Београд+ 23°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Емануел Макрон

    Француска чека: Макрон се још тражи — између Наполеона и Јупитера

    © REUTERS/ Eric Feferberg
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 39907

    Треба очекивати одржавање најближих односа са САД, али имати на уму и да односи анимозитета са Русијом нису део француске традиције, нити је то у интересу Француске као велике европске силе.

    У првим данима мандата, нови председник Француске састао се у Паризу са руским лидером Владимиром Путином, а у француској престоници јуче су се нашли немачка канцеларка Ангела Меркел, поводом састанка француске и немачке владе, као и амерички председник Доналд Трамп, главни гост Макрона поводом обележавања Дана пада Бастиље.

    Само два месеца од инаугурације младог, амбициозног шефа Јелисејске палате, поставља се питање — да ли Макрон мења Француску и успева ли да се глас те земље боље чује у међународним односима, или су у праву његови критичари који Макрона пореде са Наполеоном и тврде да он замишља да је „француска верзија римског бога Јупитера“?

    Никола Јовановић, програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој, сматра да Макрон изврсно користи позицију Француске и њене адуте у глобалној дипломатији, који би тој земљи могли да врате део старог сјаја.

    „Он користи већ испробани рецепт — да се Француска као једна од великих сила не сврстава стопроцентно ни са једном од две суперсиле, ни са Америком, нити са Русијом, док у Европи покушава да оствари баланс између блиског савеза са Немачком и прикупљања симпатија великих чланица Уније, пре свега на југу континента. Таква позиција Француској омогућује да активно учествује у свим светским главним досијеима, али и да остане најутицајнија држава-чланица ЕУ после Немачке“, каже Јовановић за Спутњик.

    Он додаје да је, иако је рано за коначну оцену, сигурно да је нови француски председник свој петогодишњи мандат започео врло компетентно у спољној политици и показао да јесте изданак француске елите која је дала кандидата који земљи може да врати део старог сјаја. Јовановић напомиње да је Макрон интервенциониста и атлантиста, што се, каже, види и по томе да је на обележавању Дана пада Бастиље почасни гост амерички председник Трамп.

    „Треба очекивати одржавање најближих односа са Сједињеним Државама, али имати на уму и да односи анимозитета са Русијом нису део француске традиције, нити је то интересу Француске као велике европске силе. Макрон одржава добре радне односе са Москвом између осталог и зато што су за његову земљу огроман проблем тероризам и превирања на Блиском истоку, а у последњих неколико година је јасно да се борба против тероризма и решавање евентуалних нових граница и новог поретка на Блиском истоку не може решавати без Русије као велике силе. Са друге стране, привилеговано партнерство ће Макрон ипак тражити у оквиру европске породице“, напомиње Никола Јовановић.

    Према његовом мишљењу, Француска покушава да економски буде у блиском савезу са Немачком, труди се да свој порески систем изједначи са немачким и да ту земљу сустигне по продуктивности, тако да две земље постану и остану економски мотор Европе.

    Милош Јовановић, доцент на Правном факултету и добар познавалац прилика у Француској, међутим, каже да није сигуран да Макрон засад мења своју земљу, јер је током председничке кампање био врло магловит када је реч о спољној политици, а слична ситуација је и откад је на власти.

    „Осим врло веште политичке комуникације и видне енергије коју има, и даље се не види баш најбоље шта он заправо жели да ради и како мисли да позиционира Француску. Он је Трампа позвао на обележавање пада Бастиље, наравно и да маркетиншки профитира од доласка америчког председника, али је такође не тако давно критиковао Трампову одлуку да повуче САД из Париског уговора о климатским променама. Такође, први страни државник са којим се као француски председник састао била је немачка канцеларка Ангела Меркел, а ево сада видимо да је критикује. Дакле, он још у приличној мери тражи себе. То се не види само у спољној већ и у унутрашњој политици, где нешто што је обећао не испуњава, или чак ради потпуно супротно“, објашњава Милош Јовановић.

    Он додаје да је једино што се знало било то да Макрон жели да ојача Европску унију и да издвоји неку врсту језгра које би федерализовао. То је намеравао да уради са Немачком, која, међутим, засад за то није заинтересована.

    „Што се тиче неких озбиљних проблема унутар Француске, Макрон током кампање о томе није говорио. Дакле, када је реч о питању француског идентитета или неког другог економског модела, Макрон је ту апсолутно на стази политичке коректности. То су утабане стазе, и у том смислу има све више чланака који говоре да је то заправо један технократски приступ власти, ништа више и ништа мање од тога, и да као такав у суштини неће много тога променити у Француској. Односно, криза ће се продубљивати у сваком погледу“, оцењује Милош Јовановић за Спутњик.

    Тагови:
    Макрон, Трамп, Путин, Француска, Русија, Меркел, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога