Слушајте Sputnik
    A Daesh flag

    Зашто су косовски Албанци хтели да сруше Венецију

    © Flickr/ Thierry Ehrmann
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    3293

    Више од 30 одсто Албанца на Косову себе види прво као муслимана, па тек онда као Албанца. Упоредо са парама и проповедницима из исламских држава, на Косово је дошао и радикални ислам, који је потиснуо либерални.

    Хапшење двојице Албанаца са Косова у Италији под сумњом да су припадници ћелије терористичке организације „Исламска држава“ (ДАЕШ), која је планирала да дигне у ваздух историјски мост Ријалто у Венецији, поново је у јавност избацила проблем који косовски политичари „држе под тепихом“ — радикални ислам.

    Није непозната чињеница да су стварање ОВК здушно помогли исламисти који су се борили током рата у Босни, а који су имали кампове у Албанији. Штавише, тврди се да је први терористички одред ОВК био састављен од муџахедина које је формирао Екрем Авдија, познат и као Абусухеиб, средином 1998. године.

    Зашто Албанци са Косова одлазе у ДАЕШ?

    Постоје три верзије. Једна стоји на тврдњи да је у питању враћање дуга, друга да је сиромаштво, а трећа да чврсто верују да је радикални ислам на Косово стигао са Запада, преко хуманитарних организација.

    Сиријски конфликт мобилисао је муслимане широм света у истој мери као и ратови крајем прошлог и почетком овог векa у Авганистану, Ираку, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Стога, закључак је свих који се баве овом тематиком, да не треба да чуди што је можда највећи одзив муслимана баш из наведених држава.

    У Сирији и Ираку, наводи се по разним медијима које нико није демантовао, бори се око 330 Бошњака, 322 Албанца (од тога 232 са Косова). Косово је на врху листе од 22 земље из којих долазе борци Исламске државе, Босна је друга, а Албанија четврта.

    У профил људи који се боре у Сирији и Ираку улазе слабије образовање, рурално порекло, а скоро две петине њих има кривични досије. Ово је један део студије који је направио Косовски безбедносни центар, бавећи се радикалним исламом на Косову. Други део, много озбиљнији, али и забрињавајући говори да се све више младих, и то не само мушкараца већ и жена, девојчица „одаје“ тврдом исламу и одлази у борбу под заставом ДАЕШ-а. По подацима којима располажу косовске институције, чак 42 жене боре се под заставом ове терористичке групе.

    Студија је показала и да, за разлику од пре 15 година, све више омладине на Косову „срља“ у радикални ислам, па више није необично видети усред Приштине готово сваку другу младу жену или тинејџерку у традиционалној исламској одори којом је покривена од главе до пете. То пре рата на Косову није била пракса, чак ни у екстремно руралним муслиманским срединама.

    Прича да је косовско друштво сиромашно те да се због тога све више „Косовара“ одаје оваквој религији не пије воду, јер опште је познато да од 1.700.000 Албанца, колико их незванично има на Косову, половина ради по источноевропским земљама, и то неколико колена, и издржава ону дугу половину која седи код куће.

    Корен, дакле, ширења радикалног ислама на Косову њихови стручњаци виде у чињеници да су од 1999. године на Косову напрасно почеле да се отварају исламске невладине организације, које су деловале под хуманитарним плаштом. Тако се 2000. године појавило„Друштво за оживљавање исламског наслеђа“, које је 2002. стављено на листу терористичких организација. Организација има, иначе, корене у Кувајту и више филијала у неколико десетина држава.

    Појавио се и „Саудијски комитет здружене помоћи за Косово“, који је слао имаме у Саудијску Арабију да се уче арапском језику и шеријату. Поред њих, на Косову има још НВО за које њихове службе безбедности претпостављају да су маска за екстремистичке групе, које данас функционишу на Косову, а које су само у последњих годину дана из Либије, Либана, Уједињених Арапских Емирата и Саудијске Арабије добиле финансијску помоћ већу од 25 милиона евра.

    Од свих западноевропских држава, због ових дешавања на Косову најзабринутија је Немачка. Вероватно с разлогом јер она има и највећи косовску, то јест албанску дијаспору на својој територији — више од 400.000 „Косовара“. Ако томе додамо и да је у име ислама први терористички напад у Немачкој 2011. године, на франкфуртском аеродрому када су убијена два америчка војника, извео потомак косовских Албанаца, онда није ни чудо што се озбиљно занимају за ову појаву међу косовским Албанцима.

    Припадник терористичке организације ОВК
    © AFP 2018 / ERIC FEFERBERG

    Немачки стручњаци за безбедност упозорили су да последњих година на Косову јача строги облик ислама, који је на Балкан стигао под саудијским утицајем и потискује ранији либерални ислам. Они подсећају да Косово има близу два милиона становника, као и да је ту територију од 2012. до данас напустило 316 људи са намером да се прикључи ДАЕШ-у. Њих 58 је у међувремену погинуло, а 117 их се вратило на Косово. Приштина води истрагу против 237 особа због сумње да су учествовале у организовању и извршењу терористичких дела, регрутовању и подршци, као и финансирању тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.

    Према подацима безбедносних стручњака, више од 50.000 „Косовара“ следи конзервативни ислам. Институт за политичке студије (КИПРЕД) из Приштине је прошле године објавио студију о утицају вере на косовски идентитет. Аутор те студије Лулзим Пеци објаснио је да се 57 посто муслиманских Албанаца на Косову осећају као Албанци, док се 32 посто дефинише као муслимани, па тек онда као Албанци.

    „У овој другој групи се види велики помак идентитета од лингвистичке етничке припадности, такозване говорне нације, према верско-етничком друштву“, наводи се у студији.

    У истој се упозорава да уколико се тај процес настави, постоји опасност од нестанка„албанства“ какво познаје косовско друштво, а то би значило и крај секуларног и, како кажу, прозападног Косова.

    У студији је наведено да је утицај исламских земаља, и исламизација Албанаца по завршетку рата на Косову почела полако. Саудијска Арабија, Кувајт и друге исламске државе навелико су инвестирале у обнову и изградњу џамија, слале су проповеднике и помагале сиромашне. Данас на Косову имамо 742 џамије, а ту су још и друге муслиманске установе, као што је школа Курана. Упоредо са парама и проповедницима, на Косово је дошао и радикални ислам, који је потиснуо либерални.

    Осим чињенице да би радикални исламисти са Косова могли да изведу терористичке нападе, други проблем је криминална мрежа која је створена за кријумчарење наркотика, оружја и људи, што је један од важнијих извора финансирања терориста. 

    Европски медији пуни су натписа у којима се тврди да се дрога која долази из Авганистана, а прерађује се у Турској, транспортује на Косово, где је преузимају албански нарко-дилери и пребацују разним каналима у Западну Европу. Ови канали имају два крака — један иде преко Албаније за Италију, а други преко Бугарске и Мађарске. Као главни центар албанске нарко-мафије наводи се Женева, а истиче се и да албанска нарко-мафија држи 75 одсто тржишта у Европи.

    Тагови:
    ДАЕш, терористи, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога