Слушајте Sputnik
    Човек користи мобилни телефон да би очитао код за паметну налепницу на аутобуском стајалишту у Сантандеру. Паметна налепница пружа информације о реду вожње градског превоза

    Није фантастика: Телефони ће „отпустити“ банкаре, а храну ће да купују — фрижидери

    © AFP 2018 / ANDER GILLENEA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 59

    Дигитални начин плаћања је главни узрок зашто ће све већи број службеника постати вишак у банкама. И у неким банкама код нас у последње две године је тај вишак износио око хиљаду службеника.

    Према подацима британског „Телеграфа“, у првих шест месеци ове године, бесконтактна плаћања преко паметних телефона у свету достигла су 407 милиона евра, што је скок од 336 одсто у односу на годину раније. Предвиђања су да ће до 2020. године 38 одсто плаћања у Европи бити дигитално. Неки већ одбијају готовински начин плаћања.

    Резултати истраживања које је компанија „Мастеркард“ урадила ове године у 11 европских земаља показали су да је 85 одсто испитаника већ користило дигиталне услуге у својој банци. Предњаче Шпанци. Чак 93 одсто их користи. Истраживање је показало да готово половина Европљана жели да своју банку замени онлајн банком.

    Каква је ситуација са Србијом?

    Професор Београдске банкарске академије Бранко Живановић за Спутњик каже да је бесконтактно плаћање путем паметних мобилних телефона код нас први пут ушло у употребу 2003-2004. године и да већина банака код нас има капацитете за такав вид плаћања који почиње да доминира у такозваном ритејл сектору, у малопродајним центрима и парковима којих је и код нас све више. Путем мобилног телефона, додаје он, и мање фирме могу да обављају најдиректнија плаћања.

    Он подсећа да имамо једну банку специјализовану за такву врсту услуга. Реч је о „Теленор банци“ која је, како каже, више парабанкарска институција. За годину дана је отворила више од 100.000 рачуна.

    „И ми идемо том стазом. Нисмо водећи у нашем региону, али генерално у овом делу југоисточне Европе сви смо негде близу. Не можемо се поредити са Швајцарском, скандинавским земљама, али идемо тим путем", објаснио је Живановић. Он напомиње да поседовање андроида није више ексклузивитет, а плаћање путем њега могуће је сваком ко има отворен текући рачун у банци.

    На питање колико је такав начин плаћања заступљен у свету, професор Београдске банкарске академије истиче да је оно у плаћању „на мало" веома заступљено.

    „Безготовинским новцем се у Шведској и Данској чак купују и новине на улици. До те мере је дошло. Оно што је изненађујуће, и у земљама Африке, у Нигерији, пре свих, добија све веће учешће", истиче Живановић.

    Он напомиње да су трошкови банака код дигиталног плаћања много мањи него они које имају када је у питању класичан начин. Како је навео, по анализама Банке Америке, дигитална трансакција филијалу кошта чак 46 пута мање на годишњем нивоу него када ту услугу пружа на класичан начин на шалтеру.

    „Дигитални начин плаћања је главни узрок зашто ће све већи број службеника постати вишак у банкама. И у неким код нас је у последње две године тај вишак износио око 1000 службеника", навео је он.

    На питање о томе колико је тај начин плаћања безбедан и да ли може доћи до злоупотребе података, Живановић истиче да је све безбеднији и да је свакако безбедније држати новац у телефону и на рачуну, него код куће и плаћати кешом.

    „Банке интерно прате шта су ваша просечна плаћања. У случају да вам неко украде телефон и пробије вашу шифру, банка ће вас после неуобичајено високог плаћања у односу на вашу статистику позвати, стопирати даље трансакције. Зато средства могу да вам скину са рачуна само једном. То праћење је можда и ружно, али они у сваком тренутку у домену заштите ваших средстава и своје репутације вас и додатно штите, раде оно што не очекујете и нисте тражили", објашњава Живановић.

    Тај начин плаћања је безбеднији и због чињенице да је трагом новца лако ићи. Чињеница је, како напомиње, да је лако пратити где су паре отишле. Паре са вашег рачуна у случају крађе неко негде мора да пребаци, и тај траг је лако наћи. Уз то, у безбедност се, каже, све више улаже. Тако је једна велика банке код нас, чија је централа у иностранству, прошле године уложила више од 27 милиона евра динара у истраживање софтвера који ће заменити не само моментална плаћања него и одобравање средстава на мало, указује Живановић за Спутњик. Тај трошак се, како додаје, уштедама на другој страни, исплати већ за годину дана.

    А шта нам све доноси будућност, с обзиром на то шта је данас све у игри када је у питању дигитално плаћање, тешко је и замислити.

    Плаћање селфијем, које је прво тестирано у САД, Канади и Холандији, данас се користи и у Великој Британији, Шпанији, Немачкој, Финској, Аустрији, Чешкој, Мађарској. Паметна технологија региструје шта сте купили, препозна ваше лице и скине вам новац с рачуна.

    Плаћање препознавањем лица могуће је и у Кини, али у тој земљи која има близу 1,4 милијарде становника, на нешто другачији начин. Иновирали су технологију препознавања лица и ту мобилну апликацију плаћања тренутно користи 120 милиона људи.

    Може се платити и отиском прста на уграђеном сензору, паметним сатом који тренутно „прима" 6,6 милиона трговаца, или паметним огледалом право из кабине за испробање, какве тренутно поседују луксузне продавнице „Ралф Лорен" и „Ребека Мајнкоф". Стручњаци сматрају да ће смарт огледала подићи продају, односно потрошњу, за 59 одсто.

    Од прошлог месеца могуће је платити и кључем од аутомобила. Засад само код неких марки он је толико „паметан" да се њиме могу плаћати и рачуни. А и аутомобили могу да плаћају уместо власника. Тако они који имају нови тип „јагуара" у Великој Британији преко тачскрина у колима могу да плате гориво на одређеним пумпама.

    Једна америчка технолошка компанија удружила се с кинеским интернетским трговачким гигантом „Алибабом“ како би у новим повезаним возилима кроз мобилну платформу омогућили возачима да плате паркинг, бензин…

    Када већ имамо паметне станове, што не бисмо и кућне апарате. Тако машина за веш сама мери колико јој треба детерџента и омекшивача, сама наручи робу и плати је. Ту услугу су заједнички интегрисали „Вирпул“ и „Џенерал електрик“.

    Слично је и са паметним фрижидером који се сам пуни. „Самсунг“ је на тржиште већ избацио огроман фрижидер са екраном осетљивим на додир и три камере у унутрашњости које вам у сваком тренутку преко паметног телефона показују што се налази унутра. Направљена је и апликација за куповину која вам омогућава да купујете одмах с врата фрижидера.

    Будућност је, на жалост неких, изгледа већ стигла, упркос томе што је прошле године у свету 85 одсто свих куповина и даље обављено физички у правим продавницама, пренео је „Еуромонитор интернационал“. Данак коришћењу нових технологија већ су почели да плаћају запослени у банкама. Податак Европске банкарске федерације указује да су банке у Европској унији прошле године затвориле 9.100 пословница и отпустиле око 50.000 радника.

    Будућност банака ће, несумњиво, пружати ружну слику. Празне сале без дотераних шалтерских службеница су, по оцени Живановића, сасвим извесне.

    Слично:

    Нов механизам међународног плаћања — реланост или не
    Упознајте смартфон који воли да се купа (видео)
    Русија: Представљен прескупи „православни“ смартфон (видео)
    Да ли је ово нови „Сонијев“ смартфон? (видео)
    Зашто користити паметне уређаје, кад ваша кожа може да буде „тачскрин“
    Зашто банке у ЕУ и даље затварају своје пословнице
    Тагови:
    Теленор банка, паметни кућни уређаји, плаћања, дигитално банкарство, смартфони, банке, Бранко Живановић, свет, Европа, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога