Београд+ 23°C
Ниш+ 21°C
Слушајте Sputnik
    Војна парада у Пјонгјангу

    Поновно уједињене Кореје? Америка не зна шта ће са Ким Џонг Уном

    © Sputnik/ Iliya Pitalev
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    21549182

    „Пет америчких страхова” од Северне Кореје. Како се мењала Трампова политика према режиму Ким Џонг Уна и како ће Америка одговорити на изазов упућен из Пјонгјанга у тренутку када севернокорејске нуклеарне ракете могу да досегну америчко тло?

    Амерички студент Ото Вармбир, којег су 2015. власти Северне Кореје ухапсиле зато што је са зида хотела у Пјонгјангу, где се налазио на студијском путовању, скинуо пропагандни постер и осудиле га на 15 година принудног рада, преминуо је почетком јуна, дана када је ослобођен.

    Откако је осуђен, о Вармбиру се није знало ништа. Тек недељу дана пре него што је ослобођен, његови родитељи обавештени су да је у коми од средине 2016.

    Недуго потом, Северна Кореја је 4. јула, на дан када Америка уз роштиљ и ватромет слави Дан независности, извршила успешну пробу своје прве интерконтиненталне балистичке нуклеарне ракете.

    У америчкој јавности, овакав развој догађаја схваћен је као намерно бацање рукавице у лице Америци и администрацији председника Доналда Трампа. То је и понукало аналитичаре и тинк тенкове да се озбиљније позабаве оним што се дешава на Корејском полуострву, подељеном у рату педесетих година прошлог века, рату који до данас није формално окончан.

    Један од најважнијих и најугледнијих института који се баве изучавањем међународних односа јесте вашингтонски „Брукингс институт”. Његови аналитичари Џонатан Полак и Еванс Ревере у последње две недеље објавили су серију анализа које се баве питањем односа администрације Доналда Трампа према Северној Кореји и режиму Ким Џонг Уна.

    У почетку је Трамп убеђивао америчку јавност, пишу Полак и Ревере, да се никада неће догодити да Северна Кореја лансира интерконтиненталну балистичку нуклеарну ракету. То се ипак догодило и Северна Кореја сада поседује оружје дугог домета, које може да досегне америчку територију (Аљаску и нека острва у архипелагу Хаваја).

    Према мишљењу ових аналитичара, Америка има, како кажу, „пет основних страхова“ од могућег развоја догађаја. Први је тај да је Ким Џонг Ун неспособан за рационално расуђивање и да се стога не може обуздати.

    Други је да ће поседовање ракета дугог домета омогућити Киму да раздвоји Америку и њене регионалне савезнике, Јапан и Јужну Кореју. Трећи, који је последица другог, јесте да ракете дугог домета у поседу Северне Кореје могу да подрију поверење Јапана и Јужне Кореје у америчке гаранције за одвраћање. То би, у крајњем случају, довело до тога да би амерички савезници почели сопствене нуклеарне програме, чинећи на тај начин, како кажу Полак и Ревере, непоправљиву штету режиму непролиферације и регионалном безбедносном поретку.

    Четврти страх односи се на чињеницу да Кимов режим, који је у сталној потрази за новцем, може да се укључи у нелегални извоз нуклеарне технологије и материјала другим земљама, организацијама и особама који намеравају да развију тајне нуклеарне програме. Пети страх односи се на могућност да, како кажу, пукотине и рањивости севернокорејског система могу да угрозе централну контролу нуклеарних снага Пјонгјанга, што може да доведе до непредвидљивих последица.

    У почетку, када је Ким Џонг Ун у новогодишњој честитки најавио пробу ракете дугог домета, Трамп није веровао да ће се то догодити, што је и јавно објавио.

    Касније је покушао да проблем реши војном претњом. Такав приступ само је унервозио америчке пријатеље и савезнике, пишу Полак и Ревере, док је Пјонгјанг био уверен да Трамп блефира и вероватно био мотивисан да убрза припреме за пробу.

    Тада се америчка администрација пребацила, како кажу аналитичари, на уравнотеженији приступ описан терминима „максималног притиска и ангажмана“.

    Овај приступ комбинује тешку реторику, пооштравање санкција и спремност за преговоре. Да се одлучи на овакав курс, пресудило је је убеђење, пишу аналитичари, да би само јаче и свеобухватније мере, примењене у сарадњи са савезницима и партнерима, могле да убеде севернокорејског лидера да одустане од нуклеарног програма и да све то мора буде увезано са дипломатским напорима.

    Како, међутим, постићи циљ када је Америка изгубила много од свог лидерства, питају се аналитичари. Одустајање од Транспацифичког трговинског споразума и Париског споразума о клими, као и Трампова критика лидера земаља које су давнашњи амерички савезници, подрили су ефективност америчке дипломатије, пишу Полак и Ревере.

    Пред америком су два пута, сматрају ови аналитичари. Први је да, уколико Ким покаже непредвидљивост у свом понашању, Америка свргне режим у Пјонгјангу. Међутим, недавно искуство Америке у променама режима не улива поверење, кажу они.

    Као много бољи пут Полак и Ревере наводе „тиху сарадњу“ САД, Кине, Јужне Кореје и Русије на налажењу решења за, како кажу, алтернативну будућност за Корејско полуострво, које би довело до поновног уједињења Кореје под Сеулом, олабавило кинеске безбедносне недоумице и довело до денуклеаризације полуострва.

    Без обзира на крајњи правац америчке политике, најновија јужнокорејска проба ракете дугог домета подигла је улоге на Далеком истоку. Она наглашава непосредну претњу миру и стабилности. Стога је потребно озбиљно размислити о окончању нуклеарних амбиција Северне Кореје и стварању новог поретка у региону, закључују Полак и Ревере.

    Слично:

    Северна Кореја зна чиме се једино може заштитити
    Родман одушевљен: Северна Кореја? Баш добро путовање
    Северна Кореја саопштила кога ће прво претворити у пепео
    Северна Кореја опет у акцији — непријатно изненађење за непријатеље
    Северна Кореја: Не може нам нико ништа
    Тагови:
    нуклеарне бојеве главе, Трамп, страхови, криза, Ким Џонг Ун, Сверна Кореја, претња, политика, Еванс Ревере, Џонатан Полак, Доналд Трамп, Ким Џонг Ун, Северна Кореја, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога