споро попуњава записник, што прави велику штету као што је то био случај на изборима 2016 године“, оцењује Клачар.

    Како каже, са оваквом изборном администрацијом и оваквим РИК-овим бирачким одборима, једини начин да се потпуно заштити изборни процес јесте чињеница да свака странка, односно кандидат на изборима, има свог контролора на бирачком месту и да на тај начин они контролишу једни друге. Међутим, додаје Клачар, у овом систему нико не може да покрије свих осам и по хиљада бирачких места.

     

    Тагови:
    листићи, гласање, председнички избори у Србији, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога