Београд+ 4°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Производња нафте

    Америци нафта преча од Асада

    © Fotolia/ Ded Pixto
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тимур Блохин, Сандра Черин
    0 61

    САД су се помириле са чињеницом да њихова досадашња политика није успела, а Трамп има тај луксуз да све грешке пребаци на администрације бивших председника Обаме и Буша Старијег.

    Високи амерички званичници прошле недеље учинили су драматичан заокрет у односу на претходну спољну политику САД, чији је циљ био да се отарасе сиријског председника Башара ел Асада, а нове изјаве практично показују да политика Обамине администрације у Сирији није успела.

    Наиме, портпарол Беле куће Шон Спајсер изјавио је да САД „треба да прихвате политичку реалност на терену у Сирији“, а то је да је Башар ел Асад председник и лидер суверене земље. Истовремено, америчка амбасадорка у УН Ники Хејли истакла је да приоритет Вашингтона више неће бити да, како је рекла, „седе тамо и концентришу се на истеривање Асада“, а током посете Анкари, амерички државни секретар Рекс Тилерсон такође је изјавио да ће се САД повући од свог претходног ставе и да ће Асадов статус на дуже стазе одлучити сиријски народ.

    Стеван Гајић из Института за европске студије за Спутњик каже да су овакве изјаве америчких званичника очекиване, јер је Доналд Трамп још током председничке кампање истицао да су Сирија и Ирак места у којима се развија тероризам, а да Асад не представља претњу у мери у којој је то исламски тероризам.

    „Мислим да је садашња политика признавање фактичког стања на терену, а оно је такво да је од тренутка када је Алеп ослобођен, без обзира на то што ће сиријски рат трајати још неко време, ратна срећа је прешла на страну сиријске владе и Башара ел Асада и тренутно се успостављају нове зоне интереса. САД су се помириле са чињеницом да су Руси ушли у Сирију и да ће ту вероватно и остати у својим базама и да су заузеле или повратиле одређени део своје интересне сфере још из совјетског времена“, оцењује Гајић.

    У таквим околностима САД сада желе део колача славе од победе над терористима и зато се жури са заузимањем Мосула и Раке.

    „САД су се помириле са чињеницом да њихова досадашња политика није успела, а Трамп има тај луксуз да све грешке пребаци на администрације бивших председника Обаме и Буша Старијег, што је заправо и чинио током читаве своје предизборне кампање“, каже Гајић.

    Саид Гафуров, уредник руског портала „Правда“ и стручњак за Блиски исток за Спутњик сматра да Трампова администрација има веома прагматичне интересе у Сирији, који се пре свега односе на налазишта енергената на североистоку те земље.

    „Требало би имати у виду да Тилерсон одражава интересе нафтних компанија и зато сматра да је производња црног злата много важнија од рушења Асада, тим пре што га и даље подржава већина сиријских грађана. То не значи да се САД више неће мешати у ситуацију у Сирији, али је чињеница да сада имају другачије приоритете, њих пре свега интересује Далеки, а не Блиски исток“, каже Гафуров и додаје да Вашингтон мора да се позабави системом заштите од растуће моћи кинеске ратне морнарице, то су огромне паре и то је прави приоритет за САД.

    „Према његовим речима, уколико дође до још већег размимоилажења између Европе и Русије поводом Сирије, он не искључује да ће Вашингтон бити на страни Москве, јер САД најмање желе да, на пример, Француска ’преузме‘ Сирију“, каже Гафуров.

    „Став европских земаља о Асаду се не мења, што тумачим као покушај обнове неоколонијалне управе у Сирији. Европске земље желе марионетску владу у Сирији и управо зато је Француска ’удомила‘ корумпиране сиријске функционере који су побегли из Дамаска када је Асад почео борбу против корупције“, напомиње Гафуров.

    Јуриј Мавашев из Центра за проучавање савремене Турске за Спутњик оцењује да Тирлерсонова изјава значи да Вашингтон признаје да је неопходно пристати на статус кво, који је у Сирији успостављен захваљујући пре свега напорима Русије, Турске и Ирана.

    „Мислим да је Тилерсон свестан да је неопходно коначно успоставити границе утицајних зона у Сирији и да његова реторика на неки начин потврђује да је прагматична Трампова администрација свесна да сиријски проблем може бити решен искључиво заједничким напорима. Не искључујем могућност да ће након састанка Тилерсона и Чавушоглуа у Анкари, који је одржан 30. марта, САД смањити и подршку сиријским Курдима“, закључује Мавашев за Спутњик.

    Тагови:
    Рекс Тилерсон, Трамп, Буш, Башар ел Асад, Обама, САД, Русија, Вашингтон
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога