Слушајте Sputnik
    Турски војник на тенку са турском заставом у сиријском граду Џараблусу

    Против кога Турци спремају војни напад

    © AFP 2018 / Bulent Kilic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 137

    Који су главни циљеви уласка турских трупа у Сирију и какав ће бити њихов однос према Русији, сиријској влади, терористима и „умереној опозицији“.

    Први конвој турске војске у оквиру војне операције коју Турска спроводи у сиријској провинцији Идлиб, прешао је на то подручје у четвртак у касним сатима.

    Конвој од тридесетак возила прешао је сиријско-турску границу код прелаза Баб ел Хава и запутио се ка стратешки важном узвишењу Шеик Баракат, са ког може да се контролише добар део северозападне Сирије, али и ка области Африн, која је под контролом курдских снага.

    Присуство турске војске у Сирији је дуготрајно, каже Слободан Јанковић са београдског Института за међународну политику и привреду.

    „Они су се ангажовали када је запретило да Курди повежу своје две територије на северу Сирије, уз границу са Турском. Тада су директно и отворено послали своју војску и осигурали су један џеп за такозване туркоманске паравојне формације. Оно што сада Турска ради јесте да обезбеди, сутра када се заврши рат са терористичким организацијама и када дође до преуређења Сирије, за себе једну територијалну аутономију“, објашњава Јанковић.

    На тај начин, наставља он, Турска жели да са једне стране предупреди распад Сирије и стварање курдске државе на њеној територији, а са друге стране, ако већ дође до стварања аутономне курдске области, сличну аутономију обезбеде и за туркофоне народе који живе у Сирији.

    Турска војска, каже Јанковић, на територију Сирије ушла је под изговором спровођења споразума о деескалацији, односно о стварању мирних зона. Тај споразум постигнут је између Турске, Русије, Сирије и Ирана у казахстанској престоници Астани прошлог месеца. На тај начин су и турске власти образложиле у среду улазак својих трупа у Сирију.

    Зона око Идлиба била би једна од неколико таквих зона на североистоку Сирије како би се ублажили сукоби између разних наоружаних група.

    „Турска, колико видимо, засад нема проблема са Русијом. Она са њом сарађује. Не треба заборавити да се све ово дешава у тренутку када је већ завршен референдум у ирачком Курдистану и када, самим тим, расту потенцијали за некакво курдско удруживање. Опет јача курдски проблем. Њихова (турска) политика у Сирији је део ширег блискоисточног шаха где они желе да осигурају интегритет саме Турске и да појачају своје позиције“, каже Јанковић.

    На турски потез се у Дамаску сигурно не гледа благонаклоно, уверен је Јанковић, али он не мисли да Сирија има подршку Русије да се конфронтира са Турском.

    „Оне (турске трупе) тамо долазе и заузимају територије где се не налазе сиријске оружане снаге. У провинцији Идлиб и даље је јако присуство разних терористичких организација, од такозваних умерених снага, па све до коалиције која окупља бивши Нусра фронт, Ал Каиду и слично“, каже Јанковић.

    Информација о уласку турског конвоја дошла је управо из извора блиских такозваној умереној опозицији. Њу је дописнику „Њујорк тајмса“ проследио један од команданата такозване Слободне сиријске армије, познат под псеудонимом Абу Каиро.

    Он је рекао да су конвој пратили борци Тахрир ел Шама, џихадистичке коалиције чији је део и Нусра фронт, огранак Ал Каиде у Сирији.

    Тахрир ел Шам се противи споразуму о деескалацији, али то што су борци ове организације пратили турски извиђачки тим прошле недеље указује на то да неће бити сукоба између терориста из ове организације и турских трупа, сматра дописник „Њујорк тајмса“ из Амана.

    Уласком у привремену коалицију са Русијом, Ираном и сиријском владом против ДАЕШ-а, Турска је ушла у коалицију и против осталих терористичких група у Сирији, сматра Јанковић. Међутим, такозвана умерена опозиција и даље ужива подршку Турске.

    „Оно што је примарни интерес Турске јесте осигурање да читав север Сирије, изузев приморског дела, где су јаке владине снаге, не буде у потпуности под контролом Курда и да се ту не створи јака курдска територијална аутономија“, закључује Јанковић.

    Истим мотивом Турска је била понукана и прошле године када је лансирала операцију „Штит Еуфрата“. Ова операција имала је за главни циљ да одбаци терористе ДАЕШ-а даље од турске границе, али и да заустави напредовање курдских бораца.

    Подржани од стране САД у борби против ДАЕШ-а борци курдских Јединица народне заштите (ЈПГ) освојиле су пространу област на североистоку Сирије и тежили су да се споје са енклавом Африн.

    Турска сматра да је ЈПГ продужена рука Радничке партије Курдистана (ПКК), која се у Турској бори за независну курдску државу и има статус терористичке организације, а њен лидер Абдулах Оџалан налази се у затвору.

    Слично:

    Сиријска слободна армија и турска војска ушле у сиријски град Баб
    Турска војска и побуњеници убили 32 припадника ДАЕШ-а у Сирији
    Турска и руска војска сарађују у Сирији
    Ердоган: Турска војска ушла у центар града Баба
    Курди обустављају офанзивна дејства у Сирији
    Курди прогласили федерални регион у Сирији
    Курди: Турска не поштује примирје у Сирији
    Тагови:
    споразум о деескалацији, деескалација, циљеви, аутономија, Турска, Курди, војска, улазак турске војске на територију Сирије, Слободан Јанковић, Африн, Астана, Идлиб, Сирија, Казахстан, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога